Železnice Srbije su protiv toga da bilo koji deo zemlje kontroliše lokalne, regionalne i međunarodne pruge, jer su one vlasništvo države kao celine, izjavio je danas generalni direktor Železnica Srbije Dragoljub Simonović.
Ministarstvo saobraćaja je najavilo da bi ove nedelje na sednici Vlade trebalo da se nađe Zakon o železnici, koji prethodna vlada nije uspela da "izgura" u parlamentu, zbog zahteva da železnička imovina na teritoriji Vojvodine bude vlasništvo pokrajine.
"Vojvodina je ranije tražila da ima svoju prugu, i Železnice Srbije to ne podržavaju i to kod nas uopšte nije sporno", rekao je Simonović Tanjugu.
On je istakao da železnički sistem, u tom smislu, ne sme nikako da se razbija na sitnije delove.
"To bi za nas bila tragedija i mislim da tu Vlada neće imati nikakvu dilemu da sačuva sistem kao celinu", rekao je Simonović i dodao da bi u suprotnom svaka opština mogla da traži prugu na svojoj teritoriji.
Čelnik srpskih železnica je ponovio da će odluku o tome doneti Vlada.
Podsećajući da zakon predviđa obavezu da usklađivanja železnice saglasno preporukama EU i evropskim standardima, Simonović je kazao da su Železnice Srbije u procesu transformacije i da će unutar kompanije biti razdvojena preduzeća za pojedine delatnosti kako bi se znalo ko šta radi, koliko zarađuje, ali i koliko troši.
"Dao sam rok od 165 dana komisijama železnice da sačine plan kakva železnica je potrebna Srbiji u narednom periodu", kazao je on i dodao da će taj plan zatim biti predočen vladi.
"Da li će to biti posebna preduzeća za infrastrukturu, prevoz robe, putnika... ili u nekoj drugoj kombinaciji, proceniće sturčnjaci, da ne bismo došli u situaciju kao u Hrvatskoj, gde u okviru železnice ima sedam ili osam preduzeća, ali bez centralne figure koja upravlja sistemom", kazao je Simonović.
On je rekao da je prilikom posete hrvatskim železnicama morao sa svakim direktorom posebno da pregovara, što se budućim organizacionim rešenjima neće dozvoliti u Srbiji.
Simonović je naveo da Železnice Srbije imaju 11 ćerki firmi, za koje se izdvaja 135 miliona dinara mesečno, a da železnica nema tačnu kontrolu trošenja tih para.
To je posebno izraženo u šest vladinih preduzeća, a to su Želturist, Društvo za održavanje zgrada, Nega kola, Želnid, KSR Beogradturs i Fulprotekt.
(Tanjug/Ilustracija: Guliver/Getty Images/Thinkstock)
"Vojvodina je ranije tražila da ima svoju prugu, i Železnice Srbije to ne podržavaju i to kod nas uopšte nije sporno", rekao je Simonović Tanjugu.
On je istakao da železnički sistem, u tom smislu, ne sme nikako da se razbija na sitnije delove.
"To bi za nas bila tragedija i mislim da tu Vlada neće imati nikakvu dilemu da sačuva sistem kao celinu", rekao je Simonović i dodao da bi u suprotnom svaka opština mogla da traži prugu na svojoj teritoriji.
Čelnik srpskih železnica je ponovio da će odluku o tome doneti Vlada.
Podsećajući da zakon predviđa obavezu da usklađivanja železnice saglasno preporukama EU i evropskim standardima, Simonović je kazao da su Železnice Srbije u procesu transformacije i da će unutar kompanije biti razdvojena preduzeća za pojedine delatnosti kako bi se znalo ko šta radi, koliko zarađuje, ali i koliko troši.
"Dao sam rok od 165 dana komisijama železnice da sačine plan kakva železnica je potrebna Srbiji u narednom periodu", kazao je on i dodao da će taj plan zatim biti predočen vladi.
"Da li će to biti posebna preduzeća za infrastrukturu, prevoz robe, putnika... ili u nekoj drugoj kombinaciji, proceniće sturčnjaci, da ne bismo došli u situaciju kao u Hrvatskoj, gde u okviru železnice ima sedam ili osam preduzeća, ali bez centralne figure koja upravlja sistemom", kazao je Simonović.
On je rekao da je prilikom posete hrvatskim železnicama morao sa svakim direktorom posebno da pregovara, što se budućim organizacionim rešenjima neće dozvoliti u Srbiji.
Simonović je naveo da Železnice Srbije imaju 11 ćerki firmi, za koje se izdvaja 135 miliona dinara mesečno, a da železnica nema tačnu kontrolu trošenja tih para.
To je posebno izraženo u šest vladinih preduzeća, a to su Želturist, Društvo za održavanje zgrada, Nega kola, Želnid, KSR Beogradturs i Fulprotekt.
(Tanjug/Ilustracija: Guliver/Getty Images/Thinkstock)
