Iako postoji velika potražnja "čudotvornog kamena", u Srbiji se ovaj mineral slabo eksploatiše. Preduzeće "Zeolink" ne stiže da preradi dovoljno minerala koji farmeri odavno koriste.
I da proizvodimo duplo više zeolita, opet ne bismo mogli da zadovoljimo potražnju", kaže za "Novosti" Aleksandar Đorđević, vlasnik preduzeća "Zeolink" koje se već pet godina bavi preradom "čarobnog kamena".
Dok razgovaramo stalno nas prekidaju mušterije, koje se pouzdaju u lekovitu moć minerala koji eliminiše teške metale, toksine... Neki bi hteli manje količine za ličnu upotrebu, neki bi za baštu, jedni ga dodaju u hranu kućnim ljubimcima, drugima je potreban jer žele da na bazi zeolita proizvode sredstvo protiv paradontoze.
Gomile kamenja koje leže oko nas laičko oko teško može da razlikuje od bilo kog drugog kamena.
Objašnjavaju da je to čist zeolit koji se zatim usitnjava, melje i steriliše. Iako je u upotrebi decenijama, zeolit je dospeo u žižu nakon što je Ministarstvo poljoprivrede preporučilo da se dodaje stočnoj hrani kako bi se rešio problem povećane koncentracije aflatoskina u mleku. Kada se doda u stočnu hranu, zeolit vezuje kancerogene toksine i tako ih sprečava da se pojave u mleku.
Firma "Zeolink" ima i svoju laboratoriju u kojoj razvijaju nove preparate i proveravaju njihovu efikasnost.
"Trenutno radimo na novom abzorberu na bazi zeolita koji vezuje deoksivalenog, toksin koji je veoma teško izdvojiti ", objašnjava Đorđević. "Njegovo prisustvo se toleriše u većim količinama, jer još nije pronađen način da se efikasno apsorbuje."
"Mi proizvodimo zeolit pre svega kao dodatak stočnoj hrani. On se najviše koristi kao sredstvo koje za sebe vezuje različite toksine, uključujući i aflatoskin, i tako ih eliminiše iz organizma životinje. Ima, međutim, i brojna druga blagotvorna dejstva na stoku i živinu, u zavisnosti od količine koja se dodaje u smešu za ishranu", rekao je Đorđević.
Iako mi ne proizvodimo farmaceutske proizvode, dolaze nam i ljudi koji ga kupuju za ličnu upotrebu, ali ga koriste i u baštovanstvu, povrtarstvu i voćarstvu, za uklanjanje neprijatnih mirisa i za mnoge druge namene.
Ovaj mineral omiljeni je sastojak u brojnim preparatima narodne i alternativne medicine. U različitim oblicima moguće ga je kupiti u prodavicama zdrave hrane, ali i preko interneta.
"Zeolink" je porodična firma koja postoji već pet godina. Mesečno prerade oko 25 tona zeolita. Najveći deo prodaju velikim farmama i proizvođačima stočne hrane poput pančevačke "Jabuke". Zeolit ovde stiže iz jedina dva trenutno aktivna nalazišta zeolita u Srbiji - Igroš kod Brusa i Zlatokop kod Vranjske banje. Iako je potražnja zeolita velika, kako u Srbiji, tako i u inostranstvu, jedino nalazište kod Brusa radi punim kapacitetom, dok je Zlatokop više zatvoren nego što radi, pišu "Novosti."
Kvalitetnog zeolita, u regionu, ima u Srbiji, nešto malo u Bosni i Bugarskoj, a potražnja je velika.Trenutno razgovaramo sa Slovencima koji su zainteresovani da ga uvoze. Srbija bi mogla da pokrene ozbiljnu proizvodnju kada bi se država na neki način uključila u ovaj posao. Ovako je šteta da ne koristimo velike i kvalitetne zalihe koje imamo. Pored nas, još svega nekoliko firmi prerađuju zeolit po HACCP standardu i uz sve odgovarajuće dozvole, dok ostali to uglavnom rade na crno", objasnio je Đorđević.
(MONDO, foto: wikipedia.org)
Dok razgovaramo stalno nas prekidaju mušterije, koje se pouzdaju u lekovitu moć minerala koji eliminiše teške metale, toksine... Neki bi hteli manje količine za ličnu upotrebu, neki bi za baštu, jedni ga dodaju u hranu kućnim ljubimcima, drugima je potreban jer žele da na bazi zeolita proizvode sredstvo protiv paradontoze.
Gomile kamenja koje leže oko nas laičko oko teško može da razlikuje od bilo kog drugog kamena.
Objašnjavaju da je to čist zeolit koji se zatim usitnjava, melje i steriliše. Iako je u upotrebi decenijama, zeolit je dospeo u žižu nakon što je Ministarstvo poljoprivrede preporučilo da se dodaje stočnoj hrani kako bi se rešio problem povećane koncentracije aflatoskina u mleku. Kada se doda u stočnu hranu, zeolit vezuje kancerogene toksine i tako ih sprečava da se pojave u mleku.
Firma "Zeolink" ima i svoju laboratoriju u kojoj razvijaju nove preparate i proveravaju njihovu efikasnost.
"Trenutno radimo na novom abzorberu na bazi zeolita koji vezuje deoksivalenog, toksin koji je veoma teško izdvojiti ", objašnjava Đorđević. "Njegovo prisustvo se toleriše u većim količinama, jer još nije pronađen način da se efikasno apsorbuje."
"Mi proizvodimo zeolit pre svega kao dodatak stočnoj hrani. On se najviše koristi kao sredstvo koje za sebe vezuje različite toksine, uključujući i aflatoskin, i tako ih eliminiše iz organizma životinje. Ima, međutim, i brojna druga blagotvorna dejstva na stoku i živinu, u zavisnosti od količine koja se dodaje u smešu za ishranu", rekao je Đorđević.
Iako mi ne proizvodimo farmaceutske proizvode, dolaze nam i ljudi koji ga kupuju za ličnu upotrebu, ali ga koriste i u baštovanstvu, povrtarstvu i voćarstvu, za uklanjanje neprijatnih mirisa i za mnoge druge namene.
Ovaj mineral omiljeni je sastojak u brojnim preparatima narodne i alternativne medicine. U različitim oblicima moguće ga je kupiti u prodavicama zdrave hrane, ali i preko interneta.
"Zeolink" je porodična firma koja postoji već pet godina. Mesečno prerade oko 25 tona zeolita. Najveći deo prodaju velikim farmama i proizvođačima stočne hrane poput pančevačke "Jabuke". Zeolit ovde stiže iz jedina dva trenutno aktivna nalazišta zeolita u Srbiji - Igroš kod Brusa i Zlatokop kod Vranjske banje. Iako je potražnja zeolita velika, kako u Srbiji, tako i u inostranstvu, jedino nalazište kod Brusa radi punim kapacitetom, dok je Zlatokop više zatvoren nego što radi, pišu "Novosti."
Kvalitetnog zeolita, u regionu, ima u Srbiji, nešto malo u Bosni i Bugarskoj, a potražnja je velika.Trenutno razgovaramo sa Slovencima koji su zainteresovani da ga uvoze. Srbija bi mogla da pokrene ozbiljnu proizvodnju kada bi se država na neki način uključila u ovaj posao. Ovako je šteta da ne koristimo velike i kvalitetne zalihe koje imamo. Pored nas, još svega nekoliko firmi prerađuju zeolit po HACCP standardu i uz sve odgovarajuće dozvole, dok ostali to uglavnom rade na crno", objasnio je Đorđević.
(MONDO, foto: wikipedia.org)
