Tematski park u Novom Beogradu zamišljen je kao replika centra prestonice iz tridesetih godina prošlog veka, ali su izostali sadržaji koji bi opravdali njegovo postojanje.
Replika Terazija iz tridesetih godina prošlog veka, smeštena na Novom Beogradu, trebalo je da bude „starija i lepša" od onoga što se danas može videti između Ulica kralja Milana i Knez Mihailove.
Ali, umesto da oživi prošlost, taj tematski park postao je istorija pre nego što je dovršen i zvanično otvoren, što je trebalo da se desi još prošle godine.
Posetilaca nema, kao ni programa koji bi ih privukli, osim povremenih izložbi, koncerata i projekcija filmova. I zakupci su tek od letos počeli da stižu, ali polovina lokala nije popunjena, piše "Politika".
Ideja da se napravi replika starih Terazija nastala je pre četiri godine, a potekla je od ljudi koji su radili na filmu „Montevideo,bog te video", kaže Nenad Milenković, bivši predsednik opštine Novi Beograd, u vreme čijeg mandata je park podignut.
"Ekipi filmabio je potreban takavprostor, gde bi mogla da uklopi filmskekulisei dočara stare Terazije. Od nas su tražili finansijsku pomoć, a da posle snimanja filma to ostane opštini kao atrakcija. Međutim,replika nije moglada se sagradi dovoljno brzo za potrebe 'Montevidea'. Ideju smo aktivirali pretprošle godine, s namerom da iza kulisa, koje predstavljaju fasadestarih zdanja,postavimo montažne objekte sa različitim sadržajima – ugostiteljske objekte, kafane, prodavnice. Opština je lani pribavila sva neophodna odobrenja za postavljanje privremenih montažnih objekata na deset godina", objašnjava Milenković.
Od grada je, tvrdi on, opština dobila 72 miliona dinara i angažovala je javno preduzeće Poslovni prostor „Novi Beograd" da park podigne.
"Park je osmišljen kao gradski trg bez saobraćaja, mesto za odmor, šetnju i druženje. Stalni program u parku koji bi privukao građane, koliko mi je poznato, Poslovni prostor „Novi Beograd" nije realizovao i park je dat na upravljanje gradskoj agenciji za poslovni prostor", kaže Milenković.
Na letošnjem konkursu za zakup u tematskom parku „Terazije” Agencija za poslovni prostor grada, koja upravlja tim kvadratima, od jeseni prošle godine izdala je četiri od devet lokala. "Zakupci su preuzeli 1.129 od ukupno 2.197 kvadrata. Početna cena bila je 811 dinara po kvadratu. Oni sada pribavljaju saglasnosti na projekte za sređivanje prostora iza kulisa. Tu će biti restorani i kafići", kažu u gradskoj agenciji za poslovni prostor.
Park, tvrdi Milenković, nikada nije zvanično otvoren nego je radio samo određenim danima, kada su organizovane izložbe i koncerti. Ideja je bila da zakupci sami finansiraju opremanje lokala i da tek kada to bude završeno, park dočeka i zvanično otvaranje. Baš zbog toga što do sada prostor stoji neiskorišćen, mnogi žitelji Novog Beograda kao i arhitekte pitaju se koja je svrha podizanja takvog parka.
"Tematski park 'Terazije' danas je zarastao u korov, neposećen i neiskorišćen, sa oslikanim čaršavima umesto fasada prema Bulevaru Milutina Milankovića. To je tragikomedija i sramota prestonice koja nema nikakvog turističkog,ekonomskog pa ni kulturološkog opravdanja. Svaki dinar uložen u ovaj potemkinovski park, koji je kratko radio prošle godine u vremepredizborne kampanje, bio bi neophodniji stvarnim Terazijama, sivimfasadama zgrada, zapuštenim podzemnim prolazima, drveću i stazama Terazijskog parka", kaže Slobodan Bogunović, član Akademije arhitekture Srbije.
LIČNA KARTA PARKA
20.000 kvadrata površina parka
6.800 kvadrata kaldrma
3.700 kvadrata pešačke staze
2.200 kvadrata poslovnog prostora
600 kvadrata zelene površine
400 metara dužina šina
12 metara fontana u prečniku
9 objekata
