Prosečne cene stanova u Beogradu su u periodu januar-jun ove godine više za 4,7 odsto u odnosu na isti period lane. Istovremeno, u nekadašnjoj "velikoj radničkoj spavaonici", Novom Beogradu, cene stanova su skočile čak deset do 30 odsto, prenosi beogradska "Politika".
Tako se cena kvadrata na Novom Beogradu kreće od 1.100 do 1.800 evra, kod Arene oko 2.000, na Vračaru od 1.450-1.800, u Starom gradu 1.500-2.300, u Zemunu 1.000-1.300, na Voždovcu i Banovom brdu 1.100-1.400. Nešto jeftiniji su stanovi u Mirjevu (1.000-1.150 po kvadratu), Rakovici (900-1.000), a jajeftiniji u Borči (800-900).
Po mišljenju stručnjaka, cene će bukvalno divljati sve dok ne počne masovna stambena izgradnja, to jest otvaranje velikih gradilišta, na primer, za izgradnju 2.000 stanova. Zarada malih investitora trenutno je od 30 do 40 odsto, što graditelji naravno ne priznaju, a visoke cene pravdaju državnim nametima. Statistika kaže da je samo u Beogradu potrebno 50.000 novih stanova, a godišnje se izgradi tek oko 3.500. Istovremeno, od 150 do 200 stanova mesečno "promeni" vlasnike.
Branko Nešić, sekretar Udruženja gradjevinarstva i komunalne delatnosti Privredne komore Beograda, izjavio je za "Politiku" da je neobjašnjivo da cena kvadrata za stan kod Beogradske arene dostiže čak 2.500 evra, a da se, u neposrednoj blizini, u naselju Retenzija, izmedju Novog Beograda i Zemuna, kvadrat stambenog prostora može kupiti za "samo" 900 evra.
"Svaka baba danas zna da za udžericu na Vračaru može da dobije 100.000 evra. U svetu je to drugačije rešeno, pa oni koji imaju nekretninu u centru grada, ili je toliko cene, moraju da plate porez na zacepljene sume. I tada cene padaju", kaže on.
Djordje Bobić, gradski arhitekta, slaže se da velika tražnja diktira rast cena, mada priznaje da u gradu nema dovoljno pripremljenih lokacija za novu izgradnju. To je, kako kaže, dovelo i do rasta cena za čak 30 odsto, poput onoga u Novom Beogradu, koji se po atraktivnosti polako izjednačava sa Vračarom. Bobić očekuje stabilizaciju na tržištu tek za dve-tri godine.
Kako navodi "Politika", računica je jasna: gotovo četvrtina cene koju plaćaju kupci odlazi državi pre nego što investitor uopšte zabode kramp. Troškovi same gradnje iznose oko 650 evra po metru kvadratnom. Naravno, sve zavisi od kvaliteta materijala. Ako neko gradi po proceduri i ne zaobilazi zakon, kažu neimari, stan u naselju izvan gradskog centra ne može da bude jeftiniji od 1.200 evra po kvadratu. Da bi cene pale, smatraju oni, država bi trebalo da smanji namete. Tako ističu primer Sarajeva, gde se država odrekla svog dela kolača, pa stan u centru ovog grada košta 650 evra. Naravno, oni imaju i odgovor na to što Skupština grada prodaje stanove za 750-800 kvadrata. Navode da gradska uprava koristi olakšice i ne plaća punu cenu priključka za struju, vodu...
(MONDO)
Tako se cena kvadrata na Novom Beogradu kreće od 1.100 do 1.800 evra, kod Arene oko 2.000, na Vračaru od 1.450-1.800, u Starom gradu 1.500-2.300, u Zemunu 1.000-1.300, na Voždovcu i Banovom brdu 1.100-1.400. Nešto jeftiniji su stanovi u Mirjevu (1.000-1.150 po kvadratu), Rakovici (900-1.000), a jajeftiniji u Borči (800-900).
Po mišljenju stručnjaka, cene će bukvalno divljati sve dok ne počne masovna stambena izgradnja, to jest otvaranje velikih gradilišta, na primer, za izgradnju 2.000 stanova. Zarada malih investitora trenutno je od 30 do 40 odsto, što graditelji naravno ne priznaju, a visoke cene pravdaju državnim nametima. Statistika kaže da je samo u Beogradu potrebno 50.000 novih stanova, a godišnje se izgradi tek oko 3.500. Istovremeno, od 150 do 200 stanova mesečno "promeni" vlasnike.
Branko Nešić, sekretar Udruženja gradjevinarstva i komunalne delatnosti Privredne komore Beograda, izjavio je za "Politiku" da je neobjašnjivo da cena kvadrata za stan kod Beogradske arene dostiže čak 2.500 evra, a da se, u neposrednoj blizini, u naselju Retenzija, izmedju Novog Beograda i Zemuna, kvadrat stambenog prostora može kupiti za "samo" 900 evra.
"Svaka baba danas zna da za udžericu na Vračaru može da dobije 100.000 evra. U svetu je to drugačije rešeno, pa oni koji imaju nekretninu u centru grada, ili je toliko cene, moraju da plate porez na zacepljene sume. I tada cene padaju", kaže on.
Djordje Bobić, gradski arhitekta, slaže se da velika tražnja diktira rast cena, mada priznaje da u gradu nema dovoljno pripremljenih lokacija za novu izgradnju. To je, kako kaže, dovelo i do rasta cena za čak 30 odsto, poput onoga u Novom Beogradu, koji se po atraktivnosti polako izjednačava sa Vračarom. Bobić očekuje stabilizaciju na tržištu tek za dve-tri godine.
Kako navodi "Politika", računica je jasna: gotovo četvrtina cene koju plaćaju kupci odlazi državi pre nego što investitor uopšte zabode kramp. Troškovi same gradnje iznose oko 650 evra po metru kvadratnom. Naravno, sve zavisi od kvaliteta materijala. Ako neko gradi po proceduri i ne zaobilazi zakon, kažu neimari, stan u naselju izvan gradskog centra ne može da bude jeftiniji od 1.200 evra po kvadratu. Da bi cene pale, smatraju oni, država bi trebalo da smanji namete. Tako ističu primer Sarajeva, gde se država odrekla svog dela kolača, pa stan u centru ovog grada košta 650 evra. Naravno, oni imaju i odgovor na to što Skupština grada prodaje stanove za 750-800 kvadrata. Navode da gradska uprava koristi olakšice i ne plaća punu cenu priključka za struju, vodu...
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
