Deo neformalnog Kolektivnog centra u Resniku, u kome su smeštena interno raseljena lica sa Kosova i Metohije, nedelju dana je bez struje.
"Za rešenje problema dugovanja dužnik, odnosno svi koji duguju za električnu energiju, treba da se obrate EPS Snabdevanju. Mogućnost reprograma postoji samo za dugove nastale do 31. maja ove godine", navodi se u saopštenju EPS-a dostavljenom Tanjugu.
Struja je, kako navode stanovnici Kolektivnog centra u kome ukupno živi 83 porodica, isključena prošle sedmice, ali samo onima koji žive u barakama firme "Graditelj".Stanovnici u barakama "Jastrebac" i "Brvenik" i dalje imaju električnu energiju.
EPS, u saopštenju, precizira da je neformalnom kolektivnom centru za interno raseljene sa Kosova isporuka električne energije obustavljena prošlog ponedeljka zbog duga od 590.000 dinara prema "EPS Snabdevanju", koji je nastao od 1. jula ove godine.
Neizmireni dug za utrošenu električnu energiju, kako kažu, vodi se na jedno fizičko lice, a ne na više porodica.
"Prema podacima iz EDB, koji ih je snabdevao do 1. jula, ove porodice imaju godinama nagomilavan dug za električnu energiju i više puta su bile u situaciji isključenja, ali su i nebrojno puta upozorene", ističe EPS u saopštenju dostavljenom Tanjugu.
Biljana Vujsić, koja u Kolektivnom centru u Resniku živi već 14 godina, objasnila je da se dugovanje od oko 500.000 dinara odnosi samo na četiri barake firme "Graditelj", u kojima živi 24 porodice, i da je samo njima isljučena struja, iako i stanovnici ostalih baraka u Kolektivnom centru takođe imaju dugovanja za struju.
Ona je navela da su stanovnici centra već tri godine, po dogovoru, struju plaćali po 1.000 dinara, a da su sada isključeni zbog dugovanja i velike potrošnje.
Navodeći da su u centru smešteni raseljeni iz Peći, Istoka, Kline i Gnjilana, ona je upozorila da ima dosta male dece, starih, bolesnih, kao i da je većina stanovnika nezaposleno.
"Žalili smo se i obraćali opštini Rakovica, Komeserijatu, Gradu Beogradu, predati su zahtevi za odlazak kod prvog potpredsednika vlade i predsednika...Samo da nas bilo ko primi da bi dobili konkretan odgovor ko je za nas nadležan i kome pripadamo", rekla je Vujsić, dodajući da je vreme da neko nešto preduzme.
Ona je ukazala na to da stanovnici Centra nemaju gde da odu i da traže pomoć da im se pusti struja, ali i pomogne na bilo koji način.
I Milan Mitrović, raseljen iz Peći koji živi u centru u Resniku od 2004, kaže da četvrti put ostaju bez struje i naglašava da Azilu za pse i Romima ima ko da plaća struju, a raseljanima iz centra u Resniku nama.
"Nemamo uslove za život. Zamolio bih vlast da pomogne, da se smiluje, da pogleda i vidi tugu, jad i bedu. Započeo sam kuću. Neka mi da da sredim jednu sobu, da je osposobim za život, ne tražim milone", rekao je jedan od stanovnika Dejan Sertić.
I dok stanovnici Kolektivnog centra sede u mraku ili iščekuju da im električna energija bude isključena, pozivajući nadležne da se dogovore kome pripadaju i ko je zadužen za rešavanje njihovih problema, iz Komesarijata za izbeglice i migracije Srbije kažu da je to telo, iako nije nadležno za navedeni objekat, pokušavalo da postigne dogovore sa "Elektroprivredom Srbije" da se dugovi otpišu i da se postigne dogovor o daljem plaćaju.
"To je u više navrata i učinjeno i dugovi su otpisivani, a poslednji put je intervenisao i Gradski sekretarijat za socijalnu zaštitu. Međutim, svaki put kada obezbedimo otpis duga i produžetak pružanja usluge, električne energije, korisnici tih objekata nastavljaju sa istom praksom i ponovo ne izmiruju svoje obaveze. U ovom slučaju Komesarijat je apsolutno nemoćan", rekla je Tanjugu savetnik u Komesarijatu za izbeglice i migracije Srbije Jelena Marić.
Prema njenim rečima, Komesarijat će, ako bude u mogućnosti, pokušati da se ponovo postigne neki sporazum, iako je u više navrata to rađeno.
"Jednostavno, ti ljudi ne žele da plate svoje obaveze", rekla je Marić koja je navela i da su se u navedenom objektu više puta "gomilali" višemilionski dugovi.
Marić je podvukla i da, kao što svi građani Srbije, moraju da plaćaju struju, to moraju i interno raseljena lica.
Ona je objasnila da kolektivni centar u Resniku nije nešto što bi se moglo nazvati kolektivnim centrom u smislu da je ljude tamo smestio Komesarijat za izbeglice.
Kako je objasnila, to jeste kolektivni centar jer se radi o nekoj vrsti kolektivnog stanovanja i ljudi koji žive u tim objektima su se samoinicijativno uselili, bez ikakvog uputa Komesarijata i bez uvida u njihovo socijalno-ekonomsko stanje.
"Ono što pokušavamo dugi niz godina i što smo radili, gde god je bilo moguće, to je da takve forme kolektivnog smeštaja uvrstimo u naš postojeći sistem, tako što bi sa vlasnikom sklopili ugovor, snosili sve troškove smeštaja i ishrane tih lica, a onda ih planski zatvarali", navela je Marić.
Međutim, prema njenim rečima, to nije bilo moguće u konkretnom slučaju, jer se radi o nepoznatom vlasniku i nerešenim imovinsko-pravnim odnosima nad spornim objektima.
Ona je rekla i da su dostupne različite informacije o broju neformalnih kolektivnih centara u Srbiji i da ih, prema nekim podacima, postoji između 20 i 30.
Komesarijat je, zaključila je Marić, svima koji žive u neformalnim kolektivnim centrima nudio da pređu u formalne centre i da uđu u sistem.
"Međutim, oni su to kategorički odbijali. Bez obzira na formu smeštaja i oni mogu konkurisati za pomoć, što i čine", zaključila je Marić.
