Stručna javnost je protiv skidanja oznake "kulturno dobro" sa zgrade Generalštaba. Uz tadržavanje spoljneg izgleda mogući novi sadržaji.
Predstavnici Udruženja arhitekata Srbije i Društva arhitekata Beograda ocenili su danas na konferenciji za novinare da kompleks Generalštaba, kao zaštićeno kulturno dobro, ne sme da se ruši, ali da se unutrašnjost može preurediti radi druge namene.
Predsednik Društva arhitekata Beograda doc. Ivan Rašković rekao je da državna uprava zahteva skidanje oznake zaštite sa zgrade Generalštaba zarad prihoda, dodavši da za to nema potrebe.
"Sramota je što u centru grada već 15 godina stoji ruševina i svaki investitor je dobro došao, samo je pitanje kako to treba uraditi. Može se očuvati spoljni izgled, a unutra ubaciti nov sadržaj", naglasio je Rašković.
On je dodao da je objekat 1999. godine oštećen i da ga treba obnoviti, da će neki delovi verovatno morati da se sruše radi restauracije, ali nikako da se ne skida oznaka zaštite sa te zgrade.
Predsednik Udruženja arhitekata Srbije dr Igor Marić je, povodom polemike oko rekonstrukcije ili rušenja kompleksa Generalštaba na raskrsnici ulica Nemanjina i Kneza Miloša, podsetio da je zgrada Generalštaba 2005. godine zaštićena kao kulturno dobro.
Marić je rekao i da iz perioda moderne u Beogradu postoji sedam, a zapravo pet dela, među kojima je Generalštab.
On je primetio da su Palata Ušće i zgrada Aerodroma Beograd nakon rekonstrukcije izgubile svoj izgled, tako da je u Beogradu ostalo samo pet objekata koji arhitektonski pripadaju moderni: Avalski toranj, Muzej savremene umetnosti, Narodna biblioteka Srbije, Beogradski sajam i Generalštab.
Marić je konstatovao da je struka stala iza stava da Generalštab kao jedino delo akademika Nikole Dobrovića u Beogradu, delo izuzetne arhitekture, retkost, ne sme se rušiti, ali da se može uz očuvanje spoljašnjeg izgleda, unutra prepraviti i dobiti drugu namenu.
Moguće je, smatraju članovi Udruženja arhitekata Srbije, raspisati konkurs za rekonstrukciju objekata iz kompleksa Generalštaba kojima bi se vratio njihov izgled, narušen tokom NATO bombardovanja 1999. godine, a unutrašnjost promenila, s tim da treba ispitati mogućnosti novog uređenja parternih površina, podrumskih i prizemnih etaža.
Član Upravnog odbora Društva arhitekata Beograda van.prof. Zorica Savičić primetila je da "između želje investitora i rešenja Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda postoji rešenje" i da tu inicijativu treba da preuzme struka.
Rašković je na to dodao da su studenti Arhitektonskog fakulteta radili prethodnih godina analize i studije rekonstrukcije Generalštaba, da su takve studije neophodne, ali predstavljaju složen i skup posao.
Marić je na pitanje novinara rekao da Generalštab može biti preuređen i u hotel, a da se ne naruši njegov spoljašnji izgled, objasnivši da postoje firme koje upravo kupuju objekte pod zaštitom, u kojima zatim unose zanimljive sadržaje.
Direktorka Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda Milica Grozdanić je rekla da ima propusta u opštim merama tehničke zaštite koje su definisane, s obzirom da se nijednom rečju u tim tekstovima ne govori da je objekat već prilično devastiran.
"Kao nadležna ustanova mi se slažemo da je postojeće stanje objekta dalje neodrživo. Podržali bismo iznalaženje i drugih načina finansiranja, čak i otuđenje tih objekata iz državne svojine, ako bi to značilo da se dođe do novca koji bi bio uložen u sanaciju, obnovu, restauraciju ili rekonstrukciju objekta", istakla je Grozdanić.
Grozdanić je dodala da za "bilo kakvo konkretno opredeljenje, vlasnik (korisnik) objekta morao bi da obezbedi određene procene o stabilnosti te kuće, procenu o potrebnim sredstvima za restauraciju objekta, o uticaju na životnu sredinu i drugim elementima, značajne prilikom opredeljivanja koje mere treba utvrditi da se taj objekat sanira, restaurira, rekonstruiše ili možda dobije nove delove".
