Minulu godinu su u srpskoj ekonomiji obeležile velike privatizacije, donošenje Nacionalnog investicionog plana, a medju dogadjajima koji su svakako obeležili 2006. su čak tri vezana za prodaju (i kupovinu) telekomunikacionih firmi i licenci.
Telekom Srbije pobedio je na tenderu za prodaju 65 odsto kapitala Telekoma Srpske i, ponudom od 646 miliona evra, za 179 miliona evra nadmašio drugoplasiranog konkurenta na tenderu, kompaniju Telekom Austrija. Kupovina Telekoma Srpske je prvi izlazak Telekoma Srbije na inostrano tržište.
Norveška telekomunikaciona kompanija Telenor je letos pobedila na licitaciji za kompaniju "Mobi 63" i drugu licencu za mobilnu telefoniju u Srbiji, sa ponudjenom cenom od 1,513 milijardi evra. Tom prodajom ostvaren je dosad najveći prihod od privatizacije jedne firme u Srbiji: priliv u budžet Srbije od bio je tek nešto niži od ukupnih prošlogodišnjih privatizacionih prihoda, a ravan četvoromešečnom izvozu ili tromesečnoj zaradi svih zaposlenih u Srbiji.
Vlada Srbije usvojila je Nacionalni investicioni plan od oko 1,7 milijardi evra od novca iz privatizacije, pre svega prodaje mobilne telefonije 063 norveškom Telenoru. Novac iz fonda NIP-a, prema najvama najviše će biti korišćen za izgradnju infrastrukturnih objekata i osavremenjavanje zdravstva i školstva.
Austrijski operater mobilne telefonije Mobilkom dobio je na tenderu treću licencu za mobilnu telefoniju u Srbiji za koju je platio naknadu od 320 miliona i jedan evro. Mobilkom, koji je od Telenora izgubio nadmetanje za kupovinu kompanije Mobi 63, najavio je da će poslovanje na srpskom tržištu početi u prvoj polovini 2007. godine u šta će u prvoj godini investirati oko 100 miliona evra i uposliti 300 radnika. Nemačka kompanija "Štada" (Stada) kupila je polovinom avgusta 98 odsto akcija "Hemofarma" za oko 475 miliona evra, nakon čega je povukla akcije, koje su bile medju najlikvidnijim na Beogradskoj berzi. Akcionari Hemofarma dobili su 147,97 evra odnosno 12.354 dinara po akciji, a predsednik kompanije je ostao Miodrag Babić. "Štada" je sada na osmom mestu u svetu po proizvodnji generičkih lekova.
Prvi put u istoriji Beogradske berze, u oktobru je realizovana prodaja većinskog paketa jedne medijske kuće - Kompanije "Novosti", pri čemu je cena jedne akcije sa početnih 71.000 dinara "skočila" za 300 odsto i dostigla rekord od 289.440 dinara.
Ostala je, doduše, nepoznanica ko su novi vlasnici tog tiražnog beogradskog lista. Direktor kompanije "Novosti" Manojlo Vukotić je posle prodaje izjavio da su većinski vlasnici uglavnom domaći biznismeni. U javnosti se špekulisalo sa imenom Miroslava Miškovića, vlasnika kompanije "Delta", ali su iz te firme objasnili da "Delta jeste finansijski podržala nove vlasnike, ali da vlasnički ni na koji način nije povezana sa njima". Trenutno se na sajtu Centralnog registra, kao najveći pojedinačni akcionari "Novosti", pored države Srbije i fonda PIO, navode investicioni fondovi "Trimaks investments GMBH" sa 29,51 odsto akcija, "Ardos holding" (24 odsto) i Karamat holdings (12,1 odsto).
U 2006. je ubrzano je nastavljena i transformacija bankarskog sektora, uglavnom prelaskom kapitala u "ruke stranih banaka" ali i mnogim dokapitalizacijama.
Najveća transakcija realizovana je u septembru kada je Nacionalna banka Grčke (NBG), kupila 99,4 odsto kapitala "Vojvodjanske banke" za cenu od 385 miliona evra. Kupac se pored ove sume obavezao da investira 40 miliona evra kao i da neće otpuštati zaposlene u naredne tri godine.Telekom Srbije nije jedina firma koja je ušla na tržište susedne BiH: beogradska Komercijalna banka krajem septembra otvorila je banku sa sedistem u Banjaluci. Za samo tri meseca rada otvorila je desetak filijala u svim delovima BiH, ukljucujući i Sarajevo, i stekla depozite u iznosu većem od 25 miliona evra. Izlazak na tržista van Srbije omogućen zahvaljujući tome što je u prvoj polivini godine Evropska banka dokapitalizacijom postala vlasnih 25 odsto akcija Komercijalne banke.
Za neke firme ovo nije bila "sreća" godina, jer nisu našle kupca kojem su se nadale računajući na nekadašnji status i ugled. Tako su propali javni tenderi za prodaju kapitala Industrije mašina i traktora u restrukturiranju, Industrije za preradu metala iz Majdanpeka i Industrije motora Rakovica. Krajem ove godine trebalo je da bude završena tenderska prodaja Rudarsko-topioničarskog basena Bor, ali postupak je još u toku i zasad se ne može pouzdano predvideti kada će biti realizovana ova najznačajnija prodaja u rudarsko-metalurškom kompleksu.
Drugu polovinu godine obeležio je rast kursa dinara u odnosu na evro, tako da je 18. decembra kurs 78,4 dinara za jedan evro bio sličan kursu od pre dve godine ranije, 14. decembra 2004. godine. Dinar je ojačao zahvaljujući velikim prodajama Mobija 63 i državnog udela u nekoliko banaka.
Srbija je 19. decembra u Bukureštu potpisala sporazum CEFTA o slobodnoj trgovini u jugoistočnoj Evropi i pored nesuglasica sa Hrvatsakom oko akciza i carina na uvoz cigareta. Sporazum CEFTA uključuje Rumuniju, Bugarsku, Hrvatsku i Makedoniju, Srbije, Crnu Goru, BiH, Albaniju, Moldaviju i Kosovo (koje zastupa UNMIK).
Godine 2006, počelo je i formiranje velikih balkanskih trgovinskih lanaca. Prvo zajedničko trgovinsko preduzeće napravili slovenački Meraktor i MB Rodić iz Novog Sada, a zatim počeo i proces spajanja trgovinskih delova srpske Delta grupe i hrvatskog Agrokora - Maksija i Konzuma.
(MONDO/agencije)
Telekom Srbije pobedio je na tenderu za prodaju 65 odsto kapitala Telekoma Srpske i, ponudom od 646 miliona evra, za 179 miliona evra nadmašio drugoplasiranog konkurenta na tenderu, kompaniju Telekom Austrija. Kupovina Telekoma Srpske je prvi izlazak Telekoma Srbije na inostrano tržište.
Norveška telekomunikaciona kompanija Telenor je letos pobedila na licitaciji za kompaniju "Mobi 63" i drugu licencu za mobilnu telefoniju u Srbiji, sa ponudjenom cenom od 1,513 milijardi evra. Tom prodajom ostvaren je dosad najveći prihod od privatizacije jedne firme u Srbiji: priliv u budžet Srbije od bio je tek nešto niži od ukupnih prošlogodišnjih privatizacionih prihoda, a ravan četvoromešečnom izvozu ili tromesečnoj zaradi svih zaposlenih u Srbiji.
Vlada Srbije usvojila je Nacionalni investicioni plan od oko 1,7 milijardi evra od novca iz privatizacije, pre svega prodaje mobilne telefonije 063 norveškom Telenoru. Novac iz fonda NIP-a, prema najvama najviše će biti korišćen za izgradnju infrastrukturnih objekata i osavremenjavanje zdravstva i školstva.
Austrijski operater mobilne telefonije Mobilkom dobio je na tenderu treću licencu za mobilnu telefoniju u Srbiji za koju je platio naknadu od 320 miliona i jedan evro. Mobilkom, koji je od Telenora izgubio nadmetanje za kupovinu kompanije Mobi 63, najavio je da će poslovanje na srpskom tržištu početi u prvoj polovini 2007. godine u šta će u prvoj godini investirati oko 100 miliona evra i uposliti 300 radnika. Nemačka kompanija "Štada" (Stada) kupila je polovinom avgusta 98 odsto akcija "Hemofarma" za oko 475 miliona evra, nakon čega je povukla akcije, koje su bile medju najlikvidnijim na Beogradskoj berzi. Akcionari Hemofarma dobili su 147,97 evra odnosno 12.354 dinara po akciji, a predsednik kompanije je ostao Miodrag Babić. "Štada" je sada na osmom mestu u svetu po proizvodnji generičkih lekova.
Prvi put u istoriji Beogradske berze, u oktobru je realizovana prodaja većinskog paketa jedne medijske kuće - Kompanije "Novosti", pri čemu je cena jedne akcije sa početnih 71.000 dinara "skočila" za 300 odsto i dostigla rekord od 289.440 dinara.
Ostala je, doduše, nepoznanica ko su novi vlasnici tog tiražnog beogradskog lista. Direktor kompanije "Novosti" Manojlo Vukotić je posle prodaje izjavio da su većinski vlasnici uglavnom domaći biznismeni. U javnosti se špekulisalo sa imenom Miroslava Miškovića, vlasnika kompanije "Delta", ali su iz te firme objasnili da "Delta jeste finansijski podržala nove vlasnike, ali da vlasnički ni na koji način nije povezana sa njima". Trenutno se na sajtu Centralnog registra, kao najveći pojedinačni akcionari "Novosti", pored države Srbije i fonda PIO, navode investicioni fondovi "Trimaks investments GMBH" sa 29,51 odsto akcija, "Ardos holding" (24 odsto) i Karamat holdings (12,1 odsto).
U 2006. je ubrzano je nastavljena i transformacija bankarskog sektora, uglavnom prelaskom kapitala u "ruke stranih banaka" ali i mnogim dokapitalizacijama.
Najveća transakcija realizovana je u septembru kada je Nacionalna banka Grčke (NBG), kupila 99,4 odsto kapitala "Vojvodjanske banke" za cenu od 385 miliona evra. Kupac se pored ove sume obavezao da investira 40 miliona evra kao i da neće otpuštati zaposlene u naredne tri godine.Telekom Srbije nije jedina firma koja je ušla na tržište susedne BiH: beogradska Komercijalna banka krajem septembra otvorila je banku sa sedistem u Banjaluci. Za samo tri meseca rada otvorila je desetak filijala u svim delovima BiH, ukljucujući i Sarajevo, i stekla depozite u iznosu većem od 25 miliona evra. Izlazak na tržista van Srbije omogućen zahvaljujući tome što je u prvoj polivini godine Evropska banka dokapitalizacijom postala vlasnih 25 odsto akcija Komercijalne banke.
Za neke firme ovo nije bila "sreća" godina, jer nisu našle kupca kojem su se nadale računajući na nekadašnji status i ugled. Tako su propali javni tenderi za prodaju kapitala Industrije mašina i traktora u restrukturiranju, Industrije za preradu metala iz Majdanpeka i Industrije motora Rakovica. Krajem ove godine trebalo je da bude završena tenderska prodaja Rudarsko-topioničarskog basena Bor, ali postupak je još u toku i zasad se ne može pouzdano predvideti kada će biti realizovana ova najznačajnija prodaja u rudarsko-metalurškom kompleksu.
Drugu polovinu godine obeležio je rast kursa dinara u odnosu na evro, tako da je 18. decembra kurs 78,4 dinara za jedan evro bio sličan kursu od pre dve godine ranije, 14. decembra 2004. godine. Dinar je ojačao zahvaljujući velikim prodajama Mobija 63 i državnog udela u nekoliko banaka.
Srbija je 19. decembra u Bukureštu potpisala sporazum CEFTA o slobodnoj trgovini u jugoistočnoj Evropi i pored nesuglasica sa Hrvatsakom oko akciza i carina na uvoz cigareta. Sporazum CEFTA uključuje Rumuniju, Bugarsku, Hrvatsku i Makedoniju, Srbije, Crnu Goru, BiH, Albaniju, Moldaviju i Kosovo (koje zastupa UNMIK).
Godine 2006, počelo je i formiranje velikih balkanskih trgovinskih lanaca. Prvo zajedničko trgovinsko preduzeće napravili slovenački Meraktor i MB Rodić iz Novog Sada, a zatim počeo i proces spajanja trgovinskih delova srpske Delta grupe i hrvatskog Agrokora - Maksija i Konzuma.
(MONDO/agencije)
Pridruži se MONDO zajednici.
