Bivši pomoćnik ministra unutrašnjih poslova Srbije Vlastimir Đorđević na kraju žalbenog postupka u Hagu rekao da su na Kosovu 1999. bili počinjeni zločini, da nije na vreme znao za njih ali da žali zbog toga što ih je kasnije prikrivao.
Penzionisani general Đorđević potvrdio je i da je učestvovao u prikrivanju tela ubijenih Albanaca, naglasivši da se zbog zločina i prikrivanja kaje i izvinio se žrtvama i raseljenim civilima.
"Izvinjavam se svim žrtvama i raseljenim licima" zbog počinjenih zločina, rekao je general Đorđević, napominjući, međutim, da je za te zločine prvi put saznao kada je u Dunavu kod Tekije bila otkrivena hladnjača puna leševa civila sa Kosova.
Đorđević (64) je to rekao na kraju rasprave o žalbama koju su njegova odbrana, ali i Tužilaštvo, uložili na prvostepenu presudu kojom je general zbog progona i drugih zločina nad kosovskim Albancima osuđen na 27 godina zatvora.
Odbrana je zatražila da Đorđeviću kazna bude smanjena, a Tužilaštvo da mu Žalbeno veće izrekne kaznu doživotnog zatvora.
Potvrđujući da je, zatim, bio učesnik u tajnom pokopavanju leševa u bazi Specijalne antiterorističke jedinice (SAJ) MUP-a Srbije u Batajnici, Đorđević je priznao da se "nije usprotivio prikrivanju zločina" i da nije pokrenuo istragu o počiniocima zato što "nije imao snage" da se suprotstavi tadašnjem ministru unutrašnjih poslova Vlajku Stojiljkoviću.
"Kajem se što se nisam suprotstavio ministru... Zbog toga se osećam krivim... Imao sam određenu ulogu u svemu tome i smatrao sam da treba da budem kažnjen", podvukao je Đorđević.
Kao jedini razlog zbog kojeg nije priznao krivicu pred Tribunalom, naveo je, međutim, to što mu je i optužnicom, a zatim i prvostepenom presudom, pripisana mnogo veća uloga u zločinima na Kosovu od one koju je, kako je tvrdio, realno imao.
Đorđević je tvrdio da je veći deo rata na Kosovu proveo u Beogradu i da nije mogao da naređuje tadašnjem komandantu Štaba MUP Srbije na Kosovu Sretenu Lukiću. Taj štab, Đorđević je nazvao "ministrovim". On je podsetio i da nije bio član "zajedničke komande" MUP Srbije i Vojske Jugoslavije na Kosovu.
Tvrdeći da je u to vreme bio "marginalizovan", Đorđević je, aludirajući na stotine tela ubijenih na Kosovu u čijem je prikrivanju učestvovao, izjavio i da "pretpostavlja" da zbog toga "nije preduzeo mere da utvrdi ko je to uradio".
"Shvatam da sam time naneo još više bola svima koji su izgubili svoje najmilije i žao mi je zbog toga", zaključio je Đorđević.
Tribunal je 23. februara 2011. generala Đorđevića prvostepenom presudom proglasio krivim, po svim tačkama optužnice, za prisilno premeštanje, deportacije, ubistva i progon Albanaca sa Kosova u prvih šest meseci 1999, kada je on bio načelnik Resora javne bezbednosti MUP Srbije i pomoćnik ministra unutrašnjih poslova.
Ta krivična dela kvalifikovana su kao zločini protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja rata.
Presudom je utvrđeno da je general Đorđević odgovoran za proterivanje stotina hiljada kosovskih Albanaca, kao i za ubistvo i premeštanje tela najmanje 724 albanska civila u masovne grobnice u Batajnici, Petrovom Selu kod Kladova i kod jezera Perućac u okolini Bajine Bašte.
Prikrivanje leševa kao dokaza zločina naredio je tadašnji predsednik SRJ Slobodan Milošević, presudio je Tribunal.
Ti zločini, po presudi, počinjeni su u okviru udruženog zločinačkog poduhvata čiji je cilj bio trajno i nasilno uklanjanje albanskog stanovništva s Kosova radi promene etničke ravnoteže i obezbeđivanja trajne srpske kontrole u pokrajini.
General Đorđević, po presudi, imao je efektivnu kontrolu nad policijskim snagama na Kosovu i znao je za njihova zlodela.
Suđenje Đođeviću počelo je u Hagu 27. januara 2009, a tužioci su izvođenje dokaza završili u oktobru te godine. Završne reči optužbe i odbrane održane su u julu 2010.
General Đorđević je, posle višegodišnjeg skrivanja, uhapšen 17. juna 2007. u Budvi, posle čega su ga vlasti Crne Gore izručile Tribunalu.
U prvom pojavljivanju pred Tribunalom, izjavio je da nije kriv za zločine za koje je optužen.
Po istoj optužnici, sud u Hagu je u februaru 2009. na 22 godine zatvora nepravosnažno osudio bivšeg potpredsednika Vlade SRJ Nikolu Šainovića, generala Vojske Jugoslavije Nebojšu Pavkovića i policijskog generala Sretena Lukića.
Za pomaganje i podržavanje zločina nad kosovskim Albancima, tada su na po 15 godina zatvora osuđeni bivši načelnik Generalštaba VJ Dragoljub Ojdanić i komandant Prištinskog korpusa Vladimir Lazarević.
Svi su na presude uložili žalbe, a apelacioni postupak je u toku.
Milana Milutinovića, koji je 1999. bio predsednik Srbije, Tribunal je pravosnažno oslobodio krivice za zločine nad Albancima.
Za zločine na Kosovu bio je optužen i tadašnji predsednik SRJ Slobodan Milošević. Suđenje Miloševiću, koje je počelo u februaru 2002., nije završeno zbog njegove smrti u martu 2006.
