Nivo kredita odobrenih fizičkim licima premašuje 160 milijardi dinara, što znači da prosečna zaduženost po glavi stanovnika u Srbiji iznosi oko 22.000 dinara, rekao je Tanjugu guverner narodne banke Srbije Radovan Jelašić.
On napominje da ako se kao merilo uzme oko dva miliona aktivno zaposlenih ljudi koji zaradjuju za otplatu tih zajmova, onda se zaduženost značajno povećava na oko 80.000 dinara ili na blizu 1.000 evra po stanovniku.
Mada su, prema ovim podacima, u poredjenju s drugim zemljama u okruženju, gradjani Srbije i dalje manje zaduženi, Jelašić upozorava da se pravo poredjenje može napraviti tek ako se uzmu u obzir nivo zarada i bruto društveni proizvod po stanovniku, koji su u tim zemljama veći nego u Srbiji.
Pri tome guverner upozorava da gradjani moraju da budu svesni da se ovi krediti moraju vratiti. Njih neće "pojesti" inflacija, neće ih preuzeti država, niti će im banke "oprostiti" dugove, pošto banke ne kreditiraju stanovništvo iz svog kapitala, veæ pre svega novcem deponenata, koji mogu da sačuvaju i vrate samo ako naplate novac plasiran u pozajmice.
Guverner je skrenuo pažnju gradjanima da, pre nego što se odluče da podignu kredit, naprave preciznu računicu da li taj kredit mogu i da vrate, a naročito ako je reč o zaduživanju na duže staze, recimo o stambenim kreditima koji predstavljaju oko jedne trećine svih kredita odobrenih fizičkim licima.
On je podsetio da sada i kod nas postoje procedure i propisi prema kojima banka može po kratkom postupku da oduzme stan svom klijentu, ukoliko nije u stanju da uredno izmiruje obaveze.
Malo gradjana zna da su propisima banke u potpunosti obezbedjene i da, naprimer, stan koji kreditno otplaćuju ne vodi se na njihovo ime sve dok ne isplate i poslednju ratu, već je njegov pravi vlasnik banka.
Jelašić je dodao da treba posebno obratiti pažnju na ugovorne klauzule koje se odnose na vezivanja rata za devize, evre ili franke, a oprez je neophodan i u slučaju kada je predvidjena kamatna stopa niža nego kod ostalih banaka, jer to po pravilu prikriva neki drugi rizik, poput valutnog, koji može naknadno da "ispliva" i za klijenta bitno poveća trošak kredita.
On napominje da ako se kao merilo uzme oko dva miliona aktivno zaposlenih ljudi koji zaradjuju za otplatu tih zajmova, onda se zaduženost značajno povećava na oko 80.000 dinara ili na blizu 1.000 evra po stanovniku.
Mada su, prema ovim podacima, u poredjenju s drugim zemljama u okruženju, gradjani Srbije i dalje manje zaduženi, Jelašić upozorava da se pravo poredjenje može napraviti tek ako se uzmu u obzir nivo zarada i bruto društveni proizvod po stanovniku, koji su u tim zemljama veći nego u Srbiji.
Pri tome guverner upozorava da gradjani moraju da budu svesni da se ovi krediti moraju vratiti. Njih neće "pojesti" inflacija, neće ih preuzeti država, niti će im banke "oprostiti" dugove, pošto banke ne kreditiraju stanovništvo iz svog kapitala, veæ pre svega novcem deponenata, koji mogu da sačuvaju i vrate samo ako naplate novac plasiran u pozajmice.
Guverner je skrenuo pažnju gradjanima da, pre nego što se odluče da podignu kredit, naprave preciznu računicu da li taj kredit mogu i da vrate, a naročito ako je reč o zaduživanju na duže staze, recimo o stambenim kreditima koji predstavljaju oko jedne trećine svih kredita odobrenih fizičkim licima.
On je podsetio da sada i kod nas postoje procedure i propisi prema kojima banka može po kratkom postupku da oduzme stan svom klijentu, ukoliko nije u stanju da uredno izmiruje obaveze.
Malo gradjana zna da su propisima banke u potpunosti obezbedjene i da, naprimer, stan koji kreditno otplaćuju ne vodi se na njihovo ime sve dok ne isplate i poslednju ratu, već je njegov pravi vlasnik banka.
Jelašić je dodao da treba posebno obratiti pažnju na ugovorne klauzule koje se odnose na vezivanja rata za devize, evre ili franke, a oprez je neophodan i u slučaju kada je predvidjena kamatna stopa niža nego kod ostalih banaka, jer to po pravilu prikriva neki drugi rizik, poput valutnog, koji može naknadno da "ispliva" i za klijenta bitno poveća trošak kredita.
Pridruži se MONDO zajednici.
