Prodajom društvenog vlasništva u "Vojvodjanskoj banci" okončana je privatizacija banaka u Srbiji, koja je započeta reformom bankarskog sektora 2001. godine, kada su likvidirane četiri najveće banke u većinskom društvenom vlasništvu.
Prodajom društvenog vlasništva u "Vojvodjanskoj banci" okončana je privatizacija banaka u Srbiji, koja je započeta reformom bankarskog sektora 2001. godine, kada su likvidirane četiri najveće banke u većinskom društvenom vlasništvu.
Tada je bankarskom sistemu Srbije poslovalo 87 banaka, a danas sa dozvolom NBS radi 38, od kojih je 19 banaka sa većinskim stranim kapitalom, dok je štednja je u bankama sa oko jedva 50.000.000 dolara u 2000. godini porasla na više od tri milijardi evra u septembru 2006. godine.
U većinskom državnom vlasništvu ostala je jedino "Komercijalna banka" i "Poštanska štedionica", koje prema najavama predstavnika srpske vlade i neće biti na prodaju, kao i "Čačanska banka.
Privatizacija banaka u Srbiji počela je u oktobru 2003. godine imenovanjem francuske investicione banke "BNP Paribas" za savetnika u tom procesu, i to u "Ju banci", "Novosadskoj" i "Kontinental banci".
"Erste banka" iz Beča kupila je 15. jula 2005. godine "Novosadsku banku" za oko 73,2 miliona evra, a "Folksbanka" i "Hipo Alpe Adria banka" su ušle plaćanjem licence za rad.
Grčki kapital u bankarskom sektoru došao je pojavljivanjem EFG Eurobanke, koju vodi bankarska grupa EFG Eurobank Athens, Nacionalna banka Grčke i Alfa banke.
Grčka "Alfa banka" preuzela je 26. januara 2005. godine većinski državni udeo u "Jubanci" za oko 152.000.000 evra, dok je "EFG Eurobank" kupila 37,7 odsto kapitala "Nacionalne štedionice" 17. marta 2006. godine za 35.000.000 evra.
Treća grčka banka "Pireus banka" preuzela je domaću "Atlas banku" 31. maja 2005. godine za oko 19,5 miliona evra.
Kiparska "Laiki banka" kupila je domaću "Centrobanku" 19. januara 2006. za oko 33,5 miliona evra.
I Slovenci su ušli sa svojim bankarskim kapitalom, jer je "Nova Ljubljanska banka" 6. jula 2005. godine kupila domaću "Kontinental banku" za oko 49,5 miliona evra, a "LHB banka" je iste godine kupila "Prvu preduzetničku banku".
Iz Francuske u Srbiji posluju dve banke i to "Sosijete Ženeral banka", koja je u našu zemlju ušla pre 27 godina i po tom kriterijumu je prva strana banka na prostorima bivše SFRJ, dok je "Kredi Agrikol" 6. jula 2005. godine kupila "Meridijan banku" za oko 34.000.000 evra.
Prva strana banka, koja je u Srbiju ušla posle petooktobarskih promena, bila je nemačka "Mikro fajnans banka", koja je počela sa radom početkom 2001. godine, a danas posluje pod imenom "Pro kredit banka".
Naši susedi, Madjari kupili su dve domaće banke. Njihova "OTP banka" kupila je 23. decembra 2005. godine "Kulsku banku" za 118,6 miliona evra, a zatim 7. jula 2006. godine i "Nišku banku" za oko 14,21 miliona evra.
(Tanjug)
Tada je bankarskom sistemu Srbije poslovalo 87 banaka, a danas sa dozvolom NBS radi 38, od kojih je 19 banaka sa većinskim stranim kapitalom, dok je štednja je u bankama sa oko jedva 50.000.000 dolara u 2000. godini porasla na više od tri milijardi evra u septembru 2006. godine.
U većinskom državnom vlasništvu ostala je jedino "Komercijalna banka" i "Poštanska štedionica", koje prema najavama predstavnika srpske vlade i neće biti na prodaju, kao i "Čačanska banka.
Privatizacija banaka u Srbiji počela je u oktobru 2003. godine imenovanjem francuske investicione banke "BNP Paribas" za savetnika u tom procesu, i to u "Ju banci", "Novosadskoj" i "Kontinental banci".
Najviše austrijskih banaka
Austrijske banke su najzastupljenije u bankarskom sektoru Srbije. Prva je ušla "Rajfajzen banka" 9. marta 2001. godine, zatim HVB banka kupovinom poslovne zgrade 9. jula 2001. godine i preuzimanjem "Eksim banke" 31. decembra 2004. godine."Erste banka" iz Beča kupila je 15. jula 2005. godine "Novosadsku banku" za oko 73,2 miliona evra, a "Folksbanka" i "Hipo Alpe Adria banka" su ušle plaćanjem licence za rad.
Grčki kapital u bankarskom sektoru došao je pojavljivanjem EFG Eurobanke, koju vodi bankarska grupa EFG Eurobank Athens, Nacionalna banka Grčke i Alfa banke.
Grčka "Alfa banka" preuzela je 26. januara 2005. godine većinski državni udeo u "Jubanci" za oko 152.000.000 evra, dok je "EFG Eurobank" kupila 37,7 odsto kapitala "Nacionalne štedionice" 17. marta 2006. godine za 35.000.000 evra.
Treća grčka banka "Pireus banka" preuzela je domaću "Atlas banku" 31. maja 2005. godine za oko 19,5 miliona evra.
Kiparska "Laiki banka" kupila je domaću "Centrobanku" 19. januara 2006. za oko 33,5 miliona evra.
Sosijete Ženeral već 27 godina u Srbiji
Italijanska "Banka Inteza" kupila je 9. avgusta 2005. godine 90 odsto već privatne "Delta banke" za skoro 333.000.000 evra, a druga italijanska "Findomestik banka" kupila je za 23,7 miliona evra srpsku "Novu banku", dok je treća "San Paolo INI" koja je 28. jula 2006. kupila "Panonsku banku" za oko 122.000.000 evra.I Slovenci su ušli sa svojim bankarskim kapitalom, jer je "Nova Ljubljanska banka" 6. jula 2005. godine kupila domaću "Kontinental banku" za oko 49,5 miliona evra, a "LHB banka" je iste godine kupila "Prvu preduzetničku banku".
Iz Francuske u Srbiji posluju dve banke i to "Sosijete Ženeral banka", koja je u našu zemlju ušla pre 27 godina i po tom kriterijumu je prva strana banka na prostorima bivše SFRJ, dok je "Kredi Agrikol" 6. jula 2005. godine kupila "Meridijan banku" za oko 34.000.000 evra.
Prva strana banka, koja je u Srbiju ušla posle petooktobarskih promena, bila je nemačka "Mikro fajnans banka", koja je počela sa radom početkom 2001. godine, a danas posluje pod imenom "Pro kredit banka".
Naši susedi, Madjari kupili su dve domaće banke. Njihova "OTP banka" kupila je 23. decembra 2005. godine "Kulsku banku" za 118,6 miliona evra, a zatim 7. jula 2006. godine i "Nišku banku" za oko 14,21 miliona evra.
(Tanjug)