Vlajko Stojiljković, koga je Tribunal takođe optužio za zlodela nad kosovskim Albancima, počinio je samoubistvo u Beogradu 2001.
(Beta, foto: printscreen)
"Izvinjavam se svim žrtvama i raseljenim licima" zbog počinjenih zločina, rekao je general Đorđević, napominjući, međutim, da je za te zločine prvi put saznao kada je u Dunavu kod Tekije bila otkrivena hladnjača puna leševa civila sa Kosova.
Đorđević (64) je to rekao na kraju rasprave o žalbama koju su njegova odbrana, ali i Tužilaštvo, uložili na prvostepenu presudu kojom je general zbog progona i drugih zločina nad kosovskim Albancima osuđen na 27 godina zatvora.
Odbrana je zatražila da Đorđeviću kazna bude smanjena, a Tužilaštvo da mu Žalbeno veće izrekne kaznu doživotnog zatvora.
Potvrđujući da je, zatim, bio učesnik u tajnom pokopavanju leševa u bazi Specijalne antiterorističke jedinice (SAJ) MUP-a Srbije u Batajnici, Đorđević je priznao da se "nije usprotivio prikrivanju zločina" i da nije pokrenuo istragu o počiniocima zato što "nije imao snage" da se suprotstavi tadašnjem ministru unutrašnjih poslova Vlajku Stojiljkoviću.
"Kajem se što se nisam suprotstavio ministru... Zbog toga se osećam krivim... Imao sam određenu ulogu u svemu tome i smatrao sam da treba da budem kažnjen", podvukao je Đorđević.
Kao jedini razlog zbog kojeg nije priznao krivicu pred Tribunalom, naveo je, međutim, to što mu je i optužnicom, a zatim i prvostepenom presudom, pripisana mnogo veća uloga u zločinima na Kosovu od one koju je, kako je tvrdio, realno imao.
Đorđević je tvrdio da je veći deo rata na Kosovu proveo u Beogradu i da nije mogao da naređuje tadašnjem komandantu Štaba MUP Srbije na Kosovu Sretenu Lukiću. Taj štab, Đorđević je nazvao "ministrovim". On je podsetio i da nije bio član "zajedničke komande" MUP Srbije i Vojske Jugoslavije na Kosovu.
Tvrdeći da je u to vreme bio "marginalizovan", Đorđević je, aludirajući na stotine tela ubijenih na Kosovu u čijem je prikrivanju učestvovao, izjavio i da "pretpostavlja" da zbog toga "nije preduzeo mere da utvrdi ko je to uradio".
"Shvatam da sam time naneo još više bola svima koji su izgubili svoje najmilije i žao mi je zbog toga", zaključio je Đorđević.
Tribunal je 23. februara 2011. generala Đorđevića prvostepenom presudom proglasio krivim, po svim tačkama optužnice, za prisilno premeštanje, deportacije, ubistva i progon Albanaca sa Kosova u prvih šest meseci 1999, kada je on bio načelnik Resora javne bezbednosti MUP Srbije i pomoćnik ministra unutrašnjih poslova.
Ta krivična dela kvalifikovana su kao zločini protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja rata.
Presudom je utvrđeno da je general Đorđević odgovoran za proterivanje stotina hiljada kosovskih Albanaca, kao i za ubistvo i premeštanje tela najmanje 724 albanska civila u masovne grobnice u Batajnici, Petrovom Selu kod Kladova i kod jezera Perućac u okolini Bajine Bašte.
Prikrivanje leševa kao dokaza zločina naredio je tadašnji predsednik SRJ Slobodan Milošević, presudio je Tribunal.
Ti zločini, po presudi, počinjeni su u okviru udruženog zločinačkog poduhvata čiji je cilj bio trajno i nasilno uklanjanje albanskog stanovništva s Kosova radi promene etničke ravnoteže i obezbeđivanja trajne srpske kontrole u pokrajini.
General Đorđević, po presudi, imao je efektivnu kontrolu nad policijskim snagama na Kosovu i znao je za njihova zlodela.
Suđenje Đođeviću počelo je u Hagu 27. januara 2009, a tužioci su izvođenje dokaza završili u oktobru te godine. Završne reči optužbe i odbrane održane su u julu 2010.
General Đorđević je, posle višegodišnjeg skrivanja, uhapšen 17. juna 2007. u Budvi, posle čega su ga vlasti Crne Gore izručile Tribunalu.
U prvom pojavljivanju pred Tribunalom, izjavio je da nije kriv za zločine za koje je optužen.
Po istoj optužnici, sud u Hagu je u februaru 2009. na 22 godine zatvora nepravosnažno osudio bivšeg potpredsednika Vlade SRJ Nikolu Šainovića, generala Vojske Jugoslavije Nebojšu Pavkovića i policijskog generala Sretena Lukića.
Za pomaganje i podržavanje zločina nad kosovskim Albancima, tada su na po 15 godina zatvora osuđeni bivši načelnik Generalštaba VJ Dragoljub Ojdanić i komandant Prištinskog korpusa Vladimir Lazarević.
Svi su na presude uložili žalbe, a apelacioni postupak je u toku.
Milana Milutinovića, koji je 1999. bio predsednik Srbije, Tribunal je pravosnažno oslobodio krivice za zločine nad Albancima.
Za zločine na Kosovu bio je optužen i tadašnji predsednik SRJ Slobodan Milošević. Suđenje Miloševiću, koje je počelo u februaru 2002., nije završeno zbog njegove smrti u martu 2006.
Vlajko Stojiljković, koga je Tribunal takođe optužio za zlodela nad kosovskim Albancima, počinio je samoubistvo u Beogradu 2001.
(Beta, foto: printscreen)
