Infektolog i klinički farmakolog iz Instituta za infektivne i tropske bolesti KCS, Miomir Pelemiš izjavio je danas da bakterija klostridija u poslednjih deset godina promenila ćud, mutirala i postala patogenija.
Kako je objasnio, zato je došlo do većeg oboljevanja u celom svetu pa i kod nas.
On je naveo da je klostridija uzročnik proliva obično posle dugotrajne upotrebe antibiotika i da je veoma važno koliko se antibiotici koriste, posebno preventivno, da ne dođe do neke infekcije.
"Rizik je i kada koristite antibiotik duže nego što je protokolarno propisano. Ako bolest treba da se leči deset dana, a vi koristite dvadeset, to doprinosi poremećaju crevne flore i do nastanka različitih oboljenja pa i ovog", naveo je on gostujući na B92.
Pelemiš je naglasio da ako se bolest pojavi, bolesnika treba izolovati, a osoblje koje ga neguje mora se pridružavati higijenskih mera.
"To podrazumeva stalno pranje ruku i to pranje toplom vodom i sapunom, jer se klostridijum najbolje tako uništava, a ne alkoholom. Prostorije dezinfikovati hlorom, jer je poznato da se tako najefikasnije uništava", naveo je on.
Pelemiš je ukazao da se teži oblici bolesti, nekada sa smrtnim ishodom, javljaju kod osoba koje dugotrajno koriste antibiotike, obično su starije životne dobi i hronični bolesnici.
(Tanjug/Ilustracija: Goran Sivački, MONDO)
On je naveo da je klostridija uzročnik proliva obično posle dugotrajne upotrebe antibiotika i da je veoma važno koliko se antibiotici koriste, posebno preventivno, da ne dođe do neke infekcije.
"Rizik je i kada koristite antibiotik duže nego što je protokolarno propisano. Ako bolest treba da se leči deset dana, a vi koristite dvadeset, to doprinosi poremećaju crevne flore i do nastanka različitih oboljenja pa i ovog", naveo je on gostujući na B92.
Pelemiš je naglasio da ako se bolest pojavi, bolesnika treba izolovati, a osoblje koje ga neguje mora se pridružavati higijenskih mera.
"To podrazumeva stalno pranje ruku i to pranje toplom vodom i sapunom, jer se klostridijum najbolje tako uništava, a ne alkoholom. Prostorije dezinfikovati hlorom, jer je poznato da se tako najefikasnije uništava", naveo je on.
Pelemiš je ukazao da se teži oblici bolesti, nekada sa smrtnim ishodom, javljaju kod osoba koje dugotrajno koriste antibiotike, obično su starije životne dobi i hronični bolesnici.
(Tanjug/Ilustracija: Goran Sivački, MONDO)
