Na problem aflatoksina u mleku trebalo je da se reaguje odmah, pre četiri meseca, a sad će nas koštati stotine miliona evra, kaže agroekonomista i bivši ministar poljoprivrede Goran Živkov.
"Ministarstvo (poljoprivrede) sada radi sve što treba da radi, ali je pitanje zašto to nije ranije radilo" jer se jesenas znalo za pojavu aflatoksina u kukuruzu, istakao je Živkov, koji je 2006. godine posle tri meseca dao ostavku na mesto ministra poljoprivrede.
Pojedini poljoprivrednici su "pokazali više znanja nego država", jer su odvajali zdrav od zaraženog kukuruza, rekao je Živkov, inače na forumu o mogućnostima i ograničenjima poljoprivrede Srbije, koji su organizovali Fondacija Konrad Adenauer i Business Info Group.
Živkov kaže da se reagovalo u septembru, šteta bi bila milion evra, a u decembru 10 miliona evra, dok se sada meri u stotinama miliona evra.
Na pitanje novinara da li su mleko i meso u Srbiji bezbedni za ishranu, Živkov je rekao da ne zna i "nema rendgenske oči", te da svako treba da uradi ličnu procenu.
Živkov kaže da on ne može da daje takve savete građanima, "jer to je posao Ministarstva poljoprivrede" ali je dovojlno indikativno što je on "već u novembru prestao da kupuje domaće mleko i sir".
Nasuprot Živkovu, koji je konsultant međunarodnih oragnizacija FAO, UNDP i Svetske Banke u brojnim zemljama i suvlasnik organizacije SEEDEV, predstavnici Ministarstva poljoprivrede i Instituta za ekonomiku poljoprivrede istakli su da je hrana u Srbiji potpuno bezbedna, a da je sve što je sumnjivo povučeno iz prometa.
Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Danilo Golubović naglasio je, na skupu održanom u Pres klubu Tanjuga, da je država učinila sve što je trebalo - čim je uočen problem sa aflatoksinom, organizovane su vanredne kontrole, i dalje se preduzimaju mere.
On je rekao da su ekstremni slučajevi mogući svuda u svetu, kao što je afera sa konjskim mesom u EU, i dodao da su važni kontrola, monitoring i efikasna reakcija.
Golubović je ponovio priču da je najveći problem u neusklađenosti pravilnika o hrani za životinje i onog o mleku i mlečnim prerađevinama, jer prvi propisuje deset puta veći sadržaj aflatoksina nego u EU, stoga će u fokusu u narednom periodu biti usklađivanje tih dokumenata.
On je naveo da ne postoji mogućnost da i meso bude zaraženo, "jer bi za to bila potrebna 500 puta veća količina aflatoksina od dozvoljene", kao i "višegodišnja upotreba zaražene stočne hrane".
Direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede, Drago Cvijanović, kazao je da aflatoksin u Srbiji nije poznat od juče, nego u poslednjih trideset godina i više, a cela ova priča je, prema njegovoj oceni, "više ispolitizovana".
On je istakao da su fitosanitarna i veterinarska služba u Srbiji uvek bile vrhunske, i mogu se uporediti sa bilo kojom zemljom Evrope i sveta, a do problema je došlo zbog pucanja repro-lanaca, jer se pojavio veliki broj malih gazdinstava koja su praktično ostala bez nadzora i kontrole.
Cvijanović je zaključio da Srbija ipak još uvek jede kvalitetnu hranu, a da uvek "može da se desi" neki ovakav slučaj.
(Tanjug, foto: Tanjug/Sava Radovanović)
Pojedini poljoprivrednici su "pokazali više znanja nego država", jer su odvajali zdrav od zaraženog kukuruza, rekao je Živkov, inače na forumu o mogućnostima i ograničenjima poljoprivrede Srbije, koji su organizovali Fondacija Konrad Adenauer i Business Info Group.
Živkov kaže da se reagovalo u septembru, šteta bi bila milion evra, a u decembru 10 miliona evra, dok se sada meri u stotinama miliona evra.
Na pitanje novinara da li su mleko i meso u Srbiji bezbedni za ishranu, Živkov je rekao da ne zna i "nema rendgenske oči", te da svako treba da uradi ličnu procenu.
Živkov kaže da on ne može da daje takve savete građanima, "jer to je posao Ministarstva poljoprivrede" ali je dovojlno indikativno što je on "već u novembru prestao da kupuje domaće mleko i sir".
Nasuprot Živkovu, koji je konsultant međunarodnih oragnizacija FAO, UNDP i Svetske Banke u brojnim zemljama i suvlasnik organizacije SEEDEV, predstavnici Ministarstva poljoprivrede i Instituta za ekonomiku poljoprivrede istakli su da je hrana u Srbiji potpuno bezbedna, a da je sve što je sumnjivo povučeno iz prometa.
Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Danilo Golubović naglasio je, na skupu održanom u Pres klubu Tanjuga, da je država učinila sve što je trebalo - čim je uočen problem sa aflatoksinom, organizovane su vanredne kontrole, i dalje se preduzimaju mere.
On je rekao da su ekstremni slučajevi mogući svuda u svetu, kao što je afera sa konjskim mesom u EU, i dodao da su važni kontrola, monitoring i efikasna reakcija.
Golubović je ponovio priču da je najveći problem u neusklađenosti pravilnika o hrani za životinje i onog o mleku i mlečnim prerađevinama, jer prvi propisuje deset puta veći sadržaj aflatoksina nego u EU, stoga će u fokusu u narednom periodu biti usklađivanje tih dokumenata.
On je naveo da ne postoji mogućnost da i meso bude zaraženo, "jer bi za to bila potrebna 500 puta veća količina aflatoksina od dozvoljene", kao i "višegodišnja upotreba zaražene stočne hrane".
Direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede, Drago Cvijanović, kazao je da aflatoksin u Srbiji nije poznat od juče, nego u poslednjih trideset godina i više, a cela ova priča je, prema njegovoj oceni, "više ispolitizovana".
On je istakao da su fitosanitarna i veterinarska služba u Srbiji uvek bile vrhunske, i mogu se uporediti sa bilo kojom zemljom Evrope i sveta, a do problema je došlo zbog pucanja repro-lanaca, jer se pojavio veliki broj malih gazdinstava koja su praktično ostala bez nadzora i kontrole.
Cvijanović je zaključio da Srbija ipak još uvek jede kvalitetnu hranu, a da uvek "može da se desi" neki ovakav slučaj.
(Tanjug, foto: Tanjug/Sava Radovanović)
