Krsna slava i Đurđevdan predloženi za Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva.
Krsna slava i Đurđevdan nominovani su za Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva UNESKO, a da li su prihvaćeni znaće se u drugoj polovini 2014. godine, rekao je Tanjugu predsednik Nacionalnog komiteta za nematerijalno kulturno nasleđe Saša Srećković.
Slavu je Republika Srbija samostalno nominovala za Reprezentativnu listu, dok je Đurđevdan predložen u okviru multinacionalne nominacije.
Inicijativa je krenula od Turske, koja ima običaj Hidrelez, sa sličnom osnovnom funkcijom buđenja proleća i prirode, i on može da se identifikuje sa našim Đurđevdanom. Turci su ga nominovali, a mi smo prišli toj nominaciji zajedno sa Rumunijom, Moldavijom, Makedonijom i Hrvatskom, precizirao je Srećković.
Objašnjavajući razloge zbog kojih su odabrali baš ova dva elementa između 27 upisanih u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa, on je rekao da je važna "identitetska funkcija, osobenost po kojoj je karakterističan jedan narod i šira zajednica i po čemu se identifikuje najveći deo populacije jedne države".
"Mislili smo da je najbolje krenuti sa nečim što je zaista vrlo karakteristično za naš kulturni identitet, a krsno ime ili slava je bez sumnje jedan od najvažnijih običaja, koji su karakteristični za srpski narod i za pravoslavno stanovništvo u Srbiji", rekao je Srećković.
UNESKO je prošle godine doneo odluku da samo jedan element nematerijalnog kulturnog nasleđa iz jedne zemlje može da dođe na jednu od tri liste - Reprezentativna lista, Lista elemenata kojima je potrebna hitna zaštita i Registar dobrih praksi. Izuzetak se pravi kada se radi o multinacionalnim nominacijama.
Srecković je objasnio, da bi neki element bio upisan u listu, mora da demonstrira jaku vezu između nasleđa i lokalnih zajednica, da predstavlja živo nasleđe i da ga lokalne zajednice prepoznaju kao svoje, da ga neguju i razvijaju.
"Sa upisom u listu prihvata se odgovornost da se taj običaj održava kroz razvoj. Živo i nematerijalno nasleđe se u vremenu normalno menja, ali bitno je da ima smislenu dimenziju za lokalne zajednice. Država i naročito lokalne zajednice moraju da budu svesne svog nasleđa, da ga i dalje razvijaju i održavaju. To je uslov da ti elementi i ostanu kasnije na listi", naglasio je Srećković.
On je ukazao na činjenicu da upis u listu UNESKO daje široku međunarodnu vidljivost samih elemanata, pa samim tim države i njenog naroda, naglasivši da je nematerijalno kulturno nasleđe veoma značajno za društveni i ekonomski razvoj jedne zemlje.
Srećković je podsetio da je pre tri godine Srbija usvojila Konvenciju UNESKO o očuvanju nematerijalnog kulturnog nasleđa, formirana je mreža institucija za brigu o nasleđu, a prošle godine je otvoren i Centar za nematerijalno kulturno nasleđe pri Etnografskom muzeju.
Prvih 27 elemenata nematerijalnog nasleđa upisano je u Nacionalni registar i to su krsna slava, molitva (đurđevdanski obred), belmuž, običaj izlivanja i paljenja ratarskih sveća, izrada pirotskog kačkavalja, pirotsko ćilimarstvo, filigranski zanat (Krist Beriša, kujundžija iz Kraljeva), klesarski zanat (Bela Voda), pazarske mantije (tradicionalni način pripreme), zlakuska lončarija.
Na listi su i kosovski vez, pevanje uz gusle, groktalica, pevanje iz vika, erski humor, kolo (kolo u tri, kolo u šest), Rumenka, sviranje na gajdama, frulaška praksa, sviranje na kavalu, naivno slikarstvo Slovaka, Lazarice u Sirinićkoj župi, izrada drvenih čutura u selu Pilica, Vukov sabor, ojkača, "Vranjska gradska pesma" i čuvanje Hristovog groba.
Konvencija UNESKO razlikuje pet oblasti nematerijalnog nasleđa - usmena tradicija i jezik kao njen nosilac, izvođačke umetnosti, običaji i manifestacije, znanja o prirodi i univerzumu i znanja i veštine vezane za tradicionalne zanate.
U Nacionalnom registru za sada nema elemenata koji se odnose na znanja o prirodi i univerzumu, ali Srećković kaže da upravo rade na projektu travarske tradicije u Srbiji.
