Ministar pravde Srbije Nikola Selaković kaže da je pravni nonsens i da je zaista neverovatno da je zgrada u kojoj je sada smešten osnovni sud u Sokobanji izgrađena nelegalno.
"Sud se nalazi u nelegalno izgrađenom objektu. Pokrenuli smo postupak njegove legalizacije. Pitanje je ko je mogao da mimo zakonske procedure podigne ili kupi objekat za sud koji je izgrađen bez ijedne građevinske dozvole? Ko je mogao da useli sud u takav objekat", upitao je Selaković na sedici Skupštine Srbije na kojoj se raspravljalo o novoj mreži sudova u Skupštini Srbije.
Selaković je kazao da građani dolaze po pravdu u zgradu koja nema veze sa zakonom i upitao kako može da se plaća trošak održavanja zgrade u kojoj je sud ako taj objekat nije primljen, i kako sam sud u nelegalnom objektu treba da odlučuje o tome.
"Zamislite da, ne daj bože, u takvom objektu dođe do požara. Onda se postavlja pitanje - gde je upotrebna dozvola za taj objekat i ko će snositi odgovornost za sve posledice koje bi eventualno nastupile", naveo je Selaković.
Poslanik DS Dejan Nikolić amandmanom je tražio da se ne ukida osnovni sud u Sokobanji i upitao ministra Selakovića kome upućuje kritike kada je Srpska napredna stranka, čiji je Selaković funkcioner, godinu i po dana na vlasti i upitao koji su kriterijumi za osnivanje osnovnog suda i za sudsku jedinicu.
Ministar Selaković je kazao da je Ministarstvo reagovalo kada je saznalo da je zgrada suda nelegalno izgrađena i naveo da će Sokobanja imati sudsku jedinicu koja će raditi u punom kapacitetu.
"Za takvo mesto kao što je Sokobanja, mnogo je bolje da sudska jedinica funkcioniše u punom kapacitetu bez velikih troškova a na efikasniji i građanima dostupniji način", rekao je Selaković povodom amandmana DS-a da se ostane osnovni sud u Sokobanji.
Poslanici opozicije, ali i vladajuće koalicije, danas su u raspravi o novoj mreži sudova u Skupštini Srbije tražili da se ne ukidaju sudovi u pojedinim opštinama.
U raspravi o 179 amandmana na Predlog zakona o sedištima i područjima sudova i tužilaštava, poslanik opozicione Demokratske stranke (DS) Nenad Konstantinović zatražio je amandmanom da se ne ukida postojećih 40 sudskih jedinica jer za to, kako je ocenio, nema argumenata.
"Zašto smo vratili sudsku jedinicu u Topolu a ne u Batočinu? Deset odsto nepravde smo ispravili na odboru, 90 odsto nepravde je ostalo", rekao je Konstantinović.
Skupštinski Odbor za pravosuđe jednoglasno je predložio sudske jedinice u Varvarinu, Bogatiću, Kovačici, Topoli i Ćupriji.
Poslanici DS ukazali su da se novim zakonima smanjuje pristup građana sudu jer moraju da putuju u udaljena mesta po pravdu.
Ministar pravde Srbije Nikola Selaković je na to odgovorio da će u svakom mestu gde je predviđena sudska jedinica ona moći da postupa kao sud i objasnio da sud mora da ima prateće službe i predsednika suda i da to povećava troškove.
Poslanik Demokratske stranke Srbije Miloš Aligrudić je rekao da je ministar pravde iz popisa sudova izbacio one na Kosovu jer je u planu njihovo integrisanje u sistem Kosova.
Aligrudić je kazao da je DSS amandmanom tražila da se vrati prekršajni sud u Kosovskoj Mitrovici.
Poslanica Liberalno demokratske partije Judita Popović ocenila je kao čudne kriterijume Ministarstva za utvrđivanje potreba opština ili gradova za osnovnim sudom.
Poslanik iz kluba Zajedno za Srbiju Miodrag Đidić kazao je da 170 amandmana na Predlog zakona o područjima i sedištima sudova i tužilaštava pokazuje da sa tim zakonom nešto nije u redu. On je pozvao ministra pravde da taj predlog povuče i još jednom razmotri.
Poslanik Socijalističke partije Srbije Zoran Kasalović zatražio je da se uspostavi osnovni sud u Apatinu navodeći da je reč o značjanoj podunavskoj, turističkoj, pograničnoj i važnoj privrednoj opštini Srbije.
Poslanik Jedinstvene Srbije Petar Petrović, predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe, ocenio je da je predložena mreža sudova najbolje rešenje. On je pozvao poslanike da budu realni i da ne traže osnivanje sudova za svaku opštinu samo da bi tako skupili neki politički poen.
Novom mrežom sudova predviđeno je da se broj osnovnih sudova u Srbiji sa 34 poveća na 66, kao i povećanje broja osnovnih javnih tužilaštava kojih će biti 58.
Predlog zakona o područjima i sedištima sudova i tužilaštava, prema tvrdnjama predlagača, trebalo bi da omogući efikasnost i bližu dostupnost pravde građanima.
Predviđeno je da se osnivanje sudova i javnih tužilaštava nadležnih za teritoriju Kosova i Metohije, njihova sedišta i područja na kojima obavljaju nadležnost uredi posebnim zakonom.
