Srbija je u grupi malobrojnijih zemalja u kojima je korupcija u porastu, proizlazi iz najnovijeg izveštaja Svetske banke.
Priključenje EUkao cilj značajno stimuliše antikorupcijske mere u pojedinim zemljama koje nastoje da postanu članice EU, ukazuje Svetska banka.
Izveštaj "Antikorupcija u tranziciji 3 - Ko ima uspeha? I zašto?", pod skraćenicom ACT 3, treći je pregled o učestalosti korupcije i mita u poslovnim i državnim krugovima u 26 bivših socijalističkih zemalja koje su prošle ili prolaze kroz ekonomsku tranziciju po okončanju hladnog rata.
Ispitano je više od 20.000 firmi. Poslovni ljudi su zamoljeni da odgovore na pitanja o učestalosti i visini mita koji plaćaju državnim ili vladinim strukturama.
Medju zemljama koje beleže "najdramatičnije poboljšanje" na ovom polju izdvajaju se Gruzija i Slovačka, a "izvestan uspeh", uz Moldaviju, Tadžikistan, Ukrajinu i Letoniju, pokazuju Rumunija i Bugarska, koje se nadaju ulasku u EU iduće godine.
"Od 2002. firme u većini zemalja redje daju mito i u relativno manjem iznosu" izjavio je koautor izveštaja, viši ekonomista u banci Džejms Anderson, preneo je AP.
Podmićivanje je u porastu u Rusiji, Albaniji, Srbiji, Crnoj Gori, Kirgistanu, Azerbejdžanu i Češkoj, navodi se u izveštaju, uz konstataciju da Kirgistan i Albanija imaju najgore pokazatelje korupcije od svih 26 ispitanih zemalja.
Izveštaj je prvi put uključio nekoliko zapadnoevropskih zemalja sa dobro razvijenom ekonomijom - Grčku, Irsku, Nemačku, Portugaliju i Španiju.
Zaključeno je da je korupcija po pravilu teža u zemljama u ekonomskoj tranziciji nego u tržišno razvijenoj zapadnoj Evropi. Doduše, u izveštaju je ukazano na slučajeve korupcije i u ovoj grupi zemalja, najviše u Grčkoj i povremeno u Portugaliji, kao i u istočnom delu Nemačke.
Prema indeksu korupcije koji odražava odgovore više od 20.000 privatnih firmi i preduzetnika, učestalost mita je opala sa 2,74 u 1999. na 2,60 u 2002. i 2,35 u 2005. godini, kada su prikupljeni podaci za najnoviji izveštaj.
Kompanije se morale i da procene koliki je procenat njihovog godišnjeg prihoda išao na davanje mita. U 2002, odgovor je bio prosečno 1,64 odsto, a u 2005. je brojka smanjena na 1,05 odsto, ali je u kontrolnoj grupi pet zemalja EU ta cifra svega 0,29 odsto.
"Zemlje u tranziciji su u sve većoj meri politički odgovorne, uključujući zakone o sukobu interesa, finansijskoj reviziji i kontroli, kao i o prijavi prihoda i imovine", navodi se u studiji i dodaje da je jačanje carinskih procedura i drugih sistema finansijske odgovornosti doprinelo "eroziji sistema korupcije".
U izveštaju se upozorava da su mitu i iznudi najizloženije nove privatne firme u domaćem vlasništvu, upravo one koje predstavljaju motor ekonomskog rasta.
Područja gde je načinjen manji napredak uključuju državne ugovore i reformu pravosudja. Za utehu, korupcionaški skandali vezani za javne nabavke dešavaju se i u najrazvijenijim zemljama, zaključuje se u izveštaju.
Svetska banka je borbu protiv korupcije proglasila jednim od glavnih prioriteta u nastojanju da pomogne zemljama članicama da unaprede svoje ekonomije, a bančin predsednik Pol Volfovic je blokirao više od milijardu dolara zajmova jednom broju zemalja upravo zbog uočene nedozvoljene prakse.
