Generalni direktor Radiotelevizije Srbije Aleksandar Tijanić izjavio je da će sudbina javnog servisa biti vezana za sudbinu Srbije i brzinu izlaska zemlje iz krize.
"Sve što je do sada izašlo u javnost oko nacrta zakona predstavljalo je više balans političkih snaga unutar Srbije, a manje zrelo promišljanje o tome može li javni servis, jedan i drugi, da pomognu Srbiji da ranije uđe u zrelo doba i da li će u tome pomoći ili odmoći", rekao je Tijanić.
"Mislim da dolazi loše vreme za javni servis, da je smanjenje uticaja javnog servisa nečiji politički plan, koji ne mora da dolazi iz političkih krugova, može da dođe iz kruga neke komercijalne televizije, ili pula vlasnika komercijalnih televizija", objasnio je Tijanić.
Komentarišući nesuglasice oko buduće podele budžetskih sredstava za RTS i RTV, Tijanić je to označio kao najobičnije politikanstvo, jer ne treba unapred deliti nepostojeću sumu, nego prvo videti šta i kakve programe javni servisi nude, i po kojoj ceni.
Prema njegovim rečima, problem je i pitanje kako će RTS izdržati tržišnu utakmicu, ako deo Nacrta zakona o javnim servisima "pravi insinuaciju" da će ova medijska kuća biti javno preduzeće.
Ko će nam voditi Dnevnike? Bilo ko? Ako RTS uđe u sistem javnih preduzeća, najbolji ljudi će imati platu 60.000 dinara, dok im komercijalni mediji im nude 1.200, 1.500, pa i 2.000 evra, rekao je Tijanić.
On je dodao da 12 ljudi iz RTS, "najbolji novinari, voditelji, inženjeri", već imaju ponudu da pređu u komercijalne medije.
Tijanić je svestan da javni servis ne može da ima 4.000 zaposlenih, niti da događaje prate ekipama u kojima je po petoro ljudi, ali napominje da javni servis ne može da prati ni posete svakog političara inostranstvu.
Ne može i nije normalno, naglasio je Tijanić, ni da svaki, pa i zadnji ministar po rangu, da traži da njegova aktivnost bude zabeležena i da uđe u Dnevnik, koji traje 25 minuta, "a ima materijala za 55".
Tijanić je ukazao i da je od 2000. godine bar jedan komercijalni medij svake godine bio bliži vlasti nego javni servisi, bilo da su dobijali kredite iz Fonda za razvoj, ili na poklon vlasništvo nad zgradom od desetak miliona evra.
Ili, dodao je on, tajanstvena prodaja nepoznatom kupcu, ili lako prelaženje serija i direktora s jedne na drugu televiziju.
"Jednoj se da legendarni Sulejman, da bi prostrli fantastičnog Sulejmana preko Slagalice ili Dnevnika (RTS)... I da završi legendarni Sulejman sa dva odsto šera u sudaru sa Slagalicom i Dnevnikom", konstatovao je Tijanić.
On zapitao i da li je normalno da javna preduzeća iz svojih fondova za marketing daju više novca dvema komercijalnim televizijama, nego RTS, koja je sedam godina najgledaniji srpski program.
"Pa gde je tu logika? Jel treba da vam kažem gde je, da vam nacrtam... Da vam kažem zašto to rade, a vezano je za delovanje palca i vlaženje jezika, kad broje uticaj da prodaju prostor moćnima iz sfere politike...", rekao je Tijanić.
On je ocenio da "ne može iz jedne laži, koja se natura srpskoj naciji i javnom mnjenju, da se izrodi ništa dobro".
"Hoću da bude jasno da sam rekao da obmanjujete celu Srbiju i da od te laži počinje lažna zavesa koja se spušta kao magla na celu srpsku medijsku oblast", naglasio je Tijanić.
On se oštro suprostavio stavu da su komercijalni mediji vlasništvo svojih gazda i da mogu da objavljuju šta oni hoće, jer su, kako je objasnio, ti mediji zakupci nacionalne frekvencije.
Tijanić je napomenuo da i privatni mediji moraju da objavljuju pisma koja su bitna za juavnost, "čak i kad je njegovo" u pitanju, umesto što ga, kao što je slučaj sa B92, tri dana skrivaju, a onda ga puste u nepostojećoj novinarskoj formi, "prekriju ga peškirom od teksta", da bi mogli na sudu da kažu da je objavljeno.
