Pred Evropskim sudom za ljudska prava trenutno je u radu više od 150.000 predstavki Evropljana, među kojima su više od 10.000 uputili građani Srbije.
Taj broj predstavki svrstao je našu državu na prvo mesto po broju obraćanja svih Evropljana radi zaštite ljudskih prava garantovanih Evropskom konvencijom o ljudskim pravima.
Iz svog sedišta u Strazburu, Sud prati poštovanje ljudskih prava za 800 miliona Evropljana u 47 država članica Saveta Evrope koje su ratifikovale Evropsku konvenciju o ljudskim pravima.
Sud je osnovan 1959. godine i od tada je doneo više od 10.000 presuda koje su obavezujuće za države na koje se odnose.
Broj sudija je jednak broju zemalja članica Saveta Evrope koje su ratifikovale Konvenciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, a trenutno ih je 47.
Sudije Evropskog suda za ljudska prava deluju samostalno i ne predstavljaju nijednu zemlju. Srbija je postala članica Saveta Evrope 2003. godine.
Sudu se građani država potpisnica konvencije mogu obratiti predstavkom ako smatraju da su lično i direktno bili žrtva kršenja prava garantovanih Konvencijom ili njenim Protokolima, a prethodno su iscrpeli sve pravne lekove pred sudovima u svojoj zemlji.
Konvencija garantuje, pravo na život, pravo na pravično suđenje u građanskim i krivičnim postupcima, pravo na slobodu i bezbednost ličnosti, pravo na slobodu izražavanja,pravo na slobodu misli, savesti i veroispovesti,pravo na slobodu udruživanja,pravo na slobodu okupljanja, pravo na efikasan pravni lek, pravo na mirno uživanje imovine i pravo na slobodne izbore.
Konvencija zabranjuje, mučenje i nečovečno ili ponižavajuće postupanje i kažnjavanje,ropstvo ili ropski položaj i prinudan rad,diskriminaciju u uživanju prava i sloboda zagarantovanih Konvencijom, proterivanje sopstvenih državljana od strane države ili sprečavanje njihovog ulaska u zemlju,kolektivno proterivanje stranaca, smrtnu kaznu, nezakonit pritvor.
(Tanjug)
Iz svog sedišta u Strazburu, Sud prati poštovanje ljudskih prava za 800 miliona Evropljana u 47 država članica Saveta Evrope koje su ratifikovale Evropsku konvenciju o ljudskim pravima.
Sud je osnovan 1959. godine i od tada je doneo više od 10.000 presuda koje su obavezujuće za države na koje se odnose.
Broj sudija je jednak broju zemalja članica Saveta Evrope koje su ratifikovale Konvenciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, a trenutno ih je 47.
Sudije Evropskog suda za ljudska prava deluju samostalno i ne predstavljaju nijednu zemlju. Srbija je postala članica Saveta Evrope 2003. godine.
Sudu se građani država potpisnica konvencije mogu obratiti predstavkom ako smatraju da su lično i direktno bili žrtva kršenja prava garantovanih Konvencijom ili njenim Protokolima, a prethodno su iscrpeli sve pravne lekove pred sudovima u svojoj zemlji.
Konvencija garantuje, pravo na život, pravo na pravično suđenje u građanskim i krivičnim postupcima, pravo na slobodu i bezbednost ličnosti, pravo na slobodu izražavanja,pravo na slobodu misli, savesti i veroispovesti,pravo na slobodu udruživanja,pravo na slobodu okupljanja, pravo na efikasan pravni lek, pravo na mirno uživanje imovine i pravo na slobodne izbore.
Konvencija zabranjuje, mučenje i nečovečno ili ponižavajuće postupanje i kažnjavanje,ropstvo ili ropski položaj i prinudan rad,diskriminaciju u uživanju prava i sloboda zagarantovanih Konvencijom, proterivanje sopstvenih državljana od strane države ili sprečavanje njihovog ulaska u zemlju,kolektivno proterivanje stranaca, smrtnu kaznu, nezakonit pritvor.
(Tanjug)
