Naši državljani, koji su juče stigli u Beograd nakon godinu i devet meseci zatočeništva u libijskom gradu Zintanu, kažu da u zatvoru nisu maltretirani i da su se sprijateljili sa ostalim zatvorenicima. CEAS zahteva da se obelodane sve okolnosti pod kojima su Srbi otišli u Libiju.
"Da mogu, izljubio bih celu Srbiju. Ne mogu da se nagledam. Pesak više ni na moru neću zgaziti", uzbuđeno je rekao za "Novosti" Zoran Nikolić iz Lazarevca-
On se sa Martinovićem, Nedeljkom Milanovićem iz Lazarevca, Miloradom Đunićem iz Loznice i Beograđaninom Vojislavom Nićiforovićem, odmah po sletanju na aerodrom, uputio ka zgradi BIA, gde su željno iščekivali da vide svoje najmilije.
Akciju spasavanja ove petorke, čiju muku je u jeku krvavog libijskog rata čula cela Srbija, naši obaveštajci i
Ministarstvo spoljnih poslova započeli su u septembru prošle godine. Strpljivom diplomatskom taktikom uspeli su da ih izvuku iz kazamata u Zintanu, gde su ih zatvorili na pravdi boga.
"Neću nikada zaboraviti taj 11. avgust 2011. godine. Krenuli smo trbuhom za kruhom. Ali, našli smo se na pogrešnom mestu u pogrešno vreme. Na aerodromu u Tripoliju zarobili su nas pobunjenici. Optužili su nas da smo Gadafijevi snajperisti. Mislio sam da je gotovo sa nama" , prisetio se Zoran.
Zoranovu priču je nastavio Nedeljko Milanović:
"Sa aerodroma su nas odveli u neki podrum. Promenili smo još dva-tri zatvora, da bi nas konačno smestili u Zintanu. Bili smo zatvoreni u tržnom centru, koji je pretvoren u robijašnicu. Lokali su bili ćelije, a u sredini je bio krug za šetanje. Pamtiću tih 70 koraka.”
Naši građevinci tvrde da ih čuvari nisu maltretirali i da su se sprijateljili sa ostalim zatvorenicima. Jednom mesečno mogli su telefonom da se jave porodicama, a mogli su čak i da prate srpsku televiziju.
Redovno su odvođeni na saslušanja, pošto je otvoren i sudski proces.
Jedini naš prekršaj bio je što smo u Libiju došli bez vize, a spremalo nam se suđenje kao da smo ratni zločinci. Nada nas nije napuštala, jer smo znali da je pravda na našoj strani. Tako je i bilo, pošto smo, na kraju, oslobođeni i pred civilnim i pred vojnim sudovima. Toga ne bi bilo da nije bilo naše države i vlade.
Svima ću im biti zahvalan do kraja života”, ispričao je za list Vojislav Nićiforović.
U štab BIA stigli su i lekari, koji su odmah pregledali radnike. Sve je budno pratio šef agencije Nebojša Rodić, pišu "Novosti." Objasnio je da je krug zatvoren pre oko mesec i po dana i da je tada bilo jasno da će ishod biti dobar:
"Sagledali smo tada sve činjenice i bilo je jasno da smo sposobni da realizujemo akciju."
U štabu je bio i prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić koji je bio jedan od ključnih koordinatroa velikog poduhvata.
Inače, čitava operacija bila je spremljena u nedelju. Naši građevinci su iz Zintana pod jakim obezbeđenjem prebačenu u Tripoli. Odatle su prevezeni u Tunis, gde ih je čekao avion koji je obezbedila Vlada. Odatle su se vinuli u slobodu.
CEAS podseća da je prethodni ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić, posle objavljivanja vesti o hapšenju građana Srbije u Libiji, odbacio svaku eventualnu vezu petorice zarobljenika sa državom, vojskom ili bezbednosnim službama, naglašavajući da su zarobljeni Srbi u potpuno privatnom kapacitetu i da nemaju nikakve veze sa vlastima Srbije ili RS.
Tadašnji ministar odbrane Dragan Šutanovac je još na početku libijskog konflikta, takođe, morao da demantuje spekulacije oko učešća srpskih vojnika u libijskom konfliktu na strani Moamera Gadafija. Posle uvođenja zone zabranjenog leta iznad Libije, u martu 2011., prestalo se sa polemikama o eventualnom angažmanu srpskih pilota u Gadafijevim vazdušnim snagama. No, Vučićev doček oslobođenih građana upućuje na suprotno.
CEAS podseća da su prema pisanju beogradskog lista ,"Alo", Srbi bili među prvim plaćenicima koji su stigli u Libiju da se bore na strani Gadafija po izbijanju sukoba između Gadafijevih snaga i pobunjenika. CEAS, takođe, podseća da je dnevni list ,"Blic" objavio fotografiju jednog od petorice oslobođenih, Milića Martinovića, sa pucačkog treninga. Sliku sa istom kapom i naočarima Milić Martinović objavio je i na web servisu "LinkedIn", na kome pojedinci i firme oglašavaju svoje usluge i traže poslove. Na ovom web servisu je Milić Martinović postavio oglas gđe je promovisao svoj "biznis".
Sa istom kapom i naočarima Milić Martinović se slikao i za "LinkedIn", ovog puta u ratnoj pozi sa pištoljem usmerenim u metu. Na "LinkedIn" profilu koji je do 31. avgusta 2011. bio dostupan Milić Martinović je kao svoje zanimanje naveo "profesionalac za sigurnost i istrage" (Security and Investigations Profešional).
Martinovićev profil je 31. avgusta 2011. ugašen.
CEAS podseća da je Srbija skoro jedina država u Evropi koja nema zakonom regulisanu oblast rada kompanija za fizičko tehničko obezbeđenje i private detektive.
Imajuću u vidu sve kontroverze ovog slučaja, ali i druge probleme koje izaziva zakonska neregulisanost ove široke i važne oblasti, u kojoj u Srbiji radi oko 40. 000 ljudi, te sve optužbe o dodatnom radu u funkciji radnika fizičko tehničkog obezbeđenja koje po privatnim i državnim objektima pružaju čak i pripadnici MUP-a Srbije, a pogotovu Žandarmerije, smatramo da se zakonodavnom uređenju ove oblasti mora priustupiti po hitnom postupku, navodi se u saopštenju Centra za evroatlanske studije.
(MONDO, ilustracija: Guliver/Getty Images/Thinkstock)
On se sa Martinovićem, Nedeljkom Milanovićem iz Lazarevca, Miloradom Đunićem iz Loznice i Beograđaninom Vojislavom Nićiforovićem, odmah po sletanju na aerodrom, uputio ka zgradi BIA, gde su željno iščekivali da vide svoje najmilije.
Akciju spasavanja ove petorke, čiju muku je u jeku krvavog libijskog rata čula cela Srbija, naši obaveštajci i
Ministarstvo spoljnih poslova započeli su u septembru prošle godine. Strpljivom diplomatskom taktikom uspeli su da ih izvuku iz kazamata u Zintanu, gde su ih zatvorili na pravdi boga.
"Neću nikada zaboraviti taj 11. avgust 2011. godine. Krenuli smo trbuhom za kruhom. Ali, našli smo se na pogrešnom mestu u pogrešno vreme. Na aerodromu u Tripoliju zarobili su nas pobunjenici. Optužili su nas da smo Gadafijevi snajperisti. Mislio sam da je gotovo sa nama" , prisetio se Zoran.
Zoranovu priču je nastavio Nedeljko Milanović:
"Sa aerodroma su nas odveli u neki podrum. Promenili smo još dva-tri zatvora, da bi nas konačno smestili u Zintanu. Bili smo zatvoreni u tržnom centru, koji je pretvoren u robijašnicu. Lokali su bili ćelije, a u sredini je bio krug za šetanje. Pamtiću tih 70 koraka.”
Naši građevinci tvrde da ih čuvari nisu maltretirali i da su se sprijateljili sa ostalim zatvorenicima. Jednom mesečno mogli su telefonom da se jave porodicama, a mogli su čak i da prate srpsku televiziju.
Redovno su odvođeni na saslušanja, pošto je otvoren i sudski proces.
Jedini naš prekršaj bio je što smo u Libiju došli bez vize, a spremalo nam se suđenje kao da smo ratni zločinci. Nada nas nije napuštala, jer smo znali da je pravda na našoj strani. Tako je i bilo, pošto smo, na kraju, oslobođeni i pred civilnim i pred vojnim sudovima. Toga ne bi bilo da nije bilo naše države i vlade.
Svima ću im biti zahvalan do kraja života”, ispričao je za list Vojislav Nićiforović.
U štab BIA stigli su i lekari, koji su odmah pregledali radnike. Sve je budno pratio šef agencije Nebojša Rodić, pišu "Novosti." Objasnio je da je krug zatvoren pre oko mesec i po dana i da je tada bilo jasno da će ishod biti dobar:
"Sagledali smo tada sve činjenice i bilo je jasno da smo sposobni da realizujemo akciju."
U štabu je bio i prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić koji je bio jedan od ključnih koordinatroa velikog poduhvata.
Inače, čitava operacija bila je spremljena u nedelju. Naši građevinci su iz Zintana pod jakim obezbeđenjem prebačenu u Tripoli. Odatle su prevezeni u Tunis, gde ih je čekao avion koji je obezbedila Vlada. Odatle su se vinuli u slobodu.
Nerazjašnjeno da li su građevinci ili vojnici
Centar za evroatlanske studije (CEAS) zahteva od državnih organa Republike Srbije da obelodani okolnosti pod kojima su građani Srbije otišli u Libiju, zato što postoje indicije da su oni u Libiju poslati 21. avgusta 2011. kao regruti firme za fizičko tehničko obezbeđene Avax, registrovane 2009. godine u Agenciji za privredne registre. CEAS takođe zahteva da se obelodani da li su spomenuti građani imali veze sa Vojskom Srbije u trenutku kada su otišli u Libiju.CEAS podseća da je prethodni ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić, posle objavljivanja vesti o hapšenju građana Srbije u Libiji, odbacio svaku eventualnu vezu petorice zarobljenika sa državom, vojskom ili bezbednosnim službama, naglašavajući da su zarobljeni Srbi u potpuno privatnom kapacitetu i da nemaju nikakve veze sa vlastima Srbije ili RS.
Tadašnji ministar odbrane Dragan Šutanovac je još na početku libijskog konflikta, takođe, morao da demantuje spekulacije oko učešća srpskih vojnika u libijskom konfliktu na strani Moamera Gadafija. Posle uvođenja zone zabranjenog leta iznad Libije, u martu 2011., prestalo se sa polemikama o eventualnom angažmanu srpskih pilota u Gadafijevim vazdušnim snagama. No, Vučićev doček oslobođenih građana upućuje na suprotno.
CEAS podseća da su prema pisanju beogradskog lista ,"Alo", Srbi bili među prvim plaćenicima koji su stigli u Libiju da se bore na strani Gadafija po izbijanju sukoba između Gadafijevih snaga i pobunjenika. CEAS, takođe, podseća da je dnevni list ,"Blic" objavio fotografiju jednog od petorice oslobođenih, Milića Martinovića, sa pucačkog treninga. Sliku sa istom kapom i naočarima Milić Martinović objavio je i na web servisu "LinkedIn", na kome pojedinci i firme oglašavaju svoje usluge i traže poslove. Na ovom web servisu je Milić Martinović postavio oglas gđe je promovisao svoj "biznis".
Sa istom kapom i naočarima Milić Martinović se slikao i za "LinkedIn", ovog puta u ratnoj pozi sa pištoljem usmerenim u metu. Na "LinkedIn" profilu koji je do 31. avgusta 2011. bio dostupan Milić Martinović je kao svoje zanimanje naveo "profesionalac za sigurnost i istrage" (Security and Investigations Profešional).
Martinovićev profil je 31. avgusta 2011. ugašen.
CEAS podseća da je Srbija skoro jedina država u Evropi koja nema zakonom regulisanu oblast rada kompanija za fizičko tehničko obezbeđenje i private detektive.
Imajuću u vidu sve kontroverze ovog slučaja, ali i druge probleme koje izaziva zakonska neregulisanost ove široke i važne oblasti, u kojoj u Srbiji radi oko 40. 000 ljudi, te sve optužbe o dodatnom radu u funkciji radnika fizičko tehničkog obezbeđenja koje po privatnim i državnim objektima pružaju čak i pripadnici MUP-a Srbije, a pogotovu Žandarmerije, smatramo da se zakonodavnom uređenju ove oblasti mora priustupiti po hitnom postupku, navodi se u saopštenju Centra za evroatlanske studije.
(MONDO, ilustracija: Guliver/Getty Images/Thinkstock)
