Evropska unija i Rusija potpisale su u petak u Helsinkiju sporazum kojim se regulišu uslovi preleta evropskih aviokompanija kroz vazdušno prostranstvo Sibira.
Evropski komesar za trgovinu Piter Mendelson je izjavio, povodom postizanja ovog sporazuma, da su Rusija i EU postigli kompromis u vezi sa dopunskim plaćanjima kojima su evropske aviokompanije opterećene prilikom letova preko Sibira, koji je najkraća ruta izmedju Evrope i Dalekog Istoka .
Ruska strana sada, posredstvom nacionale kompanije "Aeroflot", godišnje dobija oko 300 miliona dolara na ime dažbina za korišćenje svojih vazdušnih koridora.
U oktobru, Moskva se saglasila da obustavi naplaćivanje 2013. godine, a danas je rešeno i pitanje plaćanja do tog datuma, kroz postepeno smanjivanje dažbina. EU tvrdi da naplaćivanjem preleta Moskva krši čikašku Konvenciju o medjunarodnom civilnom aviosaobraćaju iz 1944. godine.
U Helsinkiju je u petak počeo Samit Rusije i Evropske Unije, u atmosferi zategnutih odnosa zbog veta koje je Poljska stavila zbog ruske zabrane uvoza mesa iz te zemlje.
Delegaciju Rusije predvodi predsednik Vladimir Putin, dok Evropsku uniju na samitu predstavljaju premijer Finske kao predsedavajući EU Mati Vanhanen, predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Baroso i visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbdnost Havijer Solana, javio je Itar-Tas.
Samit Rusija-EU počinje u atmosferi opterećenih odnosa zbog veta Poljske, koja uslovljava početak pregovora o novom sporazumu o partnerstvu Moskve i Brisela, ukidanjem zabranena uvoz poljskih namirnica u Rusiju.
"To je njihov problem", ocenio je tim povodom ruski ambasador pri EU Vladimir Čizov, umanjujući značaj odlaganja pregovora, prenele su agencije.
"Naravno da bilo bi bolje da nema poljskog veta, ali nastavićemo da radimo", izjavio je Havijer Solana, dok je komesar za spoljne poslove EU Benita Ferero Vladner rekla da odnosi EU i Rusije "nisu poremećeni i da ima još mnogo pitanja o kojima se može razgovarati".
Veto Varšave je neprijatan problem za EU u trenutku kada pokušava da premosti razlike sa Rusijom, (koja je njen najveći smabedevač energijom) oko toga kako da se obezbedi snabdevanje naftom i gasom, ocenio je Rojters.
Varšava inače traži da se u tekst budućeg sporazuma uvrste principi Energetskog dokumenta, kojima Evropa želi da dobije pristup ruskim cevovodima za tranzit nafte i gasa, što je Moskva već odbacila, ističući da u sadašnjem obliku Rusija ne namerava da ratifikuje taj dokument .
Rusija je takodjezapretila da će zabraniti uvoz mesa i mesnih proizvoda od 1. januara iz EU, zbog straha od stočnih oboljenja u Rumuniji i Bugarskoj, koje će tog datuma postati punopravne članice EU.
Brisel smatra da je bojazan potpuno neosnovana i predložila da u Moskvu posalje stručnjake na konsultacije.
Uoči puta u Finsku, ruski predsednik je objavio autorski članak u"Fajnenšl tajmsu", u kojem je pozvao Evropu da se ne boji ruskih težnji i zalažući se za ravnopravno strateško partnerstvo uz uvažavanje istorijske raznolikosti evropske civilizacije i bez nametanja "veštačkih standarda".
Zapadne agencije ocenjuju i da će u centru pažnje na samitu u Helsinkiju biti i smrt bivšeg ruskog špijuna Aleksandra Litvenkau Londonu za koju njegovi prijatelji optužuju Kremlj. Rusija je ove optužbe odbacila.
(Tanjug)
Evropski komesar za trgovinu Piter Mendelson je izjavio, povodom postizanja ovog sporazuma, da su Rusija i EU postigli kompromis u vezi sa dopunskim plaćanjima kojima su evropske aviokompanije opterećene prilikom letova preko Sibira, koji je najkraća ruta izmedju Evrope i Dalekog Istoka .
Ruska strana sada, posredstvom nacionale kompanije "Aeroflot", godišnje dobija oko 300 miliona dolara na ime dažbina za korišćenje svojih vazdušnih koridora.
U oktobru, Moskva se saglasila da obustavi naplaćivanje 2013. godine, a danas je rešeno i pitanje plaćanja do tog datuma, kroz postepeno smanjivanje dažbina. EU tvrdi da naplaćivanjem preleta Moskva krši čikašku Konvenciju o medjunarodnom civilnom aviosaobraćaju iz 1944. godine.
U Helsinkiju je u petak počeo Samit Rusije i Evropske Unije, u atmosferi zategnutih odnosa zbog veta koje je Poljska stavila zbog ruske zabrane uvoza mesa iz te zemlje.
Delegaciju Rusije predvodi predsednik Vladimir Putin, dok Evropsku uniju na samitu predstavljaju premijer Finske kao predsedavajući EU Mati Vanhanen, predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Baroso i visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbdnost Havijer Solana, javio je Itar-Tas.
Samit Rusija-EU počinje u atmosferi opterećenih odnosa zbog veta Poljske, koja uslovljava početak pregovora o novom sporazumu o partnerstvu Moskve i Brisela, ukidanjem zabranena uvoz poljskih namirnica u Rusiju.
"To je njihov problem", ocenio je tim povodom ruski ambasador pri EU Vladimir Čizov, umanjujući značaj odlaganja pregovora, prenele su agencije.
"Naravno da bilo bi bolje da nema poljskog veta, ali nastavićemo da radimo", izjavio je Havijer Solana, dok je komesar za spoljne poslove EU Benita Ferero Vladner rekla da odnosi EU i Rusije "nisu poremećeni i da ima još mnogo pitanja o kojima se može razgovarati".
Veto Varšave je neprijatan problem za EU u trenutku kada pokušava da premosti razlike sa Rusijom, (koja je njen najveći smabedevač energijom) oko toga kako da se obezbedi snabdevanje naftom i gasom, ocenio je Rojters.
Varšava inače traži da se u tekst budućeg sporazuma uvrste principi Energetskog dokumenta, kojima Evropa želi da dobije pristup ruskim cevovodima za tranzit nafte i gasa, što je Moskva već odbacila, ističući da u sadašnjem obliku Rusija ne namerava da ratifikuje taj dokument .
Rusija je takodjezapretila da će zabraniti uvoz mesa i mesnih proizvoda od 1. januara iz EU, zbog straha od stočnih oboljenja u Rumuniji i Bugarskoj, koje će tog datuma postati punopravne članice EU.
Brisel smatra da je bojazan potpuno neosnovana i predložila da u Moskvu posalje stručnjake na konsultacije.
Uoči puta u Finsku, ruski predsednik je objavio autorski članak u"Fajnenšl tajmsu", u kojem je pozvao Evropu da se ne boji ruskih težnji i zalažući se za ravnopravno strateško partnerstvo uz uvažavanje istorijske raznolikosti evropske civilizacije i bez nametanja "veštačkih standarda".
Zapadne agencije ocenjuju i da će u centru pažnje na samitu u Helsinkiju biti i smrt bivšeg ruskog špijuna Aleksandra Litvenkau Londonu za koju njegovi prijatelji optužuju Kremlj. Rusija je ove optužbe odbacila.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