Kompleks Generalštaba izgrađen je 1965. godine i služio je vojsci sve do bombardovanja 1999. godine.
(Tanjug Foto Youtube screenshot)
Predsednik Društva arhitekata Beograda doc. Ivan Rašković rekao je da državna uprava zahteva skidanje oznake zaštite sa zgrade Generalštaba zarad prihoda, dodavši da za to nema potrebe.
"Sramota je što u centru grada već 15 godina stoji ruševina i svaki investitor je dobro došao, samo je pitanje kako to treba uraditi. Može se očuvati spoljni izgled, a unutra ubaciti nov sadržaj", naglasio je Rašković.
On je dodao da je objekat 1999. godine oštećen i da ga treba obnoviti, da će neki delovi verovatno morati da se sruše radi restauracije, ali nikako da se ne skida oznaka zaštite sa te zgrade.
Predsednik Udruženja arhitekata Srbije dr Igor Marić je, povodom polemike oko rekonstrukcije ili rušenja kompleksa Generalštaba na raskrsnici ulica Nemanjina i Kneza Miloša, podsetio da je zgrada Generalštaba 2005. godine zaštićena kao kulturno dobro.
Marić je rekao i da iz perioda moderne u Beogradu postoji sedam, a zapravo pet dela, među kojima je Generalštab.
On je primetio da su Palata Ušće i zgrada Aerodroma Beograd nakon rekonstrukcije izgubile svoj izgled, tako da je u Beogradu ostalo samo pet objekata koji arhitektonski pripadaju moderni: Avalski toranj, Muzej savremene umetnosti, Narodna biblioteka Srbije, Beogradski sajam i Generalštab.
Marić je konstatovao da je struka stala iza stava da Generalštab kao jedino delo akademika Nikole Dobrovića u Beogradu, delo izuzetne arhitekture, retkost, ne sme se rušiti, ali da se može uz očuvanje spoljašnjeg izgleda, unutra prepraviti i dobiti drugu namenu.
Moguće je, smatraju članovi Udruženja arhitekata Srbije, raspisati konkurs za rekonstrukciju objekata iz kompleksa Generalštaba kojima bi se vratio njihov izgled, narušen tokom NATO bombardovanja 1999. godine, a unutrašnjost promenila, s tim da treba ispitati mogućnosti novog uređenja parternih površina, podrumskih i prizemnih etaža.
Član Upravnog odbora Društva arhitekata Beograda van.prof. Zorica Savičić primetila je da "između želje investitora i rešenja Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda postoji rešenje" i da tu inicijativu treba da preuzme struka.
Rašković je na to dodao da su studenti Arhitektonskog fakulteta radili prethodnih godina analize i studije rekonstrukcije Generalštaba, da su takve studije neophodne, ali predstavljaju složen i skup posao.
Marić je na pitanje novinara rekao da Generalštab može biti preuređen i u hotel, a da se ne naruši njegov spoljašnji izgled, objasnivši da postoje firme koje upravo kupuju objekte pod zaštitom, u kojima zatim unose zanimljive sadržaje.
Direktorka Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda Milica Grozdanić je rekla da ima propusta u opštim merama tehničke zaštite koje su definisane, s obzirom da se nijednom rečju u tim tekstovima ne govori da je objekat već prilično devastiran.
"Kao nadležna ustanova mi se slažemo da je postojeće stanje objekta dalje neodrživo. Podržali bismo iznalaženje i drugih načina finansiranja, čak i otuđenje tih objekata iz državne svojine, ako bi to značilo da se dođe do novca koji bi bio uložen u sanaciju, obnovu, restauraciju ili rekonstrukciju objekta", istakla je Grozdanić.
Grozdanić je dodala da za "bilo kakvo konkretno opredeljenje, vlasnik (korisnik) objekta morao bi da obezbedi određene procene o stabilnosti te kuće, procenu o potrebnim sredstvima za restauraciju objekta, o uticaju na životnu sredinu i drugim elementima, značajne prilikom opredeljivanja koje mere treba utvrditi da se taj objekat sanira, restaurira, rekonstruiše ili možda dobije nove delove".
Kompleks Generalštaba izgrađen je 1965. godine i služio je vojsci sve do bombardovanja 1999. godine.
(Tanjug Foto Youtube screenshot)
