Guverner NBS Radovan Jelašić najavio je da će centralna banka u 2007. godini nastaviti da intereveniše na Medjubankarskom deviznom tržištu da bi smanjila pritisak na apresijaciju dinara zbog priliva kapitala iz inostranstva.
On je izrazio zabrinutost zbog povećanih rashoda budžeta za 118,8 milijardi dinara, što može uticati na rast inflacije.
Jelašić je zabrinut i što je vladin Predlog budžeta predvideo za 2007. godinu za sumu plata budžetskih korisnika oko 27,6 milijardi dinara, za donacije i socijalna davanja oko 24,6 milijardi i projekte Nacionalnog investicionog plana oko 55,3 milijardi dinara.
To može kroz javnu potrošnju da ugrozi planirani okvir inflacije od 7,5 odsto, upozorio je on.
Na okruglom stolu u NBS na temu "Ekonomija izbora - izbor ekonomije: Ekonomska politika 2007 -izazovi i posledice", jedna od zamerki Jelašića Predlogu budžeta za sledeću godinu je što nema projekcije kretanja cena pod administrativnom kontrolom, što se može negativno odraziti na stavljanje inflacije pod kontrolu.
Jelašić je dodao da nije siguran kako će biti postignuto planirano sniženje ukupne inflacije u 2009. godini od 4,5 odsto.
U 2007. godini Jelašić je najavio jačanje stabilnosti dinara i smanjenje referentne kamatne stope i smanjenje stope obavezne rezerve banaka.
On je izrazio negodovanje zbog ocene bivšeg ministra finansija Božidara Dejlića da su zahvaljujući politici kamata NBS strani investitori ostvarili profit od oko 20 odsto, uz dodatnu kursnu razliku od oko 10 odsto zbog apresijacije dinara, što je oko 30 odsto.
Djelić je ocenio da budžet za 2007. godinu neće imati, kako je najavljeno, suficit od 0,5 odsto BDP, već deficit od 0,6 odsto pošto prihode od privatizacije ne treba računati u redovne prihode budžeta.
Ekonomista Danica Popović ocenila je da bi u ovom momentu svrsishodnije voditi politiku plivajućeg kursa dinara u kojem bi NBS mesečno odredjivala granice njegovog kretanja.
Popovićeva je ocenila da su u proteklih pet godina plate rasle brže nego što je rastao bruto društveni proizvod (BDP) i navela da je Srbija pre dva meseca dostigla prosek plata iz 1989. godine, kada je u vreme bivše Jugoslavije u vreme premijera Ante Markovića prosečna plata u državi bila blizu 600 nemačkih maraka.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Jurij Bajec zabrinut je što se rast BDP-a bazira na povećanju produktivnosti, a ne na rastu zxaposlenosti i naveo da do 2012. godine se može računati na rast zaposlenosti od svega pet do šest odsto, u odnosu na sadašnjih 29 odsto nezaposlenih stanovnika Srbije.
Politički analitičar Srdjan Bogosavljević podsetio je da u anketama gradjani Srbije kao najveći problem ističu nezaposlenost, nizak standard, korupciju i kriminal i napomenuo da je svega dva odsto stanovništva ocenilo da Vlada uspešno rešava problem nezaposlenosti.
(Tanjug)
On je izrazio zabrinutost zbog povećanih rashoda budžeta za 118,8 milijardi dinara, što može uticati na rast inflacije.
Jelašić je zabrinut i što je vladin Predlog budžeta predvideo za 2007. godinu za sumu plata budžetskih korisnika oko 27,6 milijardi dinara, za donacije i socijalna davanja oko 24,6 milijardi i projekte Nacionalnog investicionog plana oko 55,3 milijardi dinara.
To može kroz javnu potrošnju da ugrozi planirani okvir inflacije od 7,5 odsto, upozorio je on.
Na okruglom stolu u NBS na temu "Ekonomija izbora - izbor ekonomije: Ekonomska politika 2007 -izazovi i posledice", jedna od zamerki Jelašića Predlogu budžeta za sledeću godinu je što nema projekcije kretanja cena pod administrativnom kontrolom, što se može negativno odraziti na stavljanje inflacije pod kontrolu.
Jelašić je dodao da nije siguran kako će biti postignuto planirano sniženje ukupne inflacije u 2009. godini od 4,5 odsto.
U 2007. godini Jelašić je najavio jačanje stabilnosti dinara i smanjenje referentne kamatne stope i smanjenje stope obavezne rezerve banaka.
On je izrazio negodovanje zbog ocene bivšeg ministra finansija Božidara Dejlića da su zahvaljujući politici kamata NBS strani investitori ostvarili profit od oko 20 odsto, uz dodatnu kursnu razliku od oko 10 odsto zbog apresijacije dinara, što je oko 30 odsto.
Djelić je ocenio da budžet za 2007. godinu neće imati, kako je najavljeno, suficit od 0,5 odsto BDP, već deficit od 0,6 odsto pošto prihode od privatizacije ne treba računati u redovne prihode budžeta.
Ekonomista Danica Popović ocenila je da bi u ovom momentu svrsishodnije voditi politiku plivajućeg kursa dinara u kojem bi NBS mesečno odredjivala granice njegovog kretanja.
Popovićeva je ocenila da su u proteklih pet godina plate rasle brže nego što je rastao bruto društveni proizvod (BDP) i navela da je Srbija pre dva meseca dostigla prosek plata iz 1989. godine, kada je u vreme bivše Jugoslavije u vreme premijera Ante Markovića prosečna plata u državi bila blizu 600 nemačkih maraka.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Jurij Bajec zabrinut je što se rast BDP-a bazira na povećanju produktivnosti, a ne na rastu zxaposlenosti i naveo da do 2012. godine se može računati na rast zaposlenosti od svega pet do šest odsto, u odnosu na sadašnjih 29 odsto nezaposlenih stanovnika Srbije.
Politički analitičar Srdjan Bogosavljević podsetio je da u anketama gradjani Srbije kao najveći problem ističu nezaposlenost, nizak standard, korupciju i kriminal i napomenuo da je svega dva odsto stanovništva ocenilo da Vlada uspešno rešava problem nezaposlenosti.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
