Projekat ‘Južni tok’ Srbiji treba da omogući povećanje energetske bezbednosti, kaže Zorana Mihajlović.
Projekat "Južni tok" Srbiji treba da omogući povećanje energetske bezbednosti, poručila je danas ministarka energetike Zorana Mihajlović, koja je napomenula da je Srbija uradila sve što je do nje kada je u pitanju taj projekat.
Predstavljajući poslanicima predloženi zakon o "Južnom toku", Mihajlović je navela da su do sada urađeni studija izvodljivosti, generalni projekat i prostorni plan područja posebne namene.
"Projekat ‘Južni tok’ Srbiji treba da omogući povećanje energetske bezbednosti. Srbija se danas snabdeva gasom iz samo jednog pravca, to je pre svega čini nesigurnom , a sa druge strane Srbija se opredelila da će vršiti gasifikaciju i koristiti gas mnogo vise nego do sada", objasnila je ministarka.
Kako je istakla, "Južni tok" treba da obezbedi drugi pravac dotoka gasa, poveća energetsku stabilnost države, ali i da doprinese povećanju broja radnih mesta.
Uz napomenu da je "Južni tok" ogroman međunarodni projekat koji je veoma značajan za Srbiju, Mihajlović je istakla da će usvajanje predloženog zakona omogućiti da se posao eksproprijacije završi mnogo brže.
Predloženi zakon o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i pribavljanja dokumentacije radi realizacije izgradnje sistema za transport prirodnog gasa “Južni tok” treba da ubrza eksproprijaciju zemljišta i pripremu terena za izgradnju tog gasovoda kroz Srbiju.
Donošenjem posebnog zakona za "Južni tok" stvaraju se uslovu za pribavljanje potrebnih dozvola i izgradnju deonice tog magistralnog gasovoda kroz Srbiju, u koju će biti uloženo oko 1,7 milijardi evra.
Taj projekat je značajan ne samo za privredni razvoj Srbije, nego i regiona, navodi se u obrazloženju predloga tog zakona, koji "Južni tok" definiše kao projekat od javnog interesa.
Predlogom tog zakona se utvrđuju posebna pravila za potpunu eksproprijaciju zemljišta na trasi gasovoda, koja obuhvata oko 10.000 parcela, a korisnik eksproprijacije je Privredno društvo Južni tok Novi Sad, koje stiče pravo na to eksproprisano zemljište sedam dana od donošenja rešenja o eksproprijaciji.
To društvo je zajedničko preduzeće Srbijagasa, koji u toj firmi poseduje 49 odsto vlasništva i ruskog Gasproma koji ima 51 odsto akcija.
Predviđena je isplata naknada i taksi vlasnicima parcela, koje se nalaze na trasi gasovoda, po ceni koje ne mogu biti niže od tržišnih, uz davanje roka u kojem je privredno društvo Južni tok Novi Sad dužno da plati propisane takse i naknade.
Zakon treba doneti po hitnom postupku kako bi se stvorili uslovi za početak izgradnje gasovoda s pratećim objektima, čime će se podstaći privredni razvoj Srbije i regiona, zaključeno je juče na sednici Odbora Skupštine Srbije za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku.
Za trasu Južnog toka, čija je dužina kroz Srbiju 450 kilometara, biće potrebno eksproprisati oko 10.000 parcela. Eksproprijacija oko 8.000 hektara zemljišta koštaće do 24 miliona evra.
Za eksproprijaciju u budžetu za 2013. obezbeđeno oko 75 miliona evra. Ako se dodaju sredstva ruskog partnera, koji u Južnom toku ima 51 odsto deoničarskog udela, to je još oko 75 miliona evra za eksproprijaciju, tako da sredstava za tu namenu ima dovoljno.
Zakon o Južnom toku propisuje posebna pravila da bi se uočene prepreke prevazišle, a da se pri tome ne naruši postojeći sistem kroz izmene i dopune većeg broja propisa.
U predlogu zakona se navodi da se o predlozima za eksproprijaciju postupa po pravilima skraćenog upravnog postupka, što znači da se rešenje donosi bez prethodnog saslušanja stranaka i da žalba ne odlaže izvršenje rešenja.
Međunarodni gasovod Južni tok, u koji će biti investirano oko 16 milijardi evra, dopremaće ruski gas cevima ispod Crnog mora, preko Bugarske, Srbije, Mađarske, Slovenije i Italije do potrošača u EU i centralnoj i jugoistočnoj Evropi.
Deo projekta u Srbiji realizovaće preduzeće Južni tok Srbija, u kojem ruski Gasprom ima 51 odsto, a Srbijagas 49 odsto vlasništva. Ta firma registrovana je u Švajcarskoj i vlasnik je preduzeća Južni tok iz Novog Sada, korisnika eksproprijacije.
