Ribolovci tvrde da se u Dunavu ne mogu naći som, smuđ, štuka i šaran bez crva u sebi.
Iako su u Srbiji nepoznatog parazita koji napada rečne ribe grabljivice pre nekoliko meseci otkrili naučnici s Departmana za veterinarsku medicinu Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu u Dunavu i Nišavi, ribolovci tvrde da se "ovaj crv u ribama" pojavio bar tri godine ranije, a da se tek sad razmnožio.
Ribolovac iz Beograda, Đorđe Ilijević, kaže za "Novosti" da u proteklih osam meseci nije ulovio nijednu ribu koja nije crvljiva.
"Parazit se strahovito razmnožio u celom toku Dunavu, čak i kod Đerdapske klisure, koja je važila za najčistiji deo Dunava. Sada nema zdravih grabljivica. Mi, pecaroši, bolesne ribe prepoznajemo po fizičkom izgledu: izduženije su, ispijene, mršave. Kad se raspore, a najbolje se vidi kada se filetiraju, sve su crvljive", tvrdi Ilijević.
Takođe, zbog oboljenja koje kod ljudi može da izazove ova larva, alarmirani su klinički centri u Srbiji i veterinarske inspekcije, ali zasad nije zabaležen nijedan slučaj zaraze.
"Larva, odnosno crv je veoma tanak, dugačak od četiri do sedam centimetara i može se videti golim okom u zaraženoj ribi", objašnjava za Novosti prof. dr Miroslav Ćirković sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta.
Ovaj parazit nije opasan ukoliko se dobro termički obradi, a ubija ga i niska temperatura, tako da ni od mesa ovih riba koje je smrznuto na minus 18 stepeni, ne postoji bojazan. Soljenje i mariniranje ne ubija ovog parazita.
Oboljenja izazvana ovom larvom kod ljudi su dosad konstatovana u Japanu, Indiji, Iranu, Bangladešu i Kanadi, gde se najviše konzumira sirova riba. Kako se u Srbiji ne jede sirova riba, kritične su one koje se spremaju na roštilju, kao i dimljena riba. Ribnjaci su, zasad, tvrde stručnjaci - bezbedni.
S druge strane iz Ministarstva poljoprivrede kažu da nisu imali prijava za promet zaražene ribe.
"Veterinarska inspekcija zasad nije imala prijava zbog prometa nebezbedne ribe na tržištu, niti prijava koje se odnose na zdravstvene probleme građana nastale usled konzumiranja ribe u ugostiteljskim objektima", rečeno je Novostima u Ministarstvu poljoprivrede.
"Inspektori u svim objektima u maloprometu (samousluge, prodavnice delikatesa, ugostiteljski objekti, ribarnice, pijace) pregledaju dokumente kojima se dokazuje poreklo i sledljivost za svu količinu zatečene hrane životinjskog porekla, pa tako i ribe", dodaju u tom ministarstvu.
Ukoliko, navodi se u odgovoru Ministarstva, prodavci ne mogu dokazati sledljivost i poreklo ribe, veterinarski inspektor nalaže "neškodljivo uništavanje hrane kao nebezbedne za konzumiranje odnosno ishranu ljudi".
Tako je, pišu "Novosti", prošle godine zbog promenjenih organoleptičkih osobina, nepotpune dokumentacije ili deklaracije, pa i isteklog roka trajanja, povučeno iz prometa i uništeno 5.959 kilograma ribe i 1.879 kilograma
(MONDO, foto ilustracija: Guliver/Getty Images/Thinkstock)
Ribolovac iz Beograda, Đorđe Ilijević, kaže za "Novosti" da u proteklih osam meseci nije ulovio nijednu ribu koja nije crvljiva.
"Parazit se strahovito razmnožio u celom toku Dunavu, čak i kod Đerdapske klisure, koja je važila za najčistiji deo Dunava. Sada nema zdravih grabljivica. Mi, pecaroši, bolesne ribe prepoznajemo po fizičkom izgledu: izduženije su, ispijene, mršave. Kad se raspore, a najbolje se vidi kada se filetiraju, sve su crvljive", tvrdi Ilijević.
Takođe, zbog oboljenja koje kod ljudi može da izazove ova larva, alarmirani su klinički centri u Srbiji i veterinarske inspekcije, ali zasad nije zabaležen nijedan slučaj zaraze.
"Larva, odnosno crv je veoma tanak, dugačak od četiri do sedam centimetara i može se videti golim okom u zaraženoj ribi", objašnjava za Novosti prof. dr Miroslav Ćirković sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta.
Ovaj parazit nije opasan ukoliko se dobro termički obradi, a ubija ga i niska temperatura, tako da ni od mesa ovih riba koje je smrznuto na minus 18 stepeni, ne postoji bojazan. Soljenje i mariniranje ne ubija ovog parazita.
Oboljenja izazvana ovom larvom kod ljudi su dosad konstatovana u Japanu, Indiji, Iranu, Bangladešu i Kanadi, gde se najviše konzumira sirova riba. Kako se u Srbiji ne jede sirova riba, kritične su one koje se spremaju na roštilju, kao i dimljena riba. Ribnjaci su, zasad, tvrde stručnjaci - bezbedni.
S druge strane iz Ministarstva poljoprivrede kažu da nisu imali prijava za promet zaražene ribe.
"Veterinarska inspekcija zasad nije imala prijava zbog prometa nebezbedne ribe na tržištu, niti prijava koje se odnose na zdravstvene probleme građana nastale usled konzumiranja ribe u ugostiteljskim objektima", rečeno je Novostima u Ministarstvu poljoprivrede.
"Inspektori u svim objektima u maloprometu (samousluge, prodavnice delikatesa, ugostiteljski objekti, ribarnice, pijace) pregledaju dokumente kojima se dokazuje poreklo i sledljivost za svu količinu zatečene hrane životinjskog porekla, pa tako i ribe", dodaju u tom ministarstvu.
Ukoliko, navodi se u odgovoru Ministarstva, prodavci ne mogu dokazati sledljivost i poreklo ribe, veterinarski inspektor nalaže "neškodljivo uništavanje hrane kao nebezbedne za konzumiranje odnosno ishranu ljudi".
Tako je, pišu "Novosti", prošle godine zbog promenjenih organoleptičkih osobina, nepotpune dokumentacije ili deklaracije, pa i isteklog roka trajanja, povučeno iz prometa i uništeno 5.959 kilograma ribe i 1.879 kilograma
(MONDO, foto ilustracija: Guliver/Getty Images/Thinkstock)
