Društvo Srbije za borbu protiv raka upozorilo je danas da istraživanja pokazuju alartmantan rast broja obolelih od raka u Srbiji i da se može očekivati nastavak tog trenda.
Kao glavni razlog vide prisustvo osiromašenog uranijuma koji je bačen na našu teritoriju u NATO bombardovanju 1999. godine.
"Nisu u pravu stručnjaci koji tvrde da epidemija malignih bolesti u poslednjoj deceniji nema nikakve veze sa 15 tona osiromašenog uranijuma koje su, za 78 dana bombardovanja, bačene na našu zemlju, uglavnom na Kosovu i rubnom području Pčinjskog okruga", izjavio je na konferenciji za novinare predsednik Društva Slobodan Čikarić.
Podsećajući da su, nakon što je bombardovanje koje je počelo 24. marta, a završeno 1. juna, Grci i Bugari u maju i junu 1999. slali izveštaje da je zračenje kod njih 30 puta veće u odnosu na prirodni fon, on je dodao da je to dokaz da su tone radioaktivnog otpada rasejane po čitavom prostoru Balkanskog poluostrva.
Doktor Čikarić je dodao da se radioaktivni materijal taloži u zemljištu, tu trajno ostaje i dospeva u lanac ishrane, pri čemu se manifestacije tumora u proseku javljaju odloženo - latentni period za leukemiju i maligne limfome je pet do 10 godina, a za solidne tumore je 10 do 20 godina.
"Taj latentni period se završio 2008. godine", rekao je on i dodao da zvanični podaci za tu godinu pokazuju da je u Srbiji, ne računajući teritoriju Kosova, godišnji rast novoobolelih bio dva odsto godišnje, kad se poredi sa 2001, a čak šest odsto u periodu 2008/09. i 10 odsto ako se 2010. poredi sa 2008.godinom.
On je ocenio da bi Srbija mogla da traži odštetu u milijardama dolara, pozivajući se na izveštaje o mornarima koji su dobili po dva miliona dolara kao obeštećenje jer su bili izloženu zračenju posle havarije u Fukušimi.
O posledicama nastalim zbog bačenog osiromašenog uranijuma u Srbiji i Bosni, MONDO je pisao još 2008. godine. Tekst možete pročitati OVDE.
(Tanjug/MONDO/Ilustracija: Guliver/Getty Images/Thinkstock)
"Nisu u pravu stručnjaci koji tvrde da epidemija malignih bolesti u poslednjoj deceniji nema nikakve veze sa 15 tona osiromašenog uranijuma koje su, za 78 dana bombardovanja, bačene na našu zemlju, uglavnom na Kosovu i rubnom području Pčinjskog okruga", izjavio je na konferenciji za novinare predsednik Društva Slobodan Čikarić.
Podsećajući da su, nakon što je bombardovanje koje je počelo 24. marta, a završeno 1. juna, Grci i Bugari u maju i junu 1999. slali izveštaje da je zračenje kod njih 30 puta veće u odnosu na prirodni fon, on je dodao da je to dokaz da su tone radioaktivnog otpada rasejane po čitavom prostoru Balkanskog poluostrva.
Doktor Čikarić je dodao da se radioaktivni materijal taloži u zemljištu, tu trajno ostaje i dospeva u lanac ishrane, pri čemu se manifestacije tumora u proseku javljaju odloženo - latentni period za leukemiju i maligne limfome je pet do 10 godina, a za solidne tumore je 10 do 20 godina.
"Taj latentni period se završio 2008. godine", rekao je on i dodao da zvanični podaci za tu godinu pokazuju da je u Srbiji, ne računajući teritoriju Kosova, godišnji rast novoobolelih bio dva odsto godišnje, kad se poredi sa 2001, a čak šest odsto u periodu 2008/09. i 10 odsto ako se 2010. poredi sa 2008.godinom.
On je ocenio da bi Srbija mogla da traži odštetu u milijardama dolara, pozivajući se na izveštaje o mornarima koji su dobili po dva miliona dolara kao obeštećenje jer su bili izloženu zračenju posle havarije u Fukušimi.
O posledicama nastalim zbog bačenog osiromašenog uranijuma u Srbiji i Bosni, MONDO je pisao još 2008. godine. Tekst možete pročitati OVDE.
(Tanjug/MONDO/Ilustracija: Guliver/Getty Images/Thinkstock)
