Velikogospojinski post uvek počinje na Svete mučenike Makaveje 14. avgusta i traje 14 dana. Ustanovljen je u slavu Uspenija presvete Bogorodice, kada se obeležava dan kada se Bogorodica uspela na nebo.

Post u hrišćanstvu ne znači samo odricanje od mrsne hrane i pića, već prvenstveno ima duhovnu dimenziju i ogleda se u uzdržavanju od rđavih misli, reči i dela, te pojačanju molitava i činjenju dobrih dela.

Tokom ovog posta za ishranu se koristi biljna hrana pripremljena na vodi, osim subote i nedelje kada je dozvoljena upotreba ulja i vina.

Riba se u toku ovog posta jede samo na praznik Preobraženja Gospodnjeg, 19. avgusta po novom kalendaru.

Nekada su tokom ovog posta, koji se ubraja u stroge postove, bile zabranjene javne priredbe i spektakli.

Osim jednodevnih postova, svake srede i petka, i osim mesopusnih sedmica, te praznika Usekovanja glave Svetog Jovana Krstitelja i Krstovdana, Srpska pravoslavna crkva propisuje četiri velika posta među kojima su, pored Velikogospojinskog, Veliki ili Časni post, Božićni i Petrovski.