Banke neće odobravati hipoteke na nelegalne objekte koji su prošli katastarsku legalizaciju a iz Ministarstva građevine najavljuju da će to "rešiti sa bankama".
Upis vlasništva na nelegalno sagrađenim kvadratima, koji će omogućiti zakon o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole, njihovim vlasnicima, ipak, neće pomoći da dođu do kredita, pišu beogradske "Večernje novosti".
Banke će, naime, za građevine za koje u Katastru bude zableženo da su upisani na osnovu ovog zakona kao garanciju zajma tražiti dokumentaciju koju mogu da obezbede samo vlasnici legalnih kvadrata, čulo se u utorak na okruglom stolu u Privrednoj komori Beograda.
"Ovako upisani objekat jednostavno ne bi mogao da bude pogodan za hipotekarno obezbeđenje. Mi bismo vlasnika poslali u Sekretarijat za legalizaciju i tražili bismo dokumenta koja imaju objekti sa građevinskom i upotrebnom dozvolom", objasnio je Predrag Ćatić iz Banke Inteza.
Upisani vlasnici nelegalnih kvadrata, po trenutnom nacrtu, neće biti potpuno spokojni ni pred građevinskim inspektorima. Upis u Katastar, što je priznavanje svojinskih prava, i legalizacija su dva odvojena procesa. Hipotetički, iako upisan kao vlasnik kuće, bespravni graditelj bi mogao da dočeka rešenje o rušenju ukoliko nije uspeo da legalizuje svoj objekat.
Precizniji predlog zakona je ušao u skupštinsku procedurua među stvarima koje tek treba da se preciziraju su i objekti koji po njemu mogu biti upisani u Katastar.
"U teoriji je definisano da je stambeno-poslovni objekat onaj koji ima više stambenih i poslovnih jedinica, ali treba tačno odrediti koliko. To važi i za zanatski objekat. Treba definisati do koje kvadrature, jer to može da bude i radnja od 30 kvadrata, što je u duhu zakona, ali i vulkanizerski servis od 1.000 kvadrata", kaže Aleksandra Damnjanović, pomoćnik ministra građevine.
Po odredbama važećeg Zakona o planiranju i izgradnji, koje važe do 6. juna, nadležni koji se bave legalizacijiom i oni koji bi da legalizuju imaju rokove.
"Oni koje smo obavestili o dopunama, imaju pravo maksimalno 60 dana da to i učine. Ako ne dostave dopunu, mi odbacujemo zahtev. Znači da može da se desi da neko upiše svojinu, mi mu odbacimo zahtev, istakne pravo na žalbu, inspekcija donese rešenje o rušenju i može da ga odredi za izvršenje", objašnjava Predrag Vučić, sekretar za legalizaciju u Beogradu.
U Ministarstvu građevine, međutim, objašnjavaju da će takav scenario izbeći amandmanom, pišu "Novosti".
"U predlogu zakona ne piše striktno da upisani objekti neće biti rušeni, ali se to podrazumeva Da ne bi bilo nedoumica i različitih tumačenja, mi ćemo taj problem rešiti amandmanom. On će precizirati da objekti, koji po ovom zakonu budu upisani, ne mogu biti porušeni", kaže pomoćnica ministra Damnjanović.
(MONDO, ilustracija: Guliver/Getty Images/Thinkstock)
Banke će, naime, za građevine za koje u Katastru bude zableženo da su upisani na osnovu ovog zakona kao garanciju zajma tražiti dokumentaciju koju mogu da obezbede samo vlasnici legalnih kvadrata, čulo se u utorak na okruglom stolu u Privrednoj komori Beograda.
"Ovako upisani objekat jednostavno ne bi mogao da bude pogodan za hipotekarno obezbeđenje. Mi bismo vlasnika poslali u Sekretarijat za legalizaciju i tražili bismo dokumenta koja imaju objekti sa građevinskom i upotrebnom dozvolom", objasnio je Predrag Ćatić iz Banke Inteza.
Upisani vlasnici nelegalnih kvadrata, po trenutnom nacrtu, neće biti potpuno spokojni ni pred građevinskim inspektorima. Upis u Katastar, što je priznavanje svojinskih prava, i legalizacija su dva odvojena procesa. Hipotetički, iako upisan kao vlasnik kuće, bespravni graditelj bi mogao da dočeka rešenje o rušenju ukoliko nije uspeo da legalizuje svoj objekat.
Precizniji predlog zakona je ušao u skupštinsku procedurua među stvarima koje tek treba da se preciziraju su i objekti koji po njemu mogu biti upisani u Katastar.
"U teoriji je definisano da je stambeno-poslovni objekat onaj koji ima više stambenih i poslovnih jedinica, ali treba tačno odrediti koliko. To važi i za zanatski objekat. Treba definisati do koje kvadrature, jer to može da bude i radnja od 30 kvadrata, što je u duhu zakona, ali i vulkanizerski servis od 1.000 kvadrata", kaže Aleksandra Damnjanović, pomoćnik ministra građevine.
Po odredbama važećeg Zakona o planiranju i izgradnji, koje važe do 6. juna, nadležni koji se bave legalizacijiom i oni koji bi da legalizuju imaju rokove.
"Oni koje smo obavestili o dopunama, imaju pravo maksimalno 60 dana da to i učine. Ako ne dostave dopunu, mi odbacujemo zahtev. Znači da može da se desi da neko upiše svojinu, mi mu odbacimo zahtev, istakne pravo na žalbu, inspekcija donese rešenje o rušenju i može da ga odredi za izvršenje", objašnjava Predrag Vučić, sekretar za legalizaciju u Beogradu.
U Ministarstvu građevine, međutim, objašnjavaju da će takav scenario izbeći amandmanom, pišu "Novosti".
"U predlogu zakona ne piše striktno da upisani objekti neće biti rušeni, ali se to podrazumeva Da ne bi bilo nedoumica i različitih tumačenja, mi ćemo taj problem rešiti amandmanom. On će precizirati da objekti, koji po ovom zakonu budu upisani, ne mogu biti porušeni", kaže pomoćnica ministra Damnjanović.
(MONDO, ilustracija: Guliver/Getty Images/Thinkstock)
