• Izdanje: Potvrdi
Emisije
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

MONDO: Džoint u trinaestoj

Maloletnici u Srbiji još dok su u osnovnoj školi imaju prvi susret sa drogom. Među njima ima onih koji narkotike konzumiraju već od 13. godine, a uglavnom je reč o marihuani, dok ima sve manje zavisnika koji koriste "teške" droge.

U periodu od 13. do 14. godine maloletnik obično proba svoju prvu cigaretu i pivo, a sve češće i džoint, marihuanu, koja je postala toliko rasprostranjena da se njen "miris" često oseća na ulici, u parkovima, na trgovima, ali i u školskim dvorištima, upozoravaju stručnjaci.

Direktor Specijalne bolnice za lečenje bolesti zavisnosti "Dr Vorobjev" Igor Boljbuh rekao je za MONDO da im se zbog marihuane za pomoć često obraćaju roditelji dece školskog uzrasta koja uglavnom idu u sedmi ili osmi razred osnovne škole.

"Kad osoba zapali prvu cigaretu i nema prevelikih očekivanja od toga, onda oseća da joj to nije potrebno, ali konzumiranje psihoaktivnih supstanci predstavlja element subkulture mladih, odnosno, oni žele da pokažu da su samostalni, odrasli, moderni i to rade da bi bili prihvaćeni u društvu", ukazao je Boljbuh.

Nema centralnog registra za narkomaniju

U Srbiji nema centralnog registra za narkomaniju, a prema grubim procenama u Beogradu je registrovano oko 15.000 zavisnika od droga, dok ih prema nezvaničnim podacima u našoj zemlji ima oko 150.000.

Mladi pod dejstvom marihuane, koja postaje sve zastupljenija, kako u svetu, tako i u Srbiji, često mogu da vide i u gradskom prevozu ili na ulici, a stručnjaci upozoravaju da je glavni problem u tome što zavisnici ne vide štetu od konzumiranja te psihoaktivne supstance.

Kao argumente zašto "duvka" nije štetna navode: marihuana je legalizovana u razvijenim zemljama, koristi se čak i u medicinske svrhe kod teških bolesnika; bolja je od alkohola, čovek nikad neće biti agresivan pod dejstvom marihuane, što se dešava kod konzumiranja alkohola; na biljnoj je bazi, prirodna, zdrava...

Međutim, kako kaže Boljbuh, to su samo izgovori, a marihuana deci nanosi veliku štetu. Zbog ove droge mogu biti neuspešni u školi, mogu imati problema s policijom, a postepeno dolazi i do "psihičke retardiranosti".

Kako roditelji mogu da primete ako njihovo dete koristi marihuanu?

"Dete postaje nervozno, ne želi da sluša, krije mobilni telefon, traži više novca, pojavljuju se dugovi, laži, dete menja dan za noć, ponašanje mu je neadekvatno. Iz džepova mu ponekad ispadaju rizle, paketići, rezanci slični duvanu. Tokom nekog vremena menja se i fizički izgled deteta, oči su sjajne, beonjače crvene, a zenice malo proširene", objašnjava Boljbuh.

Neuropsihijatar dr Jasna Daragan-Saveljić rekla je za MONDO da se konzumiranje marihuane može primetiti i kada se osoba ponaša kao da je pod dejstvom manje količine alkohola - vesela, nekritična, sa blagom diskordinacijom pokreta, ali se ne oseća na alkohol.

Prema njenim rečima, osim marihuane maloletnici u Srbiji konzumiraju i ekstazi i amfetamin ili neke psihoaktivne lekove, ali ređe. Upotreba tih narkotika uglavnom se povezuje s izlazcima u noćne klubove, sa rejv žurkama...

Na 1.000 stanovnika pet zavisnika

Prema podacima Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu, prošle godine je registrovano 230 novih narkomana koji su se obratili za lekarsku pomoć, dok je 20 njih umrlo. U Beogradu na svakih 1.000 stanovnika živi pet registrovanih zavisnika od narkotika. U registru su stanovnici svih beogradskih opština, a kad se posmatra broj prijavljenih obolelih na 10.000 stanovnika, najviše zavisnika živi na teritorijama opština Stari grad (84 na 10.000 stanovnika), Vračar (72), Savski venac (64), Palilula (56) i Zvezdara (56), a najmanje u Surčinu (13), Barajevu (18) i Sopotu (20 na 10.000).