(MONDO/Agencije,Foto Beta Marko Rupena)
Predstavljajući poslanicima predloženi zakon o "Južnom toku", Mihajlović je navela da su do sada urađeni studija izvodljivosti, generalni projekat i prostorni plan područja posebne namene.
"Projekat ‘Južni tok’ Srbiji treba da omogući povećanje energetske bezbednosti. Srbija se danas snabdeva gasom iz samo jednog pravca, to je pre svega čini nesigurnom , a sa druge strane Srbija se opredelila da će vršiti gasifikaciju i koristiti gas mnogo vise nego do sada", objasnila je ministarka.
Kako je istakla, "Južni tok" treba da obezbedi drugi pravac dotoka gasa, poveća energetsku stabilnost države, ali i da doprinese povećanju broja radnih mesta.
Uz napomenu da je "Južni tok" ogroman međunarodni projekat koji je veoma značajan za Srbiju, Mihajlović je istakla da će usvajanje predloženog zakona omogućiti da se posao eksproprijacije završi mnogo brže.
Predloženi zakon o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i pribavljanja dokumentacije radi realizacije izgradnje sistema za transport prirodnog gasa “Južni tok” treba da ubrza eksproprijaciju zemljišta i pripremu terena za izgradnju tog gasovoda kroz Srbiju.
Donošenjem posebnog zakona za "Južni tok" stvaraju se uslovu za pribavljanje potrebnih dozvola i izgradnju deonice tog magistralnog gasovoda kroz Srbiju, u koju će biti uloženo oko 1,7 milijardi evra.
Taj projekat je značajan ne samo za privredni razvoj Srbije, nego i regiona, navodi se u obrazloženju predloga tog zakona, koji "Južni tok" definiše kao projekat od javnog interesa.
Predlogom tog zakona se utvrđuju posebna pravila za potpunu eksproprijaciju zemljišta na trasi gasovoda, koja obuhvata oko 10.000 parcela, a korisnik eksproprijacije je Privredno društvo Južni tok Novi Sad, koje stiče pravo na to eksproprisano zemljište sedam dana od donošenja rešenja o eksproprijaciji.
To društvo je zajedničko preduzeće Srbijagasa, koji u toj firmi poseduje 49 odsto vlasništva i ruskog Gasproma koji ima 51 odsto akcija.
Predviđena je isplata naknada i taksi vlasnicima parcela, koje se nalaze na trasi gasovoda, po ceni koje ne mogu biti niže od tržišnih, uz davanje roka u kojem je privredno društvo Južni tok Novi Sad dužno da plati propisane takse i naknade.
Zakon treba doneti po hitnom postupku kako bi se stvorili uslovi za početak izgradnje gasovoda s pratećim objektima, čime će se podstaći privredni razvoj Srbije i regiona, zaključeno je juče na sednici Odbora Skupštine Srbije za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku.
Za trasu Južnog toka, čija je dužina kroz Srbiju 450 kilometara, biće potrebno eksproprisati oko 10.000 parcela. Eksproprijacija oko 8.000 hektara zemljišta koštaće do 24 miliona evra.
Za eksproprijaciju u budžetu za 2013. obezbeđeno oko 75 miliona evra. Ako se dodaju sredstva ruskog partnera, koji u Južnom toku ima 51 odsto deoničarskog udela, to je još oko 75 miliona evra za eksproprijaciju, tako da sredstava za tu namenu ima dovoljno.
Zakon o Južnom toku propisuje posebna pravila da bi se uočene prepreke prevazišle, a da se pri tome ne naruši postojeći sistem kroz izmene i dopune većeg broja propisa.
U predlogu zakona se navodi da se o predlozima za eksproprijaciju postupa po pravilima skraćenog upravnog postupka, što znači da se rešenje donosi bez prethodnog saslušanja stranaka i da žalba ne odlaže izvršenje rešenja.
Međunarodni gasovod Južni tok, u koji će biti investirano oko 16 milijardi evra, dopremaće ruski gas cevima ispod Crnog mora, preko Bugarske, Srbije, Mađarske, Slovenije i Italije do potrošača u EU i centralnoj i jugoistočnoj Evropi.
Deo projekta u Srbiji realizovaće preduzeće Južni tok Srbija, u kojem ruski Gasprom ima 51 odsto, a Srbijagas 49 odsto vlasništva. Ta firma registrovana je u Švajcarskoj i vlasnik je preduzeća Južni tok iz Novog Sada, korisnika eksproprijacije.
(MONDO/Agencije,Foto Beta Marko Rupena)
