Pitanje centralizacije javnih nabavki, koje je ovih dana u žiži javnosti pre svega zbog skandala se nastašicom pojedinih lekova u apotekama, dobija sve tamnije i tamnije tonove.

Posle uobičajenih i uopštenih izjava da nam je centralizacija neophodna, koje je juče državni sekretar u resornom ministarstvu potkrepio sa podatkom da je mahinacijama u poslednjih desetak godina u privatne džepove "skrenuto" 15 milijardi evra, sada ispada da u Srbiji ne postoji ni registar onoga što nam za zdravlje građana svakodneno treba.

Naime, direktor Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" Dragan Ilić izjavio je da čemo pravi plan potreba zdravstva Srbije imati tek za koju godinu.

Ilić je danas, na okruglom stolu "Boljka zdravstva - javne nabavke i korupcija", ocenio da je uvođenje centralizovanih javnih nabavki dugotrajan proces koji treba usaglašavati i da je neophodno sačiniti sistematičan plan potreba zdravstva Srbije.

"Mi ćemo za 2014. godinu imati okvir onoga što će biti centralizovano snabdevano u zdravstvu Srbije, ali to nije pravi plan potreba zdravstva Srbije. Taj plan potreba zdravstva Srbije se mora uraditi sistematično i on će se uraditi tako što će se prvo uraditi plan zdravstvene zaštite, pa onda na bazi potreba koje proističu iz njega plan potreba svake ustanove", rekao je Ilić na Tanjugovom okruglom stolu.

Istovremeno Ilić je odbacio tvrdnje da ta institucija nema kapacitet da izračuna potrebe zdravstva u Srbiji i istakao da se ne radi o tome da je administracija te ustanove nesposobna da uradi adekvatan plan, nego o velikoj odgovornosti da uradi pravi plan potreba zdravstva Srbije.

On je dodao da je intencija "Batuta" da taj plan napravi u onoj fazi u kojoj će biti u mogućnosti da utiče na konačnu izradu budžeta Srbije.

Ilić je napomenuo da ne postoji zemlja koja je preko noći uvela centralizovane javne nabavke, kao i da je to proces koji traje i koji se usaglašava.

Ilić je istakao i da "Batut" nema veze sa činjenicom da u jednom trenutku nije bilo insulina u apotekama, odnosno pojedinim lancima apoteka.

"Mi snosimo odgovornost kao ustanova koja prati zdravstveno stanje stanovništva, ali to nije deo nečega što predstavlja odgovornost te institucije", napomenuo je Ilić.

Na istom skupu direktor Urgentnog centra KC Srbije Zlatibor Lončar izjavio je da su u toj ustanovi na različitim tenderima uštedeli 200 do 250 miliona dinara.

"Kada uštedimo novac , 60 odsto možemo da apliciramo Fondu da nam vrati", rekao je Lončar.

Kako je istakao, ne možemo čekati da nam sve neko drugi odradi, Ministarstvo zdravlja ili Republički fond za zdravstveno osiguranje.

"Poštujemo zakon. Svaki dinar koji potroši Klinički centar građani znaju gde je utrošen, da sve bude krajnje transparentno, da se zna koliko je potrošeno, za šta je potrošeno, kakav je tender, ko je prošao, ko nije prošao, koji su bili uslovi", rekao je Lončar.

On je objasnio da svako ko hoće da učestvuje na nekom tenderu za KCS, a do sada nije, treba da donese ili čak donira određenu količinu robe kako bi se zaposleni uverili da li je ona zadovoljavajućeg kvaliteta i da li može sa njom da se radi.

Govoreći o problemima sa dobavljačima, Lončar je naveo da u toj ustanovi odnedavno svima traže bankovne garancije ili garancije proizvođača.

"Pre mesec dana imali smo situaciju da je dobavljač otišao u stečaj, pretila je opasnost da zbog toga ne možemo da radimo i od tada tražimo bankovne garancije ili garancije proizvođača", naveo je direktor Urgentnog centra.

(MONDO/agencije, ilustracija: Guliver/Getty Images/Thinkstock)