Direktor SIEPA u ostavci Božidar Laganin izjavio je danas da je ostavku podneo da bi prestali "progon i satanizacija" te agencije i njenih zaposlenih.
Laganin je na konferenciji za novinare ocenio da je "sve što se dešava sa SIEPA kolateralna šteta sukoba politika", i da stoji iza izjave da ga ministar privrede Saša Radulović progoni, da je "dobijao telefonske pozive", i da je, prema njegovim informacijama, ministar pokušavao da ga protivpravno smeni, što može da se proveri u Generalnom sekretarijatu vlade.
Prema njegovim rečima, iako je SIEPA slala dopise za redovnu mesečnu kvotu sredstava, "ministar (Radulović) nije doznačio nijedan jedini dinar", što je agenciju onemogućilo da izvršava međunarodne obaveze.
Kako je naveo, u SIEPA je istovremeno dolazio veliki broj inspektora Uprave kriminalističke policije, kojima su sva dokumenta stavljena na raspolaganje, a da je dolazila i inspekcija rada "zbog anonimne prijave da se zaposlenima ne daju isplatni listići".
Laganin je istakao da je na čelu SIEPA bio kao profesionalac, da nije član nijedne stranke, i da je svoj posao obavljao savesno.
On je napomenuo i da "nema utisak da je SIEPA izgubila svaku podršku u Vladi", iako su iz nje u proteklom periodu dolazili "izuzetno disonantni" tonovi.
Laganin je naveo i da je ugovorima o davanju podsticaja investitorima od osnivanja SIEPA predviđeno otvaranje 55.000 radnih mesta, i da je realizacija tih investicija u toku, tako da je sada nemoguće dati tačan broj novozaposlenih.
On je objasnio i da je za realizaciju tih investicija potrebno određeno vreme i da se one nalaze u različitim fazama, kao i da se broj od oko 16.000 otvorenih radnih mesta koje je iznelo Ministarstvo privrede, odnosi samo na broj zaposlenih u investicionim projektima koji su u potpunosti realizovani.
"Istina i rezultati su na strani SIEPA, vidljivi su golim okom, i omogućili su stabilnost velikom broju porodica", rekao je Laganin naglasivši da su investicije za koje su davani podsticaju dale višestruke efekte, i zbog uključivanja lokalnih dobavljača.
On je rekao i da SIEPA nije imala potrebna ovlašćenja da bi kontrolisala da li investitori ispunjavaju preuzete ugovorne obaveze, da je kontrola bila organizovana tako da kompanije dostavljaju izveštaje ovlašćenih revizora o ispunjavanju obaveza, da je te izveštaje SIEPA slala Ministarstvu privrede koje je jedino ovlašćeno da raskida ugovor i aktivira bankarsku garanciju.
Komentarišući navode ministarstva da niko nikada nije kontrolisao oko 240 preduzeća kojima su isplaćeni podsticaji, Laganin je ocenio da to nije toliko veliki broj kompanija da se nad njima ne bi imala kontrola.
On je naveo i da su sredstva investitorima išla iz tog ministarstva, koje se ranije zvalo Ministarstvo ekonomije, da je ministarstvo zaključivalo ugovore, a da je SIEPA u tome imala administrativnu ulogu da objavljuje pozive, prikuplja ponude, bude uz investitora tokom realizacije projekta kako bi pomogla u otklanjanju birokratskih prepreka.
Laganin je naveo da je program o podsticaju investicija usvojen 2006. godine, i da je od tada promenjen veći broj vlada, ocenjujući da je taj program dao "izuzetne rezultate", ali i da čini samo 10 odsto svih aktivnosti SIEPA.
On je ocenio da je Srbiji potrebna agencija kao što je SIEPA i da se na iskustvu Hrvatske može videti koliko bi njeno gašenje bilo pogrešno, jer je u toj zemlji slična agencija dva puta gašena i tri puta osnivana.
