Moskva je u utorak žigosala američke sankcije protiv dva vodeća ruska izvoznika oružja kao "neprijateljski čin" koji može da ima posledice po američko-ruske odnose.
SAD u objavile u petak kazne protiv sedam frimi iz Rusije, Indije, Severne Koreje i Kube, zbog prodaje zabranjenih proizvoda Iranu, koji Vašington sumnjiči da pokušava da napravi nuklerano oružje.
Kazne su nametnute ruskoj državnog izvoznoj agenciji Rosoboronexport - kojom rukovodi bliski prijatelj predsednika Vladimira Putina - i državnom proizvodjaču ratnih aviona Suhoj, što znači da one više ne mogu da posluju sa američkim firmama.
"Ovo liči na nepoštenu utakmicu. To je neprijateljski čin prema Rusiji i nije učinjen u duhu saradnje," rekao je predstavnik Kremlja, Dmitrij Peskov.
"Ako govorimo o mogućim posledicama ovog poteza na bilateralne odnose, naravno da on ne doprinosi daljem jačanju partnerstva. Izmedju ostalog, ne možemo da isključimo dalje negativne posledice za naše odnose", rekao je on.
Stejt Department je saopštio da su sankcije nametnute pošto je Vašington dobio verodostojne informacije da su ruske kompanije, od 1. januara 1999. godine, prebacivale u Iran materijal koji može da doprinese razvoju oružja za masovno uništavanje ili raketnih sistema.
Sankcije važe od 28. jula i biće na snazi najmanje do 28. jula 2008. godine.
Prošle godne Rusija je potpisala sporazum o prodaji raketnih sistema TOR-M1 Teheranu i modernizaciji iranskih lovaca, bombardera i vojnih helikoptera ruske produkcije.
Ruski mediji kažu da su sankcije donete zato što je Rusija prošlog meseca objavila sporazum o prodaji oružja Venecueli za tri milijarde dolara.
Rosoboronexport za sad umanjuje mogući učinak sancija koje su obeležile novi pad u već znatno ohladjenim vezama Moskve i Vašingtona.
Neki analitičari kažu da sankcije mogu da srežu šanse američkim kompanijama koje se takmiče za poslove u Rusiji. Naftaši KonokoFilips (ConocoPhillips) i Ševron (Chevron) su medju firmama koje žele udeo u 20 milijardi dolara vrednom projektu ekspoatacije arktičkog izvorišta gasa Štokman.
Moskovski dnevnici dodaju da potez Vašingtona može da bude odlučujući za budući ruski izbor kupovine putničkih aviona, u vrednosti od tri milijarde dolara, izmedju američkog Boinga i evropskog Erbasa.
(Tanjug)
SAD u objavile u petak kazne protiv sedam frimi iz Rusije, Indije, Severne Koreje i Kube, zbog prodaje zabranjenih proizvoda Iranu, koji Vašington sumnjiči da pokušava da napravi nuklerano oružje.
Kazne su nametnute ruskoj državnog izvoznoj agenciji Rosoboronexport - kojom rukovodi bliski prijatelj predsednika Vladimira Putina - i državnom proizvodjaču ratnih aviona Suhoj, što znači da one više ne mogu da posluju sa američkim firmama.
"Ovo liči na nepoštenu utakmicu. To je neprijateljski čin prema Rusiji i nije učinjen u duhu saradnje," rekao je predstavnik Kremlja, Dmitrij Peskov.
"Ako govorimo o mogućim posledicama ovog poteza na bilateralne odnose, naravno da on ne doprinosi daljem jačanju partnerstva. Izmedju ostalog, ne možemo da isključimo dalje negativne posledice za naše odnose", rekao je on.
Stejt Department je saopštio da su sankcije nametnute pošto je Vašington dobio verodostojne informacije da su ruske kompanije, od 1. januara 1999. godine, prebacivale u Iran materijal koji može da doprinese razvoju oružja za masovno uništavanje ili raketnih sistema.
Sankcije važe od 28. jula i biće na snazi najmanje do 28. jula 2008. godine.
Prošle godne Rusija je potpisala sporazum o prodaji raketnih sistema TOR-M1 Teheranu i modernizaciji iranskih lovaca, bombardera i vojnih helikoptera ruske produkcije.
Ruski mediji kažu da su sankcije donete zato što je Rusija prošlog meseca objavila sporazum o prodaji oružja Venecueli za tri milijarde dolara.
Rosoboronexport za sad umanjuje mogući učinak sancija koje su obeležile novi pad u već znatno ohladjenim vezama Moskve i Vašingtona.
Neki analitičari kažu da sankcije mogu da srežu šanse američkim kompanijama koje se takmiče za poslove u Rusiji. Naftaši KonokoFilips (ConocoPhillips) i Ševron (Chevron) su medju firmama koje žele udeo u 20 milijardi dolara vrednom projektu ekspoatacije arktičkog izvorišta gasa Štokman.
Moskovski dnevnici dodaju da potez Vašingtona može da bude odlučujući za budući ruski izbor kupovine putničkih aviona, u vrednosti od tri milijarde dolara, izmedju američkog Boinga i evropskog Erbasa.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
