Generalni direktor Evropske organizacije za nuklearna istraživanja (CERN) Rolf Hojer izjavio je Tanjugu da su izveštaji o eventualnom izbacivanju Srbije iz članstva u toj organizaciji zbog neplaćanja članarine medijske špekulacije i da je pitanje neizmirenog duga rešeno.
"To su samo medijske špekulacije", rekao je Hojer, komentarišući izveštaje pojedinih medija, po kojima članstvo Srbije "visi o koncu" zbog neplaćene članarine.
"Uprava CERN-a je uvek u kontaktu s vlastima naših članica, posebno kada je reč o pitanjima vezanim za budžet. Nedavno smo obavešteni da je pitanje preostale neplaćene članarine Srbije rešeno", precizirao je direktor CERN-a u pisanom odgovoru Tanjugu.
Hojer je istakao da je redovno izmirivanje finansijskih obaveza važno ne samo radi podrške radu naučnika, već i za razvoj tehnologija potrebnih za istraživanje i celokupno društvo.
Po rečima vođe jednog od timova u CERN-u, dr Petra Adžića, nijedna država nije izbačena iz CERN-a zbog neplaćanja članarine i problem nije u tome, već u neplaćanju obaveznih delova za učešće srpskih istraživača u najvećim projektima u toj organizaciji.
"Tu preti opasnost da se naše aktivnosti ugase, na šta sam upozoravao godinama, ali se nije reagovalo", rekao je ranije Tanjugu dr Adžić, koji je i profesor Fizičkog fakulteta u Beogradu i predsednik Komisije za saradnju sa CERN-om: "Pokušaćemo da to nekako premostimo u saradnji s Ministarstvom, ali ukoliko se brzo ne reaguje, posledice mogu biti katastrofalne."
Kako su tvrdili pojedini mediji, Srbija - koja je u januaru 2012. postala pridruženi član CERN-a - do danas nije platila članarinu koja za godinu dana iznosi milion švajcarskih franaka.
Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Žarko Obradović reagovao je na te napise ističući da neće biti dovedeno u pitanje učesće Srbije u CERN-u. On je pre dva dana potvrdio da Srbija nije platila članarinu za prošlu godinu, ali i najavio da će novac biti obezbeđen.
U CERN-u radi 25 srpskih naučnika, a dr Adžić upozorava da je ključni problem finansiranje troškova rada srpskih istraživača u toj uglednoj organizaciji.
Srpski timovi u Ženevi "rade na jednom od najvećih naučnotehnoloških projekata koji su ikada zamišljeni do sada, u prstenu koji se nalazi 100 metara pod zemljom, obima 27 kilometara, u kome se radi na četiri eksperimenta", rekao je dr Adžić, koji vodi projekat "CMS", jedan od najznačajnijih među eksperimentima.
Prema njegovim rečima, srpski timovi učestvuju u radu na dva, najznačajnija od četiri eksperimenta, a to su "Atlas" i "CMS".
Na projektu "CMS", naveo je, radi se još od 1997. godine, a na njemu rade istraživači sa Fizičkog fakulteta i Instituta za nuklearne nauke "Vinča", dok na eksperimentu "Atlas" radi grupa sa Instituta za fiziku od 2001-2002. godine, kao i grupa sa Instituta "Vinča", a ukupno ih ima manje od 30.
"Veliki broj naših mladih ljudi je plaćen od stranih laboratorija i od drugih istraživačkih timova zato što mi nemamo novca da ih platimo, a oni će se vratiti ovde, jer ostaju vezani za naše institucije u kojima su zaposleni, doneće neke nove tehnologije i obogatiti našu sredinu, što je i osnovni cilj rada u CERN-u", istakao je dr Adžić.
Dr Adžić je naglasio da je Srbija prva među bivšim jugoslovenskim republikama koja je ponovo ušla u CERN, dok na članstvo sada čekaju Slovenija, Hrvatska, Turska i Rusija.
Obrazlažući značaj ulaska Srbije u CERN, on je naveo da, prema ugovoru o članstvu u toj organizaciji, srpski građani svih profila, ne samo inženjeri i naučnici, imaju pravo da konkurišu za posao u toj prestižnoj instituciji, bilo na pet godina, bilo trajno, isto kao što to mogu i građani zemalja članica Evropske unije: "Dakle, ulazak u CERN je, u stvari, ulazak u EU po naučnoj osnovi."
(Tanjug)
"To su samo medijske špekulacije", rekao je Hojer, komentarišući izveštaje pojedinih medija, po kojima članstvo Srbije "visi o koncu" zbog neplaćene članarine.
"Uprava CERN-a je uvek u kontaktu s vlastima naših članica, posebno kada je reč o pitanjima vezanim za budžet. Nedavno smo obavešteni da je pitanje preostale neplaćene članarine Srbije rešeno", precizirao je direktor CERN-a u pisanom odgovoru Tanjugu.
Hojer je istakao da je redovno izmirivanje finansijskih obaveza važno ne samo radi podrške radu naučnika, već i za razvoj tehnologija potrebnih za istraživanje i celokupno društvo.
Po rečima vođe jednog od timova u CERN-u, dr Petra Adžića, nijedna država nije izbačena iz CERN-a zbog neplaćanja članarine i problem nije u tome, već u neplaćanju obaveznih delova za učešće srpskih istraživača u najvećim projektima u toj organizaciji.
"Tu preti opasnost da se naše aktivnosti ugase, na šta sam upozoravao godinama, ali se nije reagovalo", rekao je ranije Tanjugu dr Adžić, koji je i profesor Fizičkog fakulteta u Beogradu i predsednik Komisije za saradnju sa CERN-om: "Pokušaćemo da to nekako premostimo u saradnji s Ministarstvom, ali ukoliko se brzo ne reaguje, posledice mogu biti katastrofalne."
Kako su tvrdili pojedini mediji, Srbija - koja je u januaru 2012. postala pridruženi član CERN-a - do danas nije platila članarinu koja za godinu dana iznosi milion švajcarskih franaka.
Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Žarko Obradović reagovao je na te napise ističući da neće biti dovedeno u pitanje učesće Srbije u CERN-u. On je pre dva dana potvrdio da Srbija nije platila članarinu za prošlu godinu, ali i najavio da će novac biti obezbeđen.
U CERN-u radi 25 srpskih naučnika, a dr Adžić upozorava da je ključni problem finansiranje troškova rada srpskih istraživača u toj uglednoj organizaciji.
Srpski timovi u Ženevi "rade na jednom od najvećih naučnotehnoloških projekata koji su ikada zamišljeni do sada, u prstenu koji se nalazi 100 metara pod zemljom, obima 27 kilometara, u kome se radi na četiri eksperimenta", rekao je dr Adžić, koji vodi projekat "CMS", jedan od najznačajnijih među eksperimentima.
Prema njegovim rečima, srpski timovi učestvuju u radu na dva, najznačajnija od četiri eksperimenta, a to su "Atlas" i "CMS".
Na projektu "CMS", naveo je, radi se još od 1997. godine, a na njemu rade istraživači sa Fizičkog fakulteta i Instituta za nuklearne nauke "Vinča", dok na eksperimentu "Atlas" radi grupa sa Instituta za fiziku od 2001-2002. godine, kao i grupa sa Instituta "Vinča", a ukupno ih ima manje od 30.
"Veliki broj naših mladih ljudi je plaćen od stranih laboratorija i od drugih istraživačkih timova zato što mi nemamo novca da ih platimo, a oni će se vratiti ovde, jer ostaju vezani za naše institucije u kojima su zaposleni, doneće neke nove tehnologije i obogatiti našu sredinu, što je i osnovni cilj rada u CERN-u", istakao je dr Adžić.
Dr Adžić je naglasio da je Srbija prva među bivšim jugoslovenskim republikama koja je ponovo ušla u CERN, dok na članstvo sada čekaju Slovenija, Hrvatska, Turska i Rusija.
Obrazlažući značaj ulaska Srbije u CERN, on je naveo da, prema ugovoru o članstvu u toj organizaciji, srpski građani svih profila, ne samo inženjeri i naučnici, imaju pravo da konkurišu za posao u toj prestižnoj instituciji, bilo na pet godina, bilo trajno, isto kao što to mogu i građani zemalja članica Evropske unije: "Dakle, ulazak u CERN je, u stvari, ulazak u EU po naučnoj osnovi."
(Tanjug)
Haos na kraju i poraz Crvene zvezde: Teo promašio za produžetak, sudije u prvom planu!
Partizan želi da prekine crni niz: Istorijski susret slavnih trenera, ne zna se kome je pobeda potrebnija
Ognjen Dobrić nestao iz ekipe Zvezde: Janis Sferopulos ne računa na "vojnika" crveno-belih
Predrag Mijatović podigao ton: Kakve veze ima Vučić s krizom u Partizanu?!
Ogromna greška sudija na štetu Crvene zvezde: Najbitniji poeni na meču nije trebalo da važe!