Smena američkog ministra odbrane Donalda Rasfelda iznedrila je na površinu mnoga neugodna pitanja u vezi sa celokupnom američkom politikom u Iraku, a jedno od njih je gde je završilo čak 20 milijardi dolara iračkog novca iz programa Ujedinjenih nacija "Nafta za hranu", javlja BBC.
Smena američkog ministra odbrane Donalda Rasfelda iznedrila je na površinu mnoga neugodna pitanja u vezi sa celokupnom američkom politikom u Iraku, a jedno od njih je gde je završilo čak 20 milijardi dolara iračkog novca iz programa Ujedinjenih nacija "Nafta za hranu", javlja BBC.U pretresu na Kapitol Hilu u Vašingtonu, kongresmen Henri Veksmen se pokazao kao jedan od najglasnijih kritičara američkog učešća u obnovi Iraka.
Veksmen posebno naglašava da su zapostavljene legalne knjigovodstvene procedure prilikom predaje velikih iznosa gotovog novca Privremenoj koalicionoj upravi u Iraku. Te vlasti su, naime, rukovodile zemljom u prvoj godini po okončanju vojnih sukoba, sa zadatkom da "osposobe Irak za prve izbore i stvaranje prelazne vlade".
"Mislim da je pred nama veliki skandal", rekao je Veksmen. "Privremene koalicione vlasti su predale 8,8 milijardi dolara gotovog novca prvoj posleratnoj iračkoj vladi iako tada još nije bio uspostavljen knjigovodstveni niti bezbedonosni sistem da bi se tolikom svotom uspešno raspolagalo! Niko nema evidenciju o tome gde je taj novac otišao. Ne znamo kod koga je završio", tvrdi on.
Iako bi Veksmen trebalo da zna šta se dogodilo sa skoro devet milijardi dolara gotovine, dobijene od prodaje iračke nafte koja je zbog sankcija UN-a bila nedostupna vladi svrgnutog iračkog predsednika Sadama Huseina, ali dostupna Vašingtonu, on tvrdi da o tome, kako sam kaže, "nema pojma".
"Nemam pojma. Ne mogu da vam kažem da li je novac potrošen na pravi način ili ne, a mislim da to nije ni naročito važno. U Koalicionoj prelaznoj upravi u te poslove bilo je uključeno izmedju 300 i 600 civila, a vi sad hoćete da dovedete 300 revizora da to ispitaju. Nestale su milijarde njihovog novca. Kakve to sad ima veze?", pita Veksmen.
Ova tvrdnja je neverovatna tim pre kada se ima u vidu da Henri Veksmen govori o sumi koja predstavlja četvrtinu ukupnoga iračkog nacionalnog proizvoda.
Medjutim, treba uzeti u obzir da su u periodu neposredno po okončanju rata funkcioneri Koalicije bili pod velikim pritiskom da donose značajne odluke velikom brzinom, i da zato ne čudi što su knjigovodstvene procedure zapostavljene.
Endi Birpek, koji je u Prelaznoj koalicionoj upravi bio na čelu Odseka za infrastrukturu i razvoj, o tome kaže: "Kada sam stigao, tražio sam na uvid naše planove da bih potom saznao da mi tako nešto nemamo. Sve što je imalo ikakve veze sa Prelaznom koalicionom upravom izmišljano je na licu mesta, kretalo se od nule".
Za američke funkcionere stacionirane Iraku to je bio lako dostupan izvor gotovog novca koji su mogli lako da troše u cilju brze obnove Iraka. Najveći problem je u tome što taj zadatak oni nisu izvršili - Irak nije obnovljen, iako je na samu obnovu do sada utrošeno 60 milijardi dolara.
(MONDO)