(Tanjug)
Priključenje EUkao cilj značajno stimuliše antikorupcijske mere u pojedinim zemljama koje nastoje da postanu članice EU, ukazuje Svetska banka.
Izveštaj "Antikorupcija u tranziciji 3 - Ko ima uspeha? I zašto?", pod skraćenicom ACT 3, treći je pregled o učestalosti korupcije i mita u poslovnim i državnim krugovima u 26 bivših socijalističkih zemalja koje su prošle ili prolaze kroz ekonomsku tranziciju po okončanju hladnog rata.
Ispitano je više od 20.000 firmi. Poslovni ljudi su zamoljeni da odgovore na pitanja o učestalosti i visini mita koji plaćaju državnim ili vladinim strukturama.
Medju zemljama koje beleže "najdramatičnije poboljšanje" na ovom polju izdvajaju se Gruzija i Slovačka, a "izvestan uspeh", uz Moldaviju, Tadžikistan, Ukrajinu i Letoniju, pokazuju Rumunija i Bugarska, koje se nadaju ulasku u EU iduće godine.
"Od 2002. firme u većini zemalja redje daju mito i u relativno manjem iznosu" izjavio je koautor izveštaja, viši ekonomista u banci Džejms Anderson, preneo je AP.
Podmićivanje je u porastu u Rusiji, Albaniji, Srbiji, Crnoj Gori, Kirgistanu, Azerbejdžanu i Češkoj, navodi se u izveštaju, uz konstataciju da Kirgistan i Albanija imaju najgore pokazatelje korupcije od svih 26 ispitanih zemalja.
Izveštaj je prvi put uključio nekoliko zapadnoevropskih zemalja sa dobro razvijenom ekonomijom - Grčku, Irsku, Nemačku, Portugaliju i Španiju.
Zaključeno je da je korupcija po pravilu teža u zemljama u ekonomskoj tranziciji nego u tržišno razvijenoj zapadnoj Evropi. Doduše, u izveštaju je ukazano na slučajeve korupcije i u ovoj grupi zemalja, najviše u Grčkoj i povremeno u Portugaliji, kao i u istočnom delu Nemačke.
Prema indeksu korupcije koji odražava odgovore više od 20.000 privatnih firmi i preduzetnika, učestalost mita je opala sa 2,74 u 1999. na 2,60 u 2002. i 2,35 u 2005. godini, kada su prikupljeni podaci za najnoviji izveštaj.
Kompanije se morale i da procene koliki je procenat njihovog godišnjeg prihoda išao na davanje mita. U 2002, odgovor je bio prosečno 1,64 odsto, a u 2005. je brojka smanjena na 1,05 odsto, ali je u kontrolnoj grupi pet zemalja EU ta cifra svega 0,29 odsto.
"Zemlje u tranziciji su u sve većoj meri politički odgovorne, uključujući zakone o sukobu interesa, finansijskoj reviziji i kontroli, kao i o prijavi prihoda i imovine", navodi se u studiji i dodaje da je jačanje carinskih procedura i drugih sistema finansijske odgovornosti doprinelo "eroziji sistema korupcije".
U izveštaju se upozorava da su mitu i iznudi najizloženije nove privatne firme u domaćem vlasništvu, upravo one koje predstavljaju motor ekonomskog rasta.
Područja gde je načinjen manji napredak uključuju državne ugovore i reformu pravosudja. Za utehu, korupcionaški skandali vezani za javne nabavke dešavaju se i u najrazvijenijim zemljama, zaključuje se u izveštaju.
Svetska banka je borbu protiv korupcije proglasila jednim od glavnih prioriteta u nastojanju da pomogne zemljama članicama da unaprede svoje ekonomije, a bančin predsednik Pol Volfovic je blokirao više od milijardu dolara zajmova jednom broju zemalja upravo zbog uočene nedozvoljene prakse.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
