Mešanje latiničnih i ćiriličnih slova, nepoznavanje padeža, rimskih brojeva, osnova pravopisa - sve to krasi zvanične i nezvanične natpise širom Srbije.
Ulica Mileve Marić Anštajn, Bulevar Kralja Aleksandra, Bjeljina, Болјевац, Čaчak, Bežanijeska Kosa... samo su neki od natpisa na javnim mestima koji najbolje ilustruju u kakvom stanju je danas kultura izražavanja.
Na javnim mestima greške su vidljive svuda. Dodaci su postali dodatci, napici-napitci, prijemno odeljenje - odelenje, skraćenice osnovnih škola dobile su tačke između O i Š. Ljudi prodaju “teпik“ i „busxvalter“, kiselu vodu ”кнјаз милош“, pa čak i stan od 53 cm kvadratna. Otvaraju ”burekdžinice, ali i ”кинески фаст фоод“, prevoze ”motortrciklom“, tetoviraju nadlaktice porukama ”Rođen u Ameriku, a srce u Srbiju“.
Putujući po toj istoj Srbiji profesor na Filološkom fakultetu u Beogradu Veljko Brborić fotografisao je oko hiljadu ovakvih omaški, a u akciju beleženja zanimljivih primera naše nepismenosti uključili su se i studenti osnovnih, master i doktorskih studija na pomenutom fakultetu.
”Ideja da beležim “natpise“ i ”ispise“ pojavila se kao rezultat svakodnevnog suočavanja sa nepismenošću ili polupismenošću i to na skoro svim javnim mestima. Naime, čovek pomisli da je broj natpisa bez grešaka neuporedivo manji od onih u kojima su greške redovne. Istovremeno kada radite posao čiji je sastavni deo briga o jeziku i negovanje jezičke kulture, ne možete da to ne primetite i nemate pravo da o tome ne govorite”, kaže za “Danas” profesor Veljko Brborić.
Na pitanje u čemu najčešće grešimo, on odgovara: ”U svemu“. O jezičkoj pravilnosti se, kako kaže, ne vodi računa, pismenost je poražena, važno je biti ”reklamiran“ i ”oglašavan“, a kako ta reklama jezički izgleda, nije bitno. Brborić naglašava da je kultura izražavanja na nedopustivo rđavom nivou, ali da se time niko ozbiljno ne bavi, niti se greške sankcionišu.
”Ja greške svrstavam u dve kategorije: neznanje i nemar. Ponekad je teško reći šta je posredi. Neke greške su iz neznanja, to nije sporno, ali ima i onih i to nemalo koje su iz nemara. Ne zna se šta je gore, svaka greška je greška. Greške učvršćuju neznanje, bez obzira na razloge zbog kojih su napravljene”, ističe Brborić za "Danas."
Kao primer nezainteresovanosti za kulturu izražavanja Veljko Brborić navodi predavanje o ovoj temi na Kolarčevom univerzitetu, na koje u dvomilionskom Beogradu dođe pedesetak slušalaca. Ističe i da Kolarčev univerzitet ima
Seminar srpske jezičke kulture, ali da prošle godine nije bilo zainteresovanih. “Tu komentar nije potreban“, kaže Brborić.
O omaškama u svakodnevnom izražavanju najčešće govori studentima, ali i na različitim predavanjima. Brborić kaže da resorna ministarstva znaju za ovaj problem, ali da se niko ne oseća odgovornim i prozvanim.
(MONDO, foto ilustracija: Guliver/Getty Images/Thinkstock)
Na javnim mestima greške su vidljive svuda. Dodaci su postali dodatci, napici-napitci, prijemno odeljenje - odelenje, skraćenice osnovnih škola dobile su tačke između O i Š. Ljudi prodaju “teпik“ i „busxvalter“, kiselu vodu ”кнјаз милош“, pa čak i stan od 53 cm kvadratna. Otvaraju ”burekdžinice, ali i ”кинески фаст фоод“, prevoze ”motortrciklom“, tetoviraju nadlaktice porukama ”Rođen u Ameriku, a srce u Srbiju“.
Putujući po toj istoj Srbiji profesor na Filološkom fakultetu u Beogradu Veljko Brborić fotografisao je oko hiljadu ovakvih omaški, a u akciju beleženja zanimljivih primera naše nepismenosti uključili su se i studenti osnovnih, master i doktorskih studija na pomenutom fakultetu.
”Ideja da beležim “natpise“ i ”ispise“ pojavila se kao rezultat svakodnevnog suočavanja sa nepismenošću ili polupismenošću i to na skoro svim javnim mestima. Naime, čovek pomisli da je broj natpisa bez grešaka neuporedivo manji od onih u kojima su greške redovne. Istovremeno kada radite posao čiji je sastavni deo briga o jeziku i negovanje jezičke kulture, ne možete da to ne primetite i nemate pravo da o tome ne govorite”, kaže za “Danas” profesor Veljko Brborić.
Na pitanje u čemu najčešće grešimo, on odgovara: ”U svemu“. O jezičkoj pravilnosti se, kako kaže, ne vodi računa, pismenost je poražena, važno je biti ”reklamiran“ i ”oglašavan“, a kako ta reklama jezički izgleda, nije bitno. Brborić naglašava da je kultura izražavanja na nedopustivo rđavom nivou, ali da se time niko ozbiljno ne bavi, niti se greške sankcionišu.
”Ja greške svrstavam u dve kategorije: neznanje i nemar. Ponekad je teško reći šta je posredi. Neke greške su iz neznanja, to nije sporno, ali ima i onih i to nemalo koje su iz nemara. Ne zna se šta je gore, svaka greška je greška. Greške učvršćuju neznanje, bez obzira na razloge zbog kojih su napravljene”, ističe Brborić za "Danas."
Kao primer nezainteresovanosti za kulturu izražavanja Veljko Brborić navodi predavanje o ovoj temi na Kolarčevom univerzitetu, na koje u dvomilionskom Beogradu dođe pedesetak slušalaca. Ističe i da Kolarčev univerzitet ima
Seminar srpske jezičke kulture, ali da prošle godine nije bilo zainteresovanih. “Tu komentar nije potreban“, kaže Brborić.
O omaškama u svakodnevnom izražavanju najčešće govori studentima, ali i na različitim predavanjima. Brborić kaže da resorna ministarstva znaju za ovaj problem, ali da se niko ne oseća odgovornim i prozvanim.
(MONDO, foto ilustracija: Guliver/Getty Images/Thinkstock)
