Časovi fizičkog vaspitanja vratiće se na fakultete, usvojeno je na poslednjoj sednici Nacionalnog prosvetnog saveta.
Članovi NPS podržali su Predlog mera unapređenja nastave fizičkog vaspitanja, koji predviđa i ozbiljniju nastavu fizičkog u nižim razredima, kao i proširenje kapaciteta za sport u školama, jer sada trećina osnovnih škola nema fiskulturnu salu.
Ako država odvoji sredstva, već od naredne školske godine akademci bi mogli da se vrate u sportske dvorane, na bazene i klizališta - besplatno i pod obavezno.
Kao neki od argumenata za hitno poboljšanje nastave fizičkog među đacima, ali i akademcima, članovi komisije koja je pisala ovaj strateški dokument naveli su da - 74,3 odsto odraslog stanovništva nije dovoljno fizički aktivno, 46,5 ima visok pritisak, 18 odsto je gojazno, trećina puši, a 40 odsto konzumira alkohol.
Zbog svega ovoga, fizičko bi u školama moralo da počne ozbiljnije da se tretira, a i da se vrati na fakultete.
"Od 1963. do 1998. godine studenti su imali obavezne časove fizičkog na prvoj godini", objašnjava za "Novosti" prof. dr Dušan Mitić, predsednik ove komisije, član NPS i profesor Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Beogradu.
"Neplivači su morali da idu na plivanje, a ostali su mogli da biraju sport. Iskustva su bila dobra, ali je promenjen zakon i sport ukinut na univerzitetima. Sada više nema nikakvih zakonskih prepreka da ga vratimo, samo je pitanje finansija i razumevanja Ministarstva prosvete. Bilo bi potrebno da se obezbede sredstva za nastavnike koji će te časove držati", kaže Mitić.
On kaže da je za početak najvažniji pozitivan stav i univerziteta i ministarstva, da bi sledeći korak bio traženje modela - da li će se sport vratiti kao fakultativna aktivnost ili će biti obavezna za sve.
A koliko je fizička neaktivnost uzela maha i ostavila posledice na zdravlje mladih, dodaje naš sagovornik, pokazuje i činjenica da su naša deca treća u Evropi po učestalosti deformiteta stopala i kičme.
Da stasavaju sve tromije generacije pokazuje i zapažanje dekana Šumarskog fakulteta u Beogradu. Ovaj fakultet na svakih 10 godina premerava šume. Poslednjoj generaciji koja je to radila trebalo je 15 odsto više vremena za isti posao, nego studentima deceniju ranije.
Ekonomski fakultet u Subotici samoincijativno je uveo nastavu fizičkog, kao izborni predmet. Studenti koji pohađaju ove časove dobijaju svake godine po dva ESPB poena i to je dobar i stimulativan model - objašnjava prof. Mitić.
