Tužilaštvo za organizovani kriminal predložilo je Specijalnom sudu da pripadnika "Zemunskog klana" Aleksandra Simovića osudi na maksimalnu kaznu.
Simoviću se sudi za bezobzirno ubistvo svedoka-pokajnika Zorana Vukojevića Vuka, 3. juna 2006.godine.
Odbrana je tražila oslobađajuću presudu.
Specijalni sud u Beogradu je izricanje prvostepene presude zakazao za 20. maj, pošto je suđenje okončano izlaganjem završnih reči.
Tužilaštvo je u završnoj reči zatražilo 40 godina zatvora, jer smatra da je dokazano da je izvršio krivično delo za koje se tereti - teško ubistvo iz "bezobzirne osvete", jer je Vukojević prihvatio da svedoči protiv ostalih pripadnika zemunske grupe, a što je dovelo do otkrivanja i dokazivanja krivičnih dela koja su počinili.
Tužilaštvo smatra da je Simović ubistvo izvršio i iz koristoljublja, jer je hteo da prisvoji deo novca koji se nalazio kod Vukojevića.
U svojim tvrdnjama o krivici Simovića tužilaštvo se pozvalo na iskaz Sretka Kalinića i na DNK nalaz na lisicama kojima je bio vezan ubijeni svedok saradnik, a koji navodno pripada Simoviću.
Simovićevi branioci su tražili oslobađajuću presudu, jer smatraju da nije dokazano da je on ubio svedoka saradnika, dok je optuženi, koji od početka procesa negira ubistvo Vukojevića, danas pred sudom rekao da je Vukojevića likvidirao Sretko Kalinić, takođe pripadnik "Zemunskog klana".
Simović se u završnoj reči na današnjem suđenju zakleo da nije imao veze sa tim ubistvom i da ga je upravo Kalinić optužio za to iz osvete, jer ga je mrzeo.
Što se tiče DNK nalaza, odbrana je tvrdila da nije verodostojan, a Simović je naveo da je moguće da je sa licima imao kontakt još pre ubistva premijera Zorana Đindića, u martu 2003, posle koga se kao i većina preživelih pripadnika zemunske grupe dala u bekstvo.
Simović je ranije priznao da je u stanu u Novom Beogradu, u kome se krio tokom višegodišnjeg bekstva, skrivao oružje, ali da to oružje nije bilo njegovo, već, sada pokojnog, Zorana Povića Pove, koji je nastradao prilikom likvidacije Vukojevića.
U stanu u kome je uhapšen Simović pronađeni su revolver "smit i veson", automatska puška sa municijom, ručna bomba, kao i municija za "magnum 357" kojim je izvršeno ubistvo Vukojevića.
Ubistvo Vukojevića je bilo prvo ubistvo nekog svedoka saradnika u Srbiji, a najavljena presuda će biti prva sudska odluka za takav zločin.
Iz bezbednosnih razloga suđenje je održano u specijalnoj sudnici Okružnog zatvora u Beogradu.
Simović je doveden u beogradski Centralni zatvor iz požarevačke Zabele, gde izdržava višedecenijske kazne zbog devet ubistava i tri otmice koja je izvršio kao pripadnik "Zemunskog klana", kao i zbog učešća u ubistvu premijera Đinđića.
Vukojević je bio šef obezbeđenja vođe "Zemunskog klana" Dušana Spasojevića, koji je posle ubistva premijera Đinđića pristao da sarađuje sa Tužilaštvom i dobio status svedoka-pokajnika u procesu za taj atentat, kao i u procesu protiv "zemunskog klana".
Vukojević je status saradnika dobio 2003, ali je kasnije došao u sukob s Jedinicom MUP-a Srbije za zaštitu svedoka, posle čega je izašao iz programa zaštite.
Prema optužnici, Simović, koji je u to vreme bio u bekstvu, zajedno sa Povićem Povom i više NN lica, sačekao je Vukojevića ispred kuće u Zemunu u ulici Dragana Rakića 16.
Oni su ga savladali, ubacili u kola i odvezli na auto put Beograd-Šid, gde mu je Aleksandar Simović zadao više udaraca tupim predmetom u glavu, a potom pucao u njega iz "magnuma" kalibra 357 i pogodio ga u predelu glave, grudi i vrata.
Mrtvog Vukojevića je zapalio i njegovo telo ostavio pored puta.
Prilikom te otmice i komešanja koje se dešavalo u automobilu, Pović je ranjen, ali su ga ostali prevezli u Urgentni centar gde je preminuo.
Aleksandar Simović je mlađi brat Miloša Simovića koji je uhapšen u junu 2010. posle sedam godina bekstva.
