On je na okruglom stolu pod nazivom "Prevencija i kažnjivost za torturu" u Beogradu podsetio da je ove godine u oktobru Ustavni sud prvi put doneo odluku o nadoknadi materijalne štete zbog preživljene torutre u pritvoru, i naglasio da i pored brojnih dokaza počinioci nisu kažnjeni.

Ustavni sud je utvrdio da je Mališa Jevtović, koji je osuđen na 40 godina zatvora zbog ubistva trogodišnje Katarine Janković, u pritvoru i zatvoru u Požarevcu mučen i zlostavljan.

"I pored brojnih dokaza, država čija je to obaveza i nadležni organi nisu želeli da nađu počinioce i to je nedopustvio", kazao je Janković.

Povodom tog slučaja, on je kazao da je javnost odluku Ustavnog suda dočekla na nož i istakao da se mučenje i tortura moraju kažnjavati bez obzira na delo koje je neko počinio.

Sa njim se složila i zamenica predsednika Ustavnog suda Marija Draškić, koja je navela da se nečovečno postupanje ne može nikad dozvoliti, bez obzira na "gnusno delo" žrtve.

"Ne može se dozvoliti ni kada je pitanju terorizam, slučajevi rata, kao ni organizovanog kriminala", rekla je Marija Draškić i dodala da se u konrketnom slučaju sud vodio praksom Evropskog suda za ljudska prava.

Janković je podsetio da se isti epilog - nekažnjavanja, dogodio se u slučaju devet Albanaca osumnjičenh za ratne zločine na Kosovu, koji su se žalili zbog torture u pritvoru.

"Na moj zahtev iz policije mi je rečeno da se svako od njih spotako i udario glavom u vrata i to dva puta. To je cinizam prema pravnom sistemu, zakonima, čovečnosti, prema onome što nas odvaja od onih koje štitimo", rekao je Janković.

On je naveo da je istraga torture i zabrane zlostavljanja bolna tačka, da ona mora da bude brza i tememljna, što do sada, kako je istakao, nije bio slučaj.

"Počinioci ovih krivičnih dela ne bi trebalo da budu korisnici amnestije, tako je i prema međunarodnim standardima", ukazao je Janković.

Govoreći o nedostatku adekvatnog mehanizma prevencije, zaštitnik građana je podsetio da je Srbija jedna od retkih zemlja koja nije ustanovila sistem pomoći za učesnike rata zbog psihičkih tegoba i upitao koliko je samoubistava i ubistava moglo da bude sprečeno.

Šef misije OEBS-a u Srbiji Peter Burkhard kazao je zabrana torture prioritet te organizacije koja je donela posebno deklaraciju u skladu sa Konvencijom UN o zabrani torture i drugog nečovečnog ponašanja.

"Nadležni organi bi trebalo da vode nepristrasnu istragu, a povreda prava na fizički integritet i dostojanstvo mora da se dokaže u efikasnim postupcima, i mi ćemo pomoći uspešnije procesuiranje", rekao je Burkhard.

Džorđe Alempijević iz Komiteta za prevenciju torture Saveta Evrope, rekao je da je u Srbiji tortura primetna upravo u pritvornim jedinicama i dodao da su zabeleženi slučajevi mučenja i zlostavljanja elektrošokovima, vezivanjem lisica za radijator u neprirodnom položaju, primoravanja da se pojede so, a da se žrtvi ne dozvoli da pije vodu.

On je kazao da su počinioci uglavnom uslovno i disciplinski kažnjavani.