Tim povodom poverenica za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić rekla je Tanjugu da su u Srbiji i dalje rašireni netolerancija i diskriminacija, kao i da najveća distanca građana postoji prema LGBT osobama, dok je direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava Suzana Paunović ocenila da se Dan tolerancije prvi put ove godine u Srbiji obeležava sa jasno definisanom politikom vlade na sprečavanju diskriminacije u društvu.

"Međunarodni dan tolerancije se obeležava širom sveta i prilika je da se  podsetimo koliko su netolerancija, diskriminacija, diskriminatorni stavovi i predrasude još rašireni u Srbiji, uprkos tome što Ustav i zakoni izričito zabranjuju diskriminaciju i propisiju istrumente za zaštitu od nje", rekla je Petrušićeva.

Navodeći da, prema istraživanjima koje je radila ta institucija, građani percipiraju da su Romi najdiskriminisanija društvena grupa, ona je ukazala da se, ipak, kada se posmatra kakav je odnos građana prema pojedinim manjinskim grupama, uočava da najveći jaz, distanca postoji prema LGBT osobama.

Kada se gleda etička distanca, onda se tu stvari menjaju, tako da je ranije netolerancija u najvećoj meri bila prema Romima, ali sada, prema najnovijim istraživanjima, netolerancija je najveća prema Albancima, Hrvatima, Bošnjacima, pa tek onda Romima, kazala je Petrušićeva.

Prema njenim rečima, ono što može da ohrabruje jeste da se iz godine u godinu povećava broj pritužbi poverenici.

"To nam svedoči da je diskriminacija raširena, ali i da su ljudi sada u stanju da prepoznaju diskriminaciju i da nisu spremni da je trpe, već da reaguju i traže zaštitu", rekla je Petrušićeva.

Ni povlađivanje, ni ravnodušnost

Države članice UN su 16. novembra 1995. godine usvojile Deklaraciju o principima tolerancije u kojoj je istaknuto da tolerancija nije ni povlađivanje ni ravnodušnost, već je poštovanje širokog spektra kultura, oblika izražavanja i humanosti i predstavlja priznanje univerzalnih ljudskih prava i sloboda drugih.

Ona je navela da, kada se gledaju pritužbe, najbrojnije one koje se odnose na diskriminaciju po osnovi nacionalne pripadnosti, etičkog porekla, ali i invaliditeta, kao i da se veliki broj pritužbi odnosi na diskriminaciju po osnovu pola i roda.

Poverenica je ocenila da su pravni istrumenti koje Srbija sada ima, uključujući i sprovođene postupaka po prituzbama koje građani podnose poverenici, način da se diskriminacija suzbije iz društvenih odnosa i izgradi društvo tolerantnih ljudi koji uvažavaju i poštuju različitost.

Petrušićeva je skrenula pažnju na to da su diskriminacija, diskriminatorni stavovi, predrasude i stereotipi izraženi kod dece i mladih i da to mora da nas brine.

"Ne samo da su izražene, već deca i mladi nekada otvoreno izražavaju takve stavove i manifestuju ih u svakodnevnim kontaktima. To je alarmantan podatak koji treba dodatno da nas podstakne da se pozabavimo tim problemom", rekla je Petrušićeva.

Ukazujući da je Vlada Srbije u junu usvojila Strategiju prevencije i zaštite od diskriminacije, direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava je ocenila da se tako prvi put u Srbiji Dan tolerancije obeležava sa jasno definisanom politikom vlade na sprečavanju diskriminacije u srpskom društvu.

Paunović je navela da su u proteklih godinu dana pokrenute brojne aktivnosti i inicijative vlade, lokalnih samouprava, organizacija civilnog društva koje treba da doprinesu širenju kulture ljudskih prava, isticanju značaja tolerancije, međusobnog poštovanja, dijaloga i saradnje.

Generalna skupština UN je 1996. godine pozvala države članice da obeleže Međunarodni dan tolerancije - 16. novembra.