Aleksandar je uhapšen 25. novembra 2006. godine u stanu u ulici Milentija Popovića 35 u Novom Beogradu. Sa njim je tada bila supruga Zorana.
(Tanjug, foto: prinstscreen)
Odbrana je tražila oslobađajuću presudu.
Specijalni sud u Beogradu je izricanje prvostepene presude zakazao za 20. maj, pošto je suđenje okončano izlaganjem završnih reči.
Tužilaštvo je u završnoj reči zatražilo 40 godina zatvora, jer smatra da je dokazano da je izvršio krivično delo za koje se tereti - teško ubistvo iz "bezobzirne osvete", jer je Vukojević prihvatio da svedoči protiv ostalih pripadnika zemunske grupe, a što je dovelo do otkrivanja i dokazivanja krivičnih dela koja su počinili.
Tužilaštvo smatra da je Simović ubistvo izvršio i iz koristoljublja, jer je hteo da prisvoji deo novca koji se nalazio kod Vukojevića.
U svojim tvrdnjama o krivici Simovića tužilaštvo se pozvalo na iskaz Sretka Kalinića i na DNK nalaz na lisicama kojima je bio vezan ubijeni svedok saradnik, a koji navodno pripada Simoviću.
Simovićevi branioci su tražili oslobađajuću presudu, jer smatraju da nije dokazano da je on ubio svedoka saradnika, dok je optuženi, koji od početka procesa negira ubistvo Vukojevića, danas pred sudom rekao da je Vukojevića likvidirao Sretko Kalinić, takođe pripadnik "Zemunskog klana".
Simović se u završnoj reči na današnjem suđenju zakleo da nije imao veze sa tim ubistvom i da ga je upravo Kalinić optužio za to iz osvete, jer ga je mrzeo.
Što se tiče DNK nalaza, odbrana je tvrdila da nije verodostojan, a Simović je naveo da je moguće da je sa licima imao kontakt još pre ubistva premijera Zorana Đindića, u martu 2003, posle koga se kao i većina preživelih pripadnika zemunske grupe dala u bekstvo.
Simović je ranije priznao da je u stanu u Novom Beogradu, u kome se krio tokom višegodišnjeg bekstva, skrivao oružje, ali da to oružje nije bilo njegovo, već, sada pokojnog, Zorana Povića Pove, koji je nastradao prilikom likvidacije Vukojevića.
U stanu u kome je uhapšen Simović pronađeni su revolver "smit i veson", automatska puška sa municijom, ručna bomba, kao i municija za "magnum 357" kojim je izvršeno ubistvo Vukojevića.
Ubistvo Vukojevića je bilo prvo ubistvo nekog svedoka saradnika u Srbiji, a najavljena presuda će biti prva sudska odluka za takav zločin.
Iz bezbednosnih razloga suđenje je održano u specijalnoj sudnici Okružnog zatvora u Beogradu.
Simović je doveden u beogradski Centralni zatvor iz požarevačke Zabele, gde izdržava višedecenijske kazne zbog devet ubistava i tri otmice koja je izvršio kao pripadnik "Zemunskog klana", kao i zbog učešća u ubistvu premijera Đinđića.
Vukojević je bio šef obezbeđenja vođe "Zemunskog klana" Dušana Spasojevića, koji je posle ubistva premijera Đinđića pristao da sarađuje sa Tužilaštvom i dobio status svedoka-pokajnika u procesu za taj atentat, kao i u procesu protiv "zemunskog klana".
Vukojević je status saradnika dobio 2003, ali je kasnije došao u sukob s Jedinicom MUP-a Srbije za zaštitu svedoka, posle čega je izašao iz programa zaštite.
Prema optužnici, Simović, koji je u to vreme bio u bekstvu, zajedno sa Povićem Povom i više NN lica, sačekao je Vukojevića ispred kuće u Zemunu u ulici Dragana Rakića 16.
Oni su ga savladali, ubacili u kola i odvezli na auto put Beograd-Šid, gde mu je Aleksandar Simović zadao više udaraca tupim predmetom u glavu, a potom pucao u njega iz "magnuma" kalibra 357 i pogodio ga u predelu glave, grudi i vrata.
Mrtvog Vukojevića je zapalio i njegovo telo ostavio pored puta.
Prilikom te otmice i komešanja koje se dešavalo u automobilu, Pović je ranjen, ali su ga ostali prevezli u Urgentni centar gde je preminuo.
Aleksandar Simović je mlađi brat Miloša Simovića koji je uhapšen u junu 2010. posle sedam godina bekstva.
Aleksandar je uhapšen 25. novembra 2006. godine u stanu u ulici Milentija Popovića 35 u Novom Beogradu. Sa njim je tada bila supruga Zorana.
(Tanjug, foto: prinstscreen)
