Predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti akademik Nikola Hajdin istakao je danas na svečanom skupu povodom Dana Akademije, da je ta institucija od osnivanja "menjala svoje ime ostajuću u celini posvećena svom radu na naučnom, umetničkom i kulturnom razvoju društva".

Hajdin je, konstatujući da se na današnji dan navršavaju 172 godine od osnivanja Akademije kao Društva srpske slovesnosti, rezimirao urađeno u proteklih godinu dana.

On je posebnu pažnju u svojoj besedi posvetio Nagradi SANU za oblast matematike, medicine i tehničkih nauka koja se dodeljuje ove godine.

Hajdin je naglasio da je novoustanovljena Nagrada SANU opravdala svoje postojanje što dokazuje interesovanje javnosti i veliki broj predloženih kandidata, kao i da ona ima širi značaj za javnost, tako što "podstiče interes za nauku, stvara plimu za visoka naučna dostignuća, a samim tim podiže i opšti naučni nivo".

"S obzirom na ukupni razvoj društva u svetu i kod nas, koje karakteriše sve snažnija nauka kao osnov razvoja, sa izveznom dozom slobode izražavanja može se reći da nastupa doba ukupnog razvoja zasnovanog na nauci. Popularisanjem ove i sličnih nagrada, podstičemo interes za bavljenje naukom mlađih generacija. To je jedan od važnih elemenata nagrade", istakao je predsednik SANU.

Hajdin je rekao da Akademija u istoj meri ceni naučni rad iz oblasti humanističkih nauka i da će se truditi da se u najskorije vreme u nagrađivane oblasti uključe i humanističke nauke i umetnost, posebno one koje imaju značaj za razvoj društva u celini.

Od prošlog Dana Akademije održano je, kako je Hajdin naveo, osam velikih međunarodnih skupova sa raznovrsnim temama iz oblasti medicine, obrazovanja, muzike, klimatskih promena, genetike i obeležen je jubilej Petra II Petrovića Njegoša, a radovi i diskusije sa tih skupova imali su veliki ođek u medijima i naučno-stručnoj javnosti.

Akademiju je posetilo i predavanja održalo šest inostranih predavača, kao i dobitnik Nagrade SANU iz oblasti hemijskih, bioloških i srodnih nauka za 2012, a predstavnici SANU su aktivno učestvovali na važnijim međunarodnim skupovima.

SANU se, kako je podsetio Hajdin, uključila i u obeležavanje jubileja 1.700 godina Milanskog edikta ciklusom od sedam javnih predavanja tokom septembra i oktobra.

U Galeriji SANU organizovane su izložbe dela Tome Serafimovskog, Ljubomira Ivanovića, Miodraga Tabačkog, Vladimira Veličkovića, zatim izložba "Umetnost 18. veka u kolekciji Galerije Matice srpske" i izložba Voje Stanića sa ukupno više od 120.000 posetilaca.

Galerija nauke i tehnike, svojom originalnom uređivačkom politikom, privukla je preko 15.000 posetilaca koji su imali priliku da vide 12 postavki tokom ove godine, rekao je Hajdin.
Biblioteka SANU priredila je 14 tribina, na kojima je predstavljeno 15 knjiga u prisustvu oko 2.000 posetilaca, a u planu su još četiri tribine do kraja godine.

Hajdin je pomenuo i da je Odbor za obrazovanje Predsedništva organizovao drugu međunarodnu naučnu konferenciju "Unapređivanje predmetnih didaktika i obrazovanje nastavnika" uz učešće 50 stručnjaka iz 10 zemalja, naglasivši da "obrazovanje predstavlja najznačajniji segment u jačanju naučnih potencijala i da svi napori da se ono unapredi imaju strateški značaj".

Ukazavši na značaj obeležavanja važnih datuma u istoriji SANU, njenih članova i velikih naučnika i umetnika, Hajdin je rekao da pokrenute inicijative da se i međunarodna zajednica, tačnije UNESCO, uključi u obeležavanje tih jubileja.

"Izvesno je da će jubilej Mihajla Pupina biti na listi proslava UNESCO-a za 2014, a predati su predlozi i za Josifa Pančića, Stevana Mokranjca i druge", dodao je predednik SANU.