Srpska kraljevska asocijacija akademika, inovatora i naučnika (SKAIN) Srbije održala je danas u Ministarstvu dijaspore svoju 26. svečanu akademiju upravo na Dan nauke - Teslin dan, a tom prilikom uručen je Orden Viteza -Tesle patrijarhu srpskom Irineju.

Zahvaljujući na Ordenu, patrijarh je rekao da to doživljava kao priznanje našoj crkvi, sveštenstvu i monaštvu koji su imali, a i danas imaju veliku ulogu u srpskom narodu.

Patrijarh je rekao da njemu ostaje da se oduži radom i trudom da crkva ostane suštinska ustanova našeg naroda, bez koje bi narod bio siromašniji, a pitanje je da li bi i postojao.

Tesla je, kako je naglasio patrijarh, veliko i svetlo ime srpskog naroda, naučnik koji je svojim genijem osvetlio i naše srpsko ime, budući da je srpskog porekla, a posebno što je sin sveštenika naše crkve.

Ponosimo se Teslom, a on je "zaslužio da njegovi zemni ostaci budu pohranjeni tamo gde su naša dva velika velikana - duhovni i narodni, tamo gde je Sveti Sava i tamo gde je Karađorđe", izjavio je patrijarh.

"Treći spomenik treba da bude njegov, Teslin spomenik, da i na taj način ukažemo na najveće ličnosti našega roda", zaključio je Irinej i pozvao SKAIN da podrži tu inicijativu.

Učesnike skupa u okviru kojeg je održana tradicionalna tribina Teslijanum pozdravio je predsednik SKAIN-a prof. dr Ljubinko Ilić.

Akademik Olga Zorić obavestila je prisutne o aktuelnim aktivnostima SKAIN-a, a o Nikoli Tesli govorio je inženjer Vojkan Stanković.

Povodom Dana nauke i rođenja Tesle, državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Radivoje Mitrović položio je cveće na spomenik čuvenom naučniku ispred zgrade tehničkih fakulteta u beogradskom Bulevaru kralja Aleksandra, prenosi RTS.

Istim povodom danas je otvoren dečji naučni kamp Centra za promociju nauke u Viminacijumu kod Kostolca, a u Novom Sadu je održana debata o novom brendiranju Srbije.

Izložba "Diplome Nikole Tesle" otvorena je u zemunskoj "Milenijumskoj kuli" na Gardošu.

Muzej Nikole Tesle iz Beograda gostuje u SAD-u, gde se delom svoje postavke predstavlja na izložbi "Teslin čarobni svet elektriciteta" u Holu nauke u Kvinsu.

U gradu Filadelfiji u američkoj državi Pensilvanija, koji je pre nekoliko godina proglasio Teslin rođendan za zvanični gradski praznik, sutra će biti održana naučna konferencija.

U Kaliforniji je nedavno pokrenut projekat sa ciljem da se prikupe sredstva kojim bi se napravila i postavila Teslina statuta u Silikonskoj dolini.

Takođe u SAD režiser Majkl Enton priprema film o Tesli pod nazivom "Ludi naučnik". Ovaj film treba da stane na kraj misteriji zvanoj Tesla. Entonu je, kako je izjavio, izuzetno stalo da film bude što verodostojniji pa će, pored toga što je za ulogu Tesle u filmu izabran srpski glumac rođen u Nemačkoj, Branko Tomović, deo filma biti sniman i u Srbiji.

Kod manastira Šišatovac na Fruškoj gori u toku je gradnja kopije rodne kuće i crkve porodice najvećeg srpskog naučnika, etno-muzej, laboratorija i kopija čuvenog Teslinog tornja.

U manastirskoj biblioteci, koju su spalile ustaše u vreme NDH u Drugom svetskom ratu, uz ostalo su čuvana i pisma koja je šišatovačkom monahu Petroniju Trbojeviću, godinama iz Njujorka slao njegov sestrić Nikola Tesla.

Tesla, nesumnjivo jedan od najvećih umova u istoriji, svojim izumima u mnogo čemu je postavio pravac naučno-tehničkog razvoja u 20. veku. Rođen je 10. jula 1856. u Smiljanu, u Lici, tada Vojna granica (Vojna krajina) u sklopu Austrije, danas Republika Hrvatska.

Rođen je u porodici Milutina Tesle, sveštenika Srpske crkve (tada Karlovačka mitropolija). Njegova majka, Georgina, Đuka rođena je u porodici prote Nikole Mandića i Sofije, rođene Budisavljević, takođe iz ličke svešteničke porodice.

Njegov otac Milutin je u vreme školovanja u austrijskoj vojnoj školi pokazao sklonost ka filozofiji i umnom životu, pa je napustio tu školu i završio bogosloviju u Plaškom, službovao je najpre u Štikadi kod Gračaca, a zatim u Senju i potom u Smiljanu kod Gospića, gde je Nikola rođen.

Milutin je bio dopisnik nekoliko beogradskih i novosadskih listova iz Like, pisao je pod pseudonimom "Rodoljub Pravičić".

Nikolina majka Đuka je bila seoska žena bistre pameti i spretnih prstiju, iako nepismena znala je ceo "Gorski vijenac" napamet. U sećanjima Tesla kaže: "Moja mati potiče iz veoma stare porodice u kraju u kome su živeli, u kojoj je bilo više generacija pronalazača.

Nikola Tesla je započeo školovanje u rodnom Smiljanu, nastavio u Gospiću, Rakovcu kod Karlovca, studirao je u Gracu i Pragu, ali studije nikada nije priveo kraju. Pre 1884. godine, kada je otišao u SAD, radio je u Mariboru, Pešti, Strazburu i Parizu.

Evropu je napustio u nadi da će mu u Njujorku, tada čuveni pronalažac i industrijalac Tomas Alva Edison, za čiju firmu je radio još u Parizu, pomoći da realizuje svoje tehničke inovacije.

On je 1885. u Njujorku osnovao vlastitu kompaniju "Tesla" kada je i započeo izradu prvih modela predviđenih za korišćenje naizmenične struje - inovacija koja je preobrazila svet.

Edison je, inače, bio veliki protivnik Teslinog izuma. Pronašao je obrtno magnetno polje, indukcioni motor, generator i transformator, fenomen elektromagnetne rezonance i patentirao više izuma na kojima se zasniva savremena elektrotehnika.

U Evropu iz SAD-a Tesla je odlazio u dva navrata, 1889. i 1892. godine i oba puta boravio u rodnoj Lici. Aprila 1892. stigao je u Gospić, gde je tada živela njegova teško obolela majka, koja je u njegovom prisustvu i umrla, 16. aprila. Mesec i po dana potom, na poziv delegacije opštine grada Beograda i Inženjerskog udruženja, doputovao je u kratku posetu Beogradu.

Genijalni inovator i potpuni usamljenik, Tesla je umro u jeku Drugog svetskog rata u Njujorku, 7. januara 1943. godine. Urna s njegovim pepelom preneta je docnije u Beograd i čuva se u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu.

Teslina zaostavština stigla je u Beograd 1951, na osnovu odluke američkih sudskih vlasti, pošto je za jedinog Teslinog naslednika proglašen njegov nećak Sava Kosanović.

Arhivska građa iz Tesline zaostavštine je 2003. upisana u registar UNESKO-a "Pamćenje sveta".

Povodom stogodišnjice njegovog rođenja, 1956. jedinica za merenje visokog napona dobila je Teslino ime, kojim je nazvana i jedinica jačine magnetnog polja.

Međunarodni aerodrom u Beogradu nosi ime Nikola Tesla. Njegovim imenom nazvani su Elektrotehnički institut u Beogradu koji je osnovan 1936, srednja tehnička škola, biblioteka Univerziteta u Nišu, dve termoelektrane u Srbiji...

Spomenici Tesli su postavljeni ispred zgrade tehničkih fakulteta i na aerodromu u Beogradu.

Njega sve češće svojataju i Hrvati. Tako je krajem juna ove godine, na proslavi povodom ulaska Hrvatske u EU na trgu u Zagrebu postavljen Teslin transformator a taj izum je predstavljen kao izuzetno hrvatsko stvaralaštvo.

Premijer Zoran Milanović je, pozdravljajući građane i oko 170 visokih zvanica iz inostranstva, poželeo tada da "hrvatska posebnost bude prepoznata u evropskoj raznolikosti" i kao primere te posebnosti naveo imena najpoznatijih Hrvata ikad, na prvom mestu navodeći Nikolu Teslu (na toj listi se našao i dobitnik Nobelove nagrade za književnost Ivo Andrić).