Više od 15 hiljada sudskih veštaka, sudija porotnika i advokata čeka da im država Srbija isplati dugovanja koji se procenjuju između nekoliko stotina miliona dinara do čak milijardu.
Pet hiljada veštaka, dve hiljade sudija porotnika i oko sedam hiljada advokata za srpske sudove rade "na veresiju", piše beogradska "Politika".
Država duguije ogroman novac stručnjacima koji ne čine okosnicu pravosudnog sistema ali bez kojih pravosuđe ne može da radi. Sudije ne bi mogle da vode postupak bez stručnih nalaza neuropsihijatara, balističlaramobducenata, kao i veštaka finansijske, saobračajne ili neke druge struke.
Ne bi trebalo zaboraviti ni advokate koji po službenoj dužnosti brane optužene.
Samo dugovanja Višeg suda u Beogradu, doduše najvećeg u zemlji, pomenutim kategorijama stručnjaka su gotovo 290 miliona dinara (2,6 miliona evra). A samo viših sudova u Srbiji ima još 25, a tu su još dugovi za osnovne sudove, četiri apelaciona , pa privredne i prekršajne.
Najkraće za svoj zarađeni novac, piše beogradski dnevnik, čekaju sudije porotnici i to ne manje od tri meseca. Honorari veštacima u krivičnim predmetima kasne više od toga a u nogim slučajevima i do godinu i po dana.
Normalno stanje sa isplatama je samo u parničnim predmetima, jer tamo veštaka plaća stranka u postupku pre veštačenja.
Sudovi u Srbiji nisu direktni budžetski korisnici već pare dobijaju "namenski", od Ministarstva pravde (dugovanja zaključno sa 2011.) i od Visokog saveta sudstva (od 2012. godine).
Trenutno je u Višem sudu u Beogradu na red došla isplata iz Ministartva troškova za jun 2011. godine, a pre toga je isplaćena u novembru martu 2012, za maj 2011. godine.
Visoki savet sudstva, iako se uključio u plaćanje realativno od skoro, takođe ima dugove. Tu se sad plaćaju troškovi za maj 2012. godine, a za april su završene 13. novembra advokatima i 7. decembra veštacima.
(MONDO, ilustracija: Guliver/Getty Images/Thinkstock)
Država duguije ogroman novac stručnjacima koji ne čine okosnicu pravosudnog sistema ali bez kojih pravosuđe ne može da radi. Sudije ne bi mogle da vode postupak bez stručnih nalaza neuropsihijatara, balističlaramobducenata, kao i veštaka finansijske, saobračajne ili neke druge struke.
Ne bi trebalo zaboraviti ni advokate koji po službenoj dužnosti brane optužene.
Samo dugovanja Višeg suda u Beogradu, doduše najvećeg u zemlji, pomenutim kategorijama stručnjaka su gotovo 290 miliona dinara (2,6 miliona evra). A samo viših sudova u Srbiji ima još 25, a tu su još dugovi za osnovne sudove, četiri apelaciona , pa privredne i prekršajne.
Najkraće za svoj zarađeni novac, piše beogradski dnevnik, čekaju sudije porotnici i to ne manje od tri meseca. Honorari veštacima u krivičnim predmetima kasne više od toga a u nogim slučajevima i do godinu i po dana.
Normalno stanje sa isplatama je samo u parničnim predmetima, jer tamo veštaka plaća stranka u postupku pre veštačenja.
Sudovi u Srbiji nisu direktni budžetski korisnici već pare dobijaju "namenski", od Ministarstva pravde (dugovanja zaključno sa 2011.) i od Visokog saveta sudstva (od 2012. godine).
Trenutno je u Višem sudu u Beogradu na red došla isplata iz Ministartva troškova za jun 2011. godine, a pre toga je isplaćena u novembru martu 2012, za maj 2011. godine.
Visoki savet sudstva, iako se uključio u plaćanje realativno od skoro, takođe ima dugove. Tu se sad plaćaju troškovi za maj 2012. godine, a za april su završene 13. novembra advokatima i 7. decembra veštacima.
(MONDO, ilustracija: Guliver/Getty Images/Thinkstock)
