Iako je školovanje besplatno, roditelji osnovaca mesečno izdvajaju i do 1.000 dinara. Među namentutiim obavezama i lopte, šestari, zavese.
Ponegde kupuju čak i table. Sve je dobrovoljno, izglasano na savetu roditelja, ali ipak, mnogi roditelji taj novac izdvajaju nevoljno, samo zato da se njihovo dete ne bi ”izdvajalo”.
Tako su u jednoj novobeogradskoj školi pre nekoliko dana roditelji dobili dve uplatnice od po hiljadu dinara - za nabavku školskog projektora. U jednoj drugoj školi kupili su opremu za kabinet za matematiku - drvene šestare i lenjire, pišu "Novosti."
”U nižim razredima morali smo da učestvujemo u kupovini razne opreme”, kaže Sanja Milošević, majka učenika petog razreda.
”Tokom četiri razreda dali smo novac da se za kabinet kupe zavese, bela tabla, projektor, televizor i držač, a bilo je i više sitnih nabavki. Skupljali smo i novac za krečenje. Teško je i pobrojati koliko je sve to koštalo, ali nijedna uplatnica nije bila manja od 300 dinara.
U Ministarstvu prosvete objašnjavaju da bi tu vrstu materijalnih troškova trebalo da snose lokalne samouprave. Kada one nemaju dovoljno para, u pomoć priskaču roditelji.
.
”Često nas zovu i žale se da su bili prinuđeni da plate nešto od opreme”, naglašava Velimir Tmušić, načelnik Republičke prosvetne inspekcije. ”Uvek naglašavam da je kasno da se žale nakon što uplate, jer tada inspektor ne može ništa. “
To treba da učine pre, jer ne može niko da im vrati novac koji su, bar zvanično, dobrovoljno uplatili. Posle toga mogu samo da pokrenu sudski postupak, ali ne znači da će i tu imati sreće.
On navodi primer jedne užičke škole koja je deci naplatila đački dinar, mimo propisa i odluke saveta roditelja.
Usledio je sudski spor koji su roditelji na kraju izgubili. Ima i škola u kojima roditelji ne kupuju ništa. Jedna od njih je OŠ ”Josif Pančić” u Beogradu. Škola sve nabavlja od sopstvenih sredstava, skupljenih uglavom od izdavanja sale za fizičko.
”Mesečno zaradimo između 200.000 i 300.000 dinara i zahvaljujući tim sredstvima smo najopremljenija škola u Srbiji.”Svaka učionica ima internet, video-bim, mesečno trošimo 25.000 listova za fotokopiranje, kupili smo i 80 kompjutera", rekao je za "Novosti" direktor Milan Bajić.
(MONDO, foto Ilustraciija: Guliver/Getty Images/Thinkstock)
Tako su u jednoj novobeogradskoj školi pre nekoliko dana roditelji dobili dve uplatnice od po hiljadu dinara - za nabavku školskog projektora. U jednoj drugoj školi kupili su opremu za kabinet za matematiku - drvene šestare i lenjire, pišu "Novosti."
”U nižim razredima morali smo da učestvujemo u kupovini razne opreme”, kaže Sanja Milošević, majka učenika petog razreda.
”Tokom četiri razreda dali smo novac da se za kabinet kupe zavese, bela tabla, projektor, televizor i držač, a bilo je i više sitnih nabavki. Skupljali smo i novac za krečenje. Teško je i pobrojati koliko je sve to koštalo, ali nijedna uplatnica nije bila manja od 300 dinara.
U Ministarstvu prosvete objašnjavaju da bi tu vrstu materijalnih troškova trebalo da snose lokalne samouprave. Kada one nemaju dovoljno para, u pomoć priskaču roditelji.
.
”Često nas zovu i žale se da su bili prinuđeni da plate nešto od opreme”, naglašava Velimir Tmušić, načelnik Republičke prosvetne inspekcije. ”Uvek naglašavam da je kasno da se žale nakon što uplate, jer tada inspektor ne može ništa. “
To treba da učine pre, jer ne može niko da im vrati novac koji su, bar zvanično, dobrovoljno uplatili. Posle toga mogu samo da pokrenu sudski postupak, ali ne znači da će i tu imati sreće.
On navodi primer jedne užičke škole koja je deci naplatila đački dinar, mimo propisa i odluke saveta roditelja.
Usledio je sudski spor koji su roditelji na kraju izgubili. Ima i škola u kojima roditelji ne kupuju ništa. Jedna od njih je OŠ ”Josif Pančić” u Beogradu. Škola sve nabavlja od sopstvenih sredstava, skupljenih uglavom od izdavanja sale za fizičko.
”Mesečno zaradimo između 200.000 i 300.000 dinara i zahvaljujući tim sredstvima smo najopremljenija škola u Srbiji.”Svaka učionica ima internet, video-bim, mesečno trošimo 25.000 listova za fotokopiranje, kupili smo i 80 kompjutera", rekao je za "Novosti" direktor Milan Bajić.
(MONDO, foto Ilustraciija: Guliver/Getty Images/Thinkstock)
