Prošle godine 63 žrtve trgovine ljudima

Najveći broj zahteva za azil uputili su državljani Avganistana, a najviše imigranata je iz Kine, saopštio je danas Komesarijat za izbeglice i migracije.

Kako se navodi u saopštenju, od 63 identifikovane žrtve trgovine ljudima, osim u četiri slučaja, reč je o državljanima Srbije.

Kada je reč o zahtevima za azil, najveći broj tražilaca azila dolazi iz Avganistana, njih 29,5 odsto, zatim Somalije (18,5 osto) i Sirije (10,54 odsto).

U saopštenju se navodi i da je, prema evidenciji MUP-a, 2012. godine primljeno 7.709 zahteva za readmisiju, od čega je 6.581 odobren, a najviše zahteva stiglo je iz Nemačke (3.726), Mađarske (1.226) i Švedske (966).

Podaci MUP-a govore i da je u 2012. godini registrovano više od 17 miliona ulazaka u Srbiju i isto toliko izlazaka iz zemlje, a strani državljani koji su najbrojniji u imigrantskoj populaciji u Srbiji su Kinezi (21,07 odsto), Rusi (12,29 odsto) i Rumuni (9,37 odsto).

Najbrojniji strani državljani koji su u Srbiji prošle godine boravili po osnovu rada su Kinezi (41,65 odsto), Rusi (5,07 odsto) i Italijani (4,74 odsto), dok su među stranim studentima koji borave u Srbiji, na osnovu školovanja, najbrojniji Libijci (34,77 odsto), Alžirci (5,09 odsto) i Rusi (4,89 odsto).

Kada je reč o boravku i radu srpskih državljana u EU, prema podacima Eurostat-a, najviše ih je u Nemačkoj (215.189), Italiji (51.103) i Mađarskoj (8.388).

U saopštenju se navodi i da u Srbiji živi 57.247 izbeglica i 209.112 lica raseljenih sa Kosova i Metohije, dok se, prema podacima Kancelarije za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, procenjuje da oko četiri miliona državljana Srbije živi van zemlje.

Kako se navodi u saopštenju, Srbija se u proteklih 20 godina suočila sa brojnim migratornim izazovima - velikim brojem izbeglica i interno raseljenih lica, dramatičnim rastom tražilaca azila iz Afrike i Azije, reintegracijom povratnika po osnovu sporazuma o readmisiji, intenzivnom emigracijom, odlivom mozgova, unutrašnjim migracijama...

Iz Komesarijata za izbeglice su za sutra najavili i svečanu dodelu diploma polaznicima seminara, a događaj se organizuje u saradnji za Međunarodnim institutom za humanitarno pravo iz San Rema i Švajcarskom saveznom kancelarijom za migracije.

Kako se dodaje u saopštenju, predsednik Međunarodnog instituta za humanitarno pravo i sudija Međunarodnog krivičnog tribunala u Hagu Faust Pokar, predvodi grupu stručnjaka koji od 18. do 21. novembra drži seminar "Migracije, azil i operativni izazovi u Republici Srbiji" za 50 predstavnika institucija Srbije i civilnog društva.

Predavači, među kojima su profesori Oksfordskog univerziteta, stručnjaci Međunarodne organizacije za migracije, UNHCR-a i UNICEF-a, preneli su najnovija isustva u upravljanju migracijama, informacije o zaštiti prava migranata u kontekstu kontrole granica, borbi protiv krijumčarenja ljudi, zaštiti žrtava krijumčarenja, pravima migranata, usklađivanju nacionalnog zakonodavstva sa zakonodavstvom EU...

Značaj seminara je, kako je saopšteno, veliki u trenutku kada Srbija predano radi na unapređenju sistema sveobuhvatnog upravljanja migracionim tokovima i ispunjavanja uslova iz poglavlja 23 koje se odnosi na pravosuđe i osnovna prava i 24 koje se odnosi na pravdu, slobodu i bezbednost.

U saopštenju se podseća i da je bilateralna saradnja Srbije i Švajcarske obogaćena i proširena kroz Memorandum o partnerstvu u oblasti migracija iz 2009. godine.