Ona je u izjavi za Tanjug ukazala da se očekuje da broj korisnika naredne godine bude veći za oko 300 ljudi.

Milenović je istakla i da u Beogradu ima oko 13.000 korisnika koji na 52 punkta primaju topli obrok, ali da se taj program realizuje u organizaciji gradskog Sekretarijata za socijalna pitanja a ne u saradnji sa Crvenim krstom, mada je moguće da u budućnosti ta organizacija bude partner gradske vlasti.

''Postoji velika potreba za narodnim kuhinjama. Ekonomska kriza, koja je pogodila ceo svet, pogodila je i Srbiju koja inače nije bila u zavidnom ekonomskom položaju'', rekla je ona, dodajući da u svim sredinama postoje ugroženi kojima je ta vrsta pomoći potrebna.

Prema njenim rečima, veliki broj korisnika karakterističan je uglavnom za jug i jugoistok Srbije, ali i za mesta gde lokalna samouprava ima mogućnosti da predvidi značajnija sredstva u budžetu za tu namenu.

Milenović je podsetila da je dužnost lokalne samouprave, kao partnera Crvenog krsta, da obezbedi u svom budžetu sredstva za pokrivanje troškova funkcionisanja narodne kuhinje i nabavke osnovnih artikala hrane, a da je dužnost Crvenog krsta da organizuje pripremu i distribuciju obroka i odabir korisnika u saradnji sa Centrima za socijalni rad i lokalnom samoupravom.

Cilj narodnih kuhinja jeste da se obezbedi jedan kuvani topli obrok dnevno koji je pripremljen prema nutricionističkim standardima i koji su stručnjaci odredili, rekla je ona i ocenila da je to za većinu korisnika i jedini obrok u toku dana.

Sledeće godine, dodala je, broj korisnika će biti veći za oko 300, a to su uglavnom ljudi bez ikakvih prihoda, korisnici novčane socijalne pomoći, invalidna lica, penzioneri.

Ukazujući na rastući trend, ona je podsetila i na podatke da je 1999. i 2000. godine bilo oko 100.000 korisnika narodnih kuhinja.

U poređenju sa tim peridom broj korisnika je manji, ali se povećava iz godine u godinu, pojašnjava Milenović i dodaje da je u odnosu na prethodnu godinu broj korisnika u 2013. povećan za 3.000.

Kako je rekla, svakoj opštini u kojoj postoji naradna kuhinja ostavljeno da u okviru predloženih kriterijuma opredeli ugrožene korisnike u saradnji sa Centrom za socijalni rad.

Odluku o tome ko će biti korisnik donose Crveni krst, Centri za socijalni rad i predstavnici lokalnih samouprava, a često i predstavnici određenih udruženja.

Generalna sekretarka je ukazala i da je moguća promena korisnika tokom godine jer, kako je obijasnila, neki izlaze iz kategorije ugroženosti.

Ukazujući da je potreba za uslogama narodnih kuhinja povećana u toku zimskog perioda, ona je upozorila i da trećinu korisnika čine uglavnom mlađi od 18 godina.

"Prema evidenciji iz jula ove godine oko 11.174 mlađih od 18 koji su bili korisnici programa", rekla je Milenović.

Ona je navela i da je Crveni krst uputio zahtev Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike da se opredele sredsta za rad narodnih kuhinja u 2014. godini, kao i da je dobijena potvrda da će sredstva biti opredeljena.

Milenović je izrazila nadu da će početkom godine biti moguće nabaviti 10 osnovnih arikala - brašno, šećer, so, ulje, konzervirano povrće... za devetomesečnu podršku narodnim kuhinjama.

Prema njenim rečima, Vlada Srbije je izašla u susret proceni Crvenog krsta da su paketi hrane i higijene, porodični paketi, potrebni za one porodice koje nisu korisnici narodnih kuhinja.

''U 105 sredina u ovoj i prethodnoj godini podeljen je po jedan porