Prema procenama Ministarstva prosvete u septembru će u školu poći oko 71.500 mališana. Prošle godine bilo je oko 73.000 prvaka.
U školu kreću deca rođena od 1. marta 2006. do kraja februara 2007. godine.
Od dokumenata potreban je izvod iz matične knjige rođenih, potvrda o prebivalištu, dokaz o zdravstvenom pregledu deteta i potvrda da je dete pohađalo pripremni predškolski program.
Zvanično, upisni rok traje do kraja maja, ali postoji mogućnost da roditelji upišu decu i kad školska godina počne, u septembru, ako zbog opravdanih razloga to nisu učinili ranije.
Deca iz osetljivih društvenih grupa mogu da se upišu u školu bez dokaza o prebivalištu roditelja i potrebne dokumentacije.
Mališane testiraju školski psiholozi i pedagozi, a moraju da obave i sistematski pregled kod pedijatra, specijaliste za ORL, očnog lekara i logopeda.
Za decu sa motoričkim i čulnim smetnjama škola donosi individualni obrazovni plan. Postoji mogućnost da dete ranije krene u školu, sa šest do šest i po godina, ali tek nakon provere spremnosti za polazak u školu.
Takođe, ako dete starije od sedam i po godina, zbog bolesti ili drugih razloga, nije upisano u prvi razred, može da se upiše u prvi ili odgovarajući razred na osnovu prethodne provere znanja.
Škola je dužna da upiše svako dete sa svog područja, ali na zahtev roditelja, u skladu sa mogućnostima škole, dete može pohađati i školu kojoj teritorijalno ne pripada.
Da je u Srbiji loša demografska situacija pokazuju podaci prema kojima je 2002. godine upisano više od 84.000 prvaka, a 2009. blizu 72.000.
Od 2002. do 2010. upisano je 15,5 odsto manje osnovaca, 7,86 odsto srednjoškolaca, a u tom periodu imamo i devet odsto manje odeljenja. Prema podacima sindikata u školskoj 2013/14. imaćemo oko 7.000 srednjoškolaca manje nego prošle godine.
U beogradske škole prošle godine je upisano 15.700 prvaka, a ove godine pripremni predškolski program pohađa oko 16.200 mališana. Škole u rubnim gradskim opštinama uglavnom imaju dovoljno đaka, što nije slučaj sa centralnim opštinama.
Tu su se škole uveliko bacile na "lov" na đake, reklamnim kampanjama, organizovanjme otvorenih vrata, otvaranjem produženog boravka, posetama vrtićima, u borbi da zadrže odeljenja i da im zaposleni ne postanu tehnološki višak.
U Ministarstvu podsećaju na kazne od 5.000 do 25.000 dinara ako roditelj ili staratelj ne upiše dete u školu, i najavljuju izmene Zakona o osnovnom obrazovanju, koji bi trebalo da se primenjuje već od septembra.
Nastava kod kuće za decu koja su duže od tri nedelje bolesna, učenje na daljinu za vrhunske sportiste i izuzetno nadarene, obavezna užina, 30 đaka u odeljenju, samo su neke od novina.
Tekst izmena zakona bi uskoro trebalo da stigne u skupštinsku proceduru, zajedno sa izmenama zakona o srednjoj školi i obrazovanju odraslih.
Od školske 2014/15. prosvetne vlasti najavljuju nov model finansiranja po učeniku (per capita), što unosi dodatni strah među prosvetne radnike da će ostati bez posla, međutim iz Ministarstva uveravaju da taj model neće ugroziti opstanak malih škola, niti da će učitelji s nekoliko đaka imati manju platu.
Osim u državne, deca mogu da se upišu i u privatne osnovne škole, koje rade po zvaničnim planovima i programima, uz školarinu koja ide i do nekoliko hiljada evra godišnje.
(Tanjug/Ilustracija:Guliver/Getty Images/Thinkstock)
U školu kreću deca rođena od 1. marta 2006. do kraja februara 2007. godine.
Od dokumenata potreban je izvod iz matične knjige rođenih, potvrda o prebivalištu, dokaz o zdravstvenom pregledu deteta i potvrda da je dete pohađalo pripremni predškolski program.
Zvanično, upisni rok traje do kraja maja, ali postoji mogućnost da roditelji upišu decu i kad školska godina počne, u septembru, ako zbog opravdanih razloga to nisu učinili ranije.
Deca iz osetljivih društvenih grupa mogu da se upišu u školu bez dokaza o prebivalištu roditelja i potrebne dokumentacije.
Mališane testiraju školski psiholozi i pedagozi, a moraju da obave i sistematski pregled kod pedijatra, specijaliste za ORL, očnog lekara i logopeda.
Za decu sa motoričkim i čulnim smetnjama škola donosi individualni obrazovni plan. Postoji mogućnost da dete ranije krene u školu, sa šest do šest i po godina, ali tek nakon provere spremnosti za polazak u školu.
Takođe, ako dete starije od sedam i po godina, zbog bolesti ili drugih razloga, nije upisano u prvi razred, može da se upiše u prvi ili odgovarajući razred na osnovu prethodne provere znanja.
Škola je dužna da upiše svako dete sa svog područja, ali na zahtev roditelja, u skladu sa mogućnostima škole, dete može pohađati i školu kojoj teritorijalno ne pripada.
Da je u Srbiji loša demografska situacija pokazuju podaci prema kojima je 2002. godine upisano više od 84.000 prvaka, a 2009. blizu 72.000.
Od 2002. do 2010. upisano je 15,5 odsto manje osnovaca, 7,86 odsto srednjoškolaca, a u tom periodu imamo i devet odsto manje odeljenja. Prema podacima sindikata u školskoj 2013/14. imaćemo oko 7.000 srednjoškolaca manje nego prošle godine.
U beogradske škole prošle godine je upisano 15.700 prvaka, a ove godine pripremni predškolski program pohađa oko 16.200 mališana. Škole u rubnim gradskim opštinama uglavnom imaju dovoljno đaka, što nije slučaj sa centralnim opštinama.
Tu su se škole uveliko bacile na "lov" na đake, reklamnim kampanjama, organizovanjme otvorenih vrata, otvaranjem produženog boravka, posetama vrtićima, u borbi da zadrže odeljenja i da im zaposleni ne postanu tehnološki višak.
U Ministarstvu podsećaju na kazne od 5.000 do 25.000 dinara ako roditelj ili staratelj ne upiše dete u školu, i najavljuju izmene Zakona o osnovnom obrazovanju, koji bi trebalo da se primenjuje već od septembra.
Nastava kod kuće za decu koja su duže od tri nedelje bolesna, učenje na daljinu za vrhunske sportiste i izuzetno nadarene, obavezna užina, 30 đaka u odeljenju, samo su neke od novina.
Tekst izmena zakona bi uskoro trebalo da stigne u skupštinsku proceduru, zajedno sa izmenama zakona o srednjoj školi i obrazovanju odraslih.
Od školske 2014/15. prosvetne vlasti najavljuju nov model finansiranja po učeniku (per capita), što unosi dodatni strah među prosvetne radnike da će ostati bez posla, međutim iz Ministarstva uveravaju da taj model neće ugroziti opstanak malih škola, niti da će učitelji s nekoliko đaka imati manju platu.
Osim u državne, deca mogu da se upišu i u privatne osnovne škole, koje rade po zvaničnim planovima i programima, uz školarinu koja ide i do nekoliko hiljada evra godišnje.
(Tanjug/Ilustracija:Guliver/Getty Images/Thinkstock)
Nož u srce Partizana, De Kolo ugasio Arenu: Lovernj dominirao, crno-beli ponovo izgubili u Areni!
"Ja imam utisak da smo im mi dali ovu utakmicu!": Željko je ljut, igrači Partizana nisu znali pravilo!
Partizan pronašao novog trenera: Vraća se u Humsku čovek čiju "bombu" pamti Zvezda?
"Sav javni prevoz u Beogradu će biti besplatan": Šapić najavio veliku promenu od 1. januara
Mondo ukrštenica za 18. decembar: Jutarnja zabava i "razgibavanje" mozga!