Prva kragujevačka gimnazija, najstarija u Srbiji, koja je 2008, odlukom vlade proglašena za školu od posebnog nacionalnog značaja, obeležila je 180 godina postojanja.
Obraćajući se prisutnima, Nikolić je rekao da je Prva kragujevačka gimnazija primer brzog razvoja moderne srpske države.
"I tada kao i danas težili smo i uspevali da dostignemo Evropu", rekao je Nikolić, istakavši da je posebno ponosan na to što je ta ustanova tradicijom od 180 godina povezala školu kao državnu instituciju i kneza Miloša Obrenovića sa našim dobom.
To trajanje, istakao je Nikolić, za državu i društvo je od neprocenjive važnosti.
On je rekao da su mnoge istorijske ličnosti obeležile različite epohe škole i pozvao njene učenike da ne iznevere tu tradiciju.
Nikolić je podsetio da su od četvorice vojvoda, njih trojica pohađali Prvu kragujevačku gimanaziju - Radomir Putnik, Stepa Stepanović i Živojin Mišić, a među značajnijim ličnostima pomenuo je Svetozara Markovića, Olju Ivanjicki i Miju Aleksića.
Predsednik Srbije je dodao da treba uložiti ozbiljne napore i ne štedeti sredstva da ta škola u budućnosti prati naučna dostignuća, a da u Srbiji znanje treba da dobije ono mesto koje joj je u Evropi već priznato.
Direktroka Prve kragujevačke gimnazije Slavica Matović rekla je na svečanoj akademiji da je najveću zaslugu za osnivanje te ustanove imao Vuk Stefanović Karadžić koji je istrajao u ideji da u Srbiji treba otvarati škole.
Ona je istakla da je neizbrisiv ožiljak na Prvog kragujevačkoj gimaziji ostavilo streljanje rodoljuba 21. oktobra 1941. godine i naglasila da se svake godine na taj datum šalje jasna poruka da se više nikada ne dogode "Šumarice".
"Javnost od nas očekuje da svetlimo toplinom, znanjem i hrabrošću i da iznedrimo neko bolje bolje vreme", poručila je ona.
Akademiji su prisustvovali i ministar prosvete Tomislav Jovanović i predstavnici Srpske akademije nauka i umetnosti.
Škola je osnovana 1833. nakon što je Hatišerifom iz 1830. godine, Srbima dozvoljeno da sami ustanovljavaju škole, bolnice, štamparije i poštu.
Iste godine, na nastojanje Vuka Karadžića i Dimitrija Isailovića, u Beogradu počinje rad "Verhovna" ili Viša škola, koju su dve godine pohađali i kneževi sinovi Milan i Mihailo.
Kada se Dimitrije Isailović 1833. godine s Tipografijom preselio u Kragujevac, knez je naredio da i đaci krenu za nastavnikom.
Tako je Velika škola u tadašnjoj prestonici Srbije počela rad u novembru 1833. godine, sa 34 učenika i jednim profesorom.
Dve godine kasnije, 1835, škola je zvanično nazvana Gimnazija. U to vreme imala je četiri razreda i četiri profesora, a u školskoj 1838/39. godini dobija i peti razred.
Škola je u početku bila ustrojena po "Ustavi narodni škola u Knjažestvu Serbije", odobrenom i potvrđenom od kneza Miloša Obrenovića. Bio je to prvi školski zakon u Srbiji, na osnovu koga su kasnije otvarane i gimnazije u drugim mestima.
Knez je ukazom od 1. jula 1838. godine produžio školovanje u Gimnaziji u Kragujevcu na šest godina.
Burni politički događaji sredinom XIX veka uslovili su da kragujevačka Gimnazija bude ukinuta 1842, ali to je potrajalo samo do 1845, kada se kragujevačka opština obratila Ministarstvu prosvete s molbom da se u Kragujevcu ponovo otvori Gimnazija.
Državni savet tada donosi odluku da se polugimnazija iz Čačka preseli u Kragujevac. Polugimnazija je u Kragujevcu počela da radi u "Gostinskom konaku" i tu ostala sve do školske 1851/52. kada je preseljena u "praviteljstveno" zdanje kraj stare crkve.
Pošto zbog povećanja broja učenika nisu svi mogli pohađati školu u ovoj zgradi, kupljena je najbliža kuća do škole, koja je pripadala crkvi. Tako je Gimnazija radila u dve školske zgrade, u jednoj viši, a u drugoj niži razredi.
Sve do septembra 1861, kada je otvoren peti razred, škola je radila kao polugimnazija. Naredne godine otvoren je i šesti razred, a od 1891. gimnazija u Kragujevcu dobija i sedmi i osmi razred.
U ovom periodu razvijane su u Gimnaziji raznovrsne vanškolske aktivnosti. Narodna biblioteka počela je da radi u Gimnaziji 26. juna 1886. godine, a dobijala je knjige od Narodne biblioteke u Beogradu.
Godine 1868. osnovano je đačko udruženje "Podmladak" koje je sa malim prekidima radilo sve do Drugog svetskog rata.
Gimnazija poseduje i spomen učionicu na žrtve streljanja 21. oktobra 1941. godine.
