"Uhapsili su me kao ratnog zločinca, vrh policije je bacio ljagu na moje ime! Proglasili su me za najvećeg krvoloka i ubicu, a posle dva dana su mi ležerno rekli: 'Izvini, bila je greška!' Zbog te njihove greške psihički sam pukao!", kaže Opačić u ispovesti za "Kurir".

Pavle Opačić (34), moler iz Novog Sada je u policijskoj akciji u Kragujevcu 2. avgusta uhapšen zbog sumnje da je ubio Nikolu Bojovića (39) u Beogradu 29. aprila.

Ipak, posle dva dana Opačić je pušten na slobodu, nakon što je utvrđeno da nema veze s likvidacijom brata Luke Bojovića.

Od 4. avgusta, kad je izašao iz pritvora, Opačić je skoro svakodnevno u bolnici, na terapijama, što zbog fizičkih povreda koje je pretrpeo tokom hapšenja, što zbog straha u kome živi od momenta kada ga je dvadesetak specijalaca opkolilo u centru Kragujevca.

"Zbog Svetog Ilije tog dana nisam radio na kući na čijoj sam rekonstrukciji angažovan 23. jula. Predveče sam krenuo po cigare. Iznenada, na raskrsnici kod glavne pijace čuo sam škripu guma i video kako iz džipova istrčavaju uniformisani ljudi s fantomkama i repetiraju puške. Prvo sam pomislio - da li je moguće da sam toliki baksuz da se nađem u centru racije, a onda su svi oni uperili cevi u mene! Oborili su me i vezali mi ruke. Bio sam u šoku, a oni su me strpali u džip! Pitao sam: 'Ljudi, zašto me hapsite?', a jedan mi je odgovorio: 'Ćuti, ovde mi postavljamo pitanja, a ti odgovaraš", priča Opačić.

Policajci su ga doveli u kuću u Ulici cara Konstantina u kojoj je Opačić radio.

"Bukvalno su me uneli, a potom su me s leđa udarili kundakom u glavu i sastavili sa zemljom! Udarili su me još nekoliko puta i svi odreda su vikali: 'Gde kriješ oružje? Govori!' Kakvo crno oružje, kakvi bakrači, pa ja u životu nisam prekršajno kažnjen za prebrzu vožnju, a kamoli da imam veze s kriminalom! Rekao sam im da je to greška, a jedan od njih mi je, uz smešak, odgovorio: 'Ako je greška, vodim te na kafu"!

"Ležao sam na betonu, oni su trkeljisali po kući dva i po sata, a da ja pojma nisam imao zašto mi se sve to dešava. Tek u Beogradu, gde su me odveli tokom noći, rekli su mi da sam osumnjičen za ubistvo! Tad sam utrnuo! Kakve, bre, ja veze imam s tim? Ubeđivao sam ih da nemam pojma ni ko je Bojović, ni ko je Šaranović! Govorio sam im: Ljudi, ja sam završio saobraćajnu školu, ceo život sam moler, nemam veze s kriminalom. Tražio sam da idem na poligraf i prošao sam ga", kaže Pavle.

U pritvoru je bio do 4. avgusta.

"Tog dana uveče je došao neki policijski glavešina i rekao mi: 'Izvini, bila je greška. Puštamo te'. Odveli su me na autobusku stanicu i strpali u autobus za Kragujevac, uz upozorenje da ne smem ni sa kim da se čujem, a pogotovu ne s novinarima! Do danas nisam ni imao snage za priču. Idem na terapije jer imam krvni podliv u desnom oku zbog udarca u glavu, rane na glavi i na rukama. A o psihi da i ne govorim! Promenio sam se, ne smem na ulicu, plačem noću... Mnogo se bojim i za petogodišnju ćerku, majku i sestre, da im neko ne naudi",  završava Opačić.

"Tražim javno izvinjenje od direktora policije Milorada Veljovića, koji je prvi saopštio da sam ubica, i da mi objasni zašto sam uhapšen i kako je moguće da dođe do takve greške. A čim se priberem, tužiću državu i policiju", kaže Opačić.