Novi predlozi za upis u Nacionalni registar već pristižu, a Srbija može i sledeće godine, do 31. marta, da predloži nove elemente za liste.
(Tanjug, foto Goran Sivački)
Slavu je Republika Srbija samostalno nominovala za Reprezentativnu listu, dok je Đurđevdan predložen u okviru multinacionalne nominacije.
Inicijativa je krenula od Turske, koja ima običaj Hidrelez, sa sličnom osnovnom funkcijom buđenja proleća i prirode, i on može da se identifikuje sa našim Đurđevdanom. Turci su ga nominovali, a mi smo prišli toj nominaciji zajedno sa Rumunijom, Moldavijom, Makedonijom i Hrvatskom, precizirao je Srećković.
Objašnjavajući razloge zbog kojih su odabrali baš ova dva elementa između 27 upisanih u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa, on je rekao da je važna "identitetska funkcija, osobenost po kojoj je karakterističan jedan narod i šira zajednica i po čemu se identifikuje najveći deo populacije jedne države".
"Mislili smo da je najbolje krenuti sa nečim što je zaista vrlo karakteristično za naš kulturni identitet, a krsno ime ili slava je bez sumnje jedan od najvažnijih običaja, koji su karakteristični za srpski narod i za pravoslavno stanovništvo u Srbiji", rekao je Srećković.
UNESKO je prošle godine doneo odluku da samo jedan element nematerijalnog kulturnog nasleđa iz jedne zemlje može da dođe na jednu od tri liste - Reprezentativna lista, Lista elemenata kojima je potrebna hitna zaštita i Registar dobrih praksi. Izuzetak se pravi kada se radi o multinacionalnim nominacijama.
Srecković je objasnio, da bi neki element bio upisan u listu, mora da demonstrira jaku vezu između nasleđa i lokalnih zajednica, da predstavlja živo nasleđe i da ga lokalne zajednice prepoznaju kao svoje, da ga neguju i razvijaju.
"Sa upisom u listu prihvata se odgovornost da se taj običaj održava kroz razvoj. Živo i nematerijalno nasleđe se u vremenu normalno menja, ali bitno je da ima smislenu dimenziju za lokalne zajednice. Država i naročito lokalne zajednice moraju da budu svesne svog nasleđa, da ga i dalje razvijaju i održavaju. To je uslov da ti elementi i ostanu kasnije na listi", naglasio je Srećković.
On je ukazao na činjenicu da upis u listu UNESKO daje široku međunarodnu vidljivost samih elemanata, pa samim tim države i njenog naroda, naglasivši da je nematerijalno kulturno nasleđe veoma značajno za društveni i ekonomski razvoj jedne zemlje.
Srećković je podsetio da je pre tri godine Srbija usvojila Konvenciju UNESKO o očuvanju nematerijalnog kulturnog nasleđa, formirana je mreža institucija za brigu o nasleđu, a prošle godine je otvoren i Centar za nematerijalno kulturno nasleđe pri Etnografskom muzeju.
Prvih 27 elemenata nematerijalnog nasleđa upisano je u Nacionalni registar i to su krsna slava, molitva (đurđevdanski obred), belmuž, običaj izlivanja i paljenja ratarskih sveća, izrada pirotskog kačkavalja, pirotsko ćilimarstvo, filigranski zanat (Krist Beriša, kujundžija iz Kraljeva), klesarski zanat (Bela Voda), pazarske mantije (tradicionalni način pripreme), zlakuska lončarija.
Na listi su i kosovski vez, pevanje uz gusle, groktalica, pevanje iz vika, erski humor, kolo (kolo u tri, kolo u šest), Rumenka, sviranje na gajdama, frulaška praksa, sviranje na kavalu, naivno slikarstvo Slovaka, Lazarice u Sirinićkoj župi, izrada drvenih čutura u selu Pilica, Vukov sabor, ojkača, "Vranjska gradska pesma" i čuvanje Hristovog groba.
Konvencija UNESKO razlikuje pet oblasti nematerijalnog nasleđa - usmena tradicija i jezik kao njen nosilac, izvođačke umetnosti, običaji i manifestacije, znanja o prirodi i univerzumu i znanja i veštine vezane za tradicionalne zanate.
U Nacionalnom registru za sada nema elemenata koji se odnose na znanja o prirodi i univerzumu, ali Srećković kaže da upravo rade na projektu travarske tradicije u Srbiji.
Novi predlozi za upis u Nacionalni registar već pristižu, a Srbija može i sledeće godine, do 31. marta, da predloži nove elemente za liste.
(Tanjug, foto Goran Sivački)