Heroin i drugi teži narkotici, poput kokaina, uglavnom im nisu dostupni, jer su skupi i deca, srećom, imaju određeni strah prema tim vrstama težih droga, tvrde stručnjaci.

Na pitanje da li u Srbiji ima maloletnih intravenskih korisnika droge, Daragan-Saveljić je rekla da ima registrovanih slučajeva, ali da je njihov broj, na sreću, veoma mali.

"Intravenska zloupotreba kreće znatno kasnije, poslednjih godina i nakon 20. godine", rekla je ona.

Ako roditelji posumnjaju da njegovo dete uzima neku supstancu, i pre nego što postane zavisnik, treba da potraže stručnu pomoć.

"Prevenciju treba započeti od ranog detinjsva (u obdaništima), negovanjem svesti kod deteta da je zdravlje najveća vrednost, da se ne smeju uzimati štetne stvari, da može i mora da se odupre pritisku vršnjaka, da postane sposobno da samo odlučuje, da je sposobno da preuzme odgovornost za sebe, da se nauči da uživa u zdravim vidovima zabave...", kaže Daragan- Saveljić.

Ona je ukazala da je prevencija jedino moguća ako se svi, počev od države, preko škola, trenera, lekara, sudija, carinika, pravnika i najbitnije roditelja uključe u rešavanje ovog problema.

Jedan narkoman tokom godinu dana uvlači još 10 novih korisnika, a zavisnost sama po sebi ima opasne posledice kao što su: rast stope kriminala, povećan broj saobraćajnih nesreća, disfunkcionalna porodica...

Iako je sve manje maloletnih zavisnika od opijata i drugih "teških" droga u Srbiji, deca korisnici droge će u nedostatku novca upotrebiti šta god da im se ponudi i sve do čega mogu da dođu, uključujući i lepak. U tom smislu, u najugroženijoj grupi su deca koja žive i rade na ulici, pa se tako u centru Beograda ponekad mogu videti mališani koji duvaju lepak iz kese.

Inicijalizacija u toku...

Komentari 48

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Propaganda

Ja ne znam da li neki ljudi ovde lazu sami sebe ili sta je u pitanju? Trava je laka droga i izaziva psihicku zavisnost. Mnogi jos idu dalje, pa se pravdaju njenim medicinskim dejstvima. Da se razumemo trava se svakako moze koristiti u medicinske svrhe (samo sto se ta trava bitno razlikuje od ove koja se nalazi na ulicama Srbije) ali i lek se koristi u medicinske svrhe pa se neces kljukati sa njim svaki dan, vec kad postoji potreba za istim. Moj licni stav je da travu treba legalizovati iako sam potpuno protiv njegog konzumiranja. Mislim da bi se time znatno smanjila stopa kriminala i sverca, jer kad bi postala legalna znatno bi joj pala cena pa samim tim tu kriminalu nema mesta. Mislim da bi mnogi prestali i da je konzumiraju jer to vise ne bi bilo tolko popularno kad postane legalno. Ostao bi i veliki broj onih koji bi nastavili da je koriste,ali oni to cine i sada. Ta slika bi se postepeno menjala, i kroz nekoliko generacija mislim da bi totalno izgubila na popularnosti. Mnogi su protiv legalizacije, jer misle da zapravo trava nije dostupna trenutno, ali to nije istina.Niko se ne stiti njenom trenutnom zabranom, jer ko hoce moze je nabaviti lako. Slicna prica je bila i za vreme prohibicije u Americi od 1920 godine.

bivsi, iskusni

Onaj ko kaze da trava nije droga, tom verovatno prodaju kamilicu kao travu!

maja

e moja omladino a ima vas i starijih,koji odobravate sve to bolje se uvatite posla a ne klosarenja kad se malo urazumite i drzava moze da krene na bolje pa i ta policija ne mogu narkomani i zavisnici da se bore sa svim tim nego normalni ljuudi.nemate vi pojma o zivotu zato i tako odobravate sve budalastine.cudo je ljubav prema klosarenju nikad od takvih covek

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU