MONDO istražuje zbog čega je pozdrav sa tri prsta postao znak nacionalnog raspoznavanja Srba, ko ga je sve koristio i da li "naša tri prsta" imaju veze sa izbledelim fotografijama na kojima nacistički oficiri slično pozdravljaju.
Pozdrav sa tri prsta, koji je u novijoj srpskoj istoriji popularizovan tokom devetomartovskih demonstracija 1991. godine, vremenom je prerastao u srpski nacionalni pozdrav i u masovnoj je upotrebi u politici, na sportskim terenima, zabavnim manifestacijama i svim za zemlju bitnim događajima.
Od kada je Vuk Drašković, lider SPO, podigao tri prsta na mitingu početkom devedesetih, taj pozdrav polako je počeo da postaje simbol patriotizma i borbe za slobodu.
Ubrzo, on je prenet i na sportska borilišta, pa su ga često publici upućivali Vlade Divac, Saša Đorđević, Novak Đoković i mnogi drugi.
Kada su osvojili Evropsko prvenstvo u košarci 1995, cela jugoslovenska reprezentacija je podigla tri prsta. Saša Đorđević je, podižući tri prsta, izjavio: "Nećemo da provociramo. Samo - to je Srbija, to smo mi, to sam ja - ništa više. To je moj ponos."
Na Olimpijskim igrama u Pekingu 2008. godine, tada predsednik Srbije Boris Tadić, podigao je tri prsta na obe ruke dok je Olimpijski tim Srbije u defileu ulazio na stadion.
Pobednica Pesme Evrovizije 2007. godine, Marija Šerifović je, proslavljajući maksimalnih 12 bodova koje je dobila od Bosne i Hercegovine, pokazala tri prsta.
Prema tumačenju wikipedie, pozdrav sa tri prsta se smatra za srpski nacionalni pozdrav jednom rukom sa otvorenim palcem, kažiprstom i srednjim prstom. Pozdrav je sličan pozdravu sa dva prsta (Ve-pozdrav) koji koriste drugi narodi, a koji označava pobedu. Sličan pozdrav je koristio i Vinston Čerčil. Za razliku od Ve pozdrava koji je vezan za pobedu, srpski pozdrav sa tri prsta nema to značenje.
Kasnije je taj pozdrav dobio i druga tumačenja i prerastao u opšti srpski pozdrav. On predstavlja analogiju sa načinom krštenja pravoslavaca, sa tri prsta desne ruke, koji simbolizuju Svetog Oca, Svetog Sina i Duha Svetog.
Takođe pozdrav može da simboliše i "jedan prst za Svetog Savu, drugi prst za Njegoša, i treći prst za Karađorđa", navodi onlajn enciklopedija.
Kontroverze koje su pratile upotrebu pozdrava od trenutka kada ga je Vuk Drašković "rehabilitovao" nastavljaju se i danas, budući da se konstantno u javnosti, uključujući i Internet, vodi rasprava o tome da li je u pitanju pozdrav koji su tokom zakletve u Nemačkoj i Hrvatskoj u vreme nacizma koristili oficiri.
MONDO je zbog toga razgovarao sa najzaslužnijim za stvaranje srpskog nacionalnog pozdrava - Vukom Draškovićem, kao i se profesorom sociologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu Slobodanom Antonićem.
"To što se nešto koristilo od strane neke grupacije koja je negativno doživljavana u istoriji ne znači da se time cela stvar kompromituje. Podsećam vas da je današnja melodija nemačke državne himne korišćena u vreme Trećeg rajha, što je slučaj i sa himnom Hrvatske koja je korišćena u vreme NDH. Od kada je Vuk Drašković, lider SPO, podigao tri prsta na mitingu početkom devedesetih, taj pozdrav polako je počeo da postaje simbol patriotizma i borbe za slobodu.
Ubrzo, on je prenet i na sportska borilišta, pa su ga često publici upućivali Vlade Divac, Saša Đorđević, Novak Đoković i mnogi drugi.
Kada su osvojili Evropsko prvenstvo u košarci 1995, cela jugoslovenska reprezentacija je podigla tri prsta. Saša Đorđević je, podižući tri prsta, izjavio: "Nećemo da provociramo. Samo - to je Srbija, to smo mi, to sam ja - ništa više. To je moj ponos."
Na Olimpijskim igrama u Pekingu 2008. godine, tada predsednik Srbije Boris Tadić, podigao je tri prsta na obe ruke dok je Olimpijski tim Srbije u defileu ulazio na stadion.
Pobednica Pesme Evrovizije 2007. godine, Marija Šerifović je, proslavljajući maksimalnih 12 bodova koje je dobila od Bosne i Hercegovine, pokazala tri prsta.
Prema tumačenju wikipedie, pozdrav sa tri prsta se smatra za srpski nacionalni pozdrav jednom rukom sa otvorenim palcem, kažiprstom i srednjim prstom. Pozdrav je sličan pozdravu sa dva prsta (Ve-pozdrav) koji koriste drugi narodi, a koji označava pobedu. Sličan pozdrav je koristio i Vinston Čerčil. Za razliku od Ve pozdrava koji je vezan za pobedu, srpski pozdrav sa tri prsta nema to značenje.
Kasnije je taj pozdrav dobio i druga tumačenja i prerastao u opšti srpski pozdrav. On predstavlja analogiju sa načinom krštenja pravoslavaca, sa tri prsta desne ruke, koji simbolizuju Svetog Oca, Svetog Sina i Duha Svetog.
Takođe pozdrav može da simboliše i "jedan prst za Svetog Savu, drugi prst za Njegoša, i treći prst za Karađorđa", navodi onlajn enciklopedija.
Kontroverze koje su pratile upotrebu pozdrava od trenutka kada ga je Vuk Drašković "rehabilitovao" nastavljaju se i danas, budući da se konstantno u javnosti, uključujući i Internet, vodi rasprava o tome da li je u pitanju pozdrav koji su tokom zakletve u Nemačkoj i Hrvatskoj u vreme nacizma koristili oficiri.
MONDO je zbog toga razgovarao sa najzaslužnijim za stvaranje srpskog nacionalnog pozdrava - Vukom Draškovićem, kao i se profesorom sociologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu Slobodanom Antonićem.
ČIJA SU TRI PRSTA, A ČIJA ŠAJKAČA?
I drugi državni simboli bili su korišćeni u diktatorskim autoritarnim režimima, ali ta činjenica ne mora da znači da su kompromitovani", kaže profesor Antonić.
Ono što je važno je šta određeni znak predstavlja za određenje grupe ljudi. Taj pozdrav se, kako ističe Antonić, javio u novijoj političkoj istoriji tokom devedesetih kao znak patriotizma i otpora autoritarnom režimu.
On ističe i zanimljivu činjenicu, da ga je prvi put devedesetih godina prošlog veka upotrebio predsednik Liberalne stranke Srbije Predrag Vuletić, a da ga je najviše promovisao Vuk Drašković.
Pozdrav, kaže Antonić, postaje sastavni deo kulture navijača i navijačkih grupa, a posle 2000. godine nastavio je da se koristi kao znak patriotizma.
Koriste ga, podseća on, i sportisti i političari, posebno Boris Tadić i Vuk Jeremić.
Antonić ne spori činjenicu da su tri prsta upotrebljavana kod svih vojski koje su polagale zakletvu, pa je tako bilo u Nemačkoj. I pripadnici srpske vojske za vreme Nedića sastavljali su tri prsta pri polaganju zakletve.
"Ali to je jedna stvar, a pozdav je potpuno druga i tu stvar treba razdvojiti", ističe sociolog.
"Tri podignuta i raširena prsta označavaju Boga Oca, Sina i Svetog duha kod polaganja zakletvi gde se vojnik zaklinjao.
Pozdrav sa tri prsta, je pozdrav a ne deo zakletve i oni jesu formalno slični ali imaju potpuno drugi kontekst", naglašava Antonić.
Tezu potkrepljuje i pričom o srpskoj šajkači.
"Srpska šajkača je zapravo postala kapa srpskog seljaka posle Prvog svetskog rata, a došla je u srpsku vojsku tako što se krajem 19. veka vojska Austrougarske rešavala zalihe svojih kapa, pa ih je naša vojska kupila i počela da deli - ne redovnoj vojsci, već rezervistima po pozivu i tako kasnije postala nacionalna spska kapa".
Malo ko danas zna da su Srbi ratovali sa kapom čiji je izvor austrijska vojska.
VUKOVA ISTINA O TRI PRSTA
"Početkom 1990. godine, podigao sam tri rastavljena prsta i taj pozdrav oduševljeno su prihvatili članovi i pristalice Srpskog pokreta obnove. Ubrzo, tri prsta podigli su i još neki iz opozicije, a režimska propaganda je lansirala priču da je to ustaški, pa nacistički, pa vatikanski i satanski znak, jer tri prsta kod pravoslavnih Srba moraju biti sastavljena", objašnjava Vuk Drašković za MONDO .
On kaže da je ta rastavljena i u zamahu slobodna tri prsta, još kao student, video na slici Paje Jovanovića "Takovski ustanak".
"Miloš i ustanici zaklinju se sa tri podignuta i rastavljena prsta. Paja Jovanović je sliku radio po narudžbini kralja Milana Obrenovića. Podignuta desna ruka simbolizuje podizanje ustanka.
Tri prsta su hrišćansko verovanje u 'Sveto trojstvo': Oca, Sina i Duha svetoga. Rastavljeni su, a ne skupljeni i zgrčeni, jer su, tako slobodni, poklič slobodi koju hoće takovski ustanici", navodi lider devetomartovskih demonstracija.
On kaže da je iz istih pobuda visoko podigao tri slobodna prsta.
"Za SPO i mene ona su simbolizovala ustanak protiv komunističke diktature, borbu za demokratsku Srbiju na Zapadu i vraćanje hrišćanskim vrlinama srpskog naroda".
On ističe da za SPO tri prsta iz Miloševog Takova i danas znače isto jer ciljevi njihove borbe još nisu ostvareni.
"Drago mi je što je naš pozdrav prerastao u nacionalni, ali mi nije drago što su tri prsta dizali i još ih dižu i neki koji nisu znali niti znaju šta ona znače, pa su, tobože u ime srpstva i svetosavlja, sramotili i sramote i danas ustanike iz Takova 1815. i ustanike sa Trga slobode, 9. marta 1991. godine", naglašava, u svom stilu, lider SPO.
Posle svega rečenog, na priču je stavljena tačka. Ako vas u bilo kom trenutku oblije nacionalni ponos, bez ustezanja i predrasuda, slobodno dignite tri prsta uvis. Nema tu ničeg spornog...
(Danijela Pašić, MONDO, foto: Guliver/Getty Images i arhivske fotografije)
