U zavisnosti od vrste energenta, domaćinstva će u Srbiji za ogrev u narednih šest meseci izdvajati od 26.000 do 34.000 dinara. Prema računici beogradske "Politike", najekonomičnije je grejati se klima uredjajem.
U zavisnosti od vrste energenta, domaćinstva će u Srbiji za ogrev u narednih šest meseci izdvajati od 26.000 do 34.000 dinara. Prema računici beogradske "Politike", najekonomičnije je grejati se klima uredjajem.Kvalitetan klima-uredjaj, koji košta oko 50.000 dinara, može da greje stan i na spoljnoj temperaturi od minus 17, čak do minus 20 Celzijusa. Prema rečima mašinskog inženjera Nikole Cvikića, za stan od 50 kvadrata, dovoljan je klima uredjaj jačine 3,6 kilovata, koji je ekvivalentan termo-peći iste snage.
Računica pokazuje da bi u slučaju da se domaćinstvo isključivo greje klima uredjajem, od novembra do marta utrošilo oko 1.436 kilovata skupe i 443 jeftine struje, što je potrošnja u plavoj zoni. Sa ovim utroškom struje domaćinstva bi za pet meseci ukupno platila 7.336 dinara.
Tako bi prosečan mesečni račun za grejanje bio oko 1.467 dinara. Pri tom, temperatura u stanu sa "klimom" preko dana 23 stepena, i to u intervalu od šest ujutru do 23 časa uveče, da bi posle 23 sata do šest ujutru, odnosno tokom noći, "pala" na 18 stepeni. Prilikom obračunavanja uzeta je u obzir i spoljna minimalna temperatura tokom januara, februara i marta.
U toku 17 sati ovaj uredjaj praktično radi samo 50 odsto ovog vremena, jer se isključuje kad postigne željenu temperaturu. Čim ona padne za nekoliko stepeni, aparat se ponovo aktivira i radi samo do trenutka dok se ponovo ne postigne željena toplota.
Tako će tokom januara i marta klima raditi po 8,5 sati, u januaru će, zbog niže temperature, uredjaj raditi nešto duže. Interesantno je da će tokom noći za dostizanje temperature od oko 18 stepeni klima raditi 30 odsto vremena.
"Prednost ovakvog načina grejanja jeste u tome što ono daje mnogo više toplote nego što je potrošio struje. Primera radi, TA peć daje onoliko toplote koliko je akumulirala struje. Kod kvalitetnog klima-uredjaja, inverterskog tipa, energetske klase "A", odnos utrošene energije i raspoložive je od 3,2 do 3,65. Zato je i moguća ovolika razlika u ostvarenoj i utrošenoj energiji", kaže Cvikić.
Kako navodi "Politika", U EPS-u kažu da ne bi valjalo da se veliki broj gradjana greje klima- uredjajima iz dva razloga. Prvo, elektromreža je u lošem stanju, tako da ne bi mogla da izdrži toliko opterećenje. Drugi razlog je veoma loš kvalitet klima-uredjaja koji se prodaju u Srbiji. Upravo takvi klima uredjaji su prošle godine pravili veliki problem EPS-u, pa su nadležni da bi sprečili još veća oštećenja mreže postavljali na bandere veliki broj "baterija".
Na pitanje kako je moguće da je ovakav vid grejanja, ili dogrevanja najisplativiji, kada EPS tokom leta, kada se klime koriste za rashladjivanje, stalno apeluje da će potrošnja struje biti velika, Cvikić ističe, da je to samo izgovor nadležnih. Da je elektromreža u nešto boljem stanju, problema sigurno ne bi bilo.
Računica pokazuje, tvrdi Cvikić, da će pri temperaturi u stanu od oko 23 stepena preko dana i 18 noću, u novembru domaćinstvo za grejanje potrošiti 255 kilovata skupe i 63 jeftine, a u decembru 264 skupe i 65 jeftine. U januaru i martu će ova potrošnja biti veća, pa će se trošiti po 316 kilovata skupe i po 108 jeftine struje. U februaru - 288 skupe i 98 jeftine
(MONDO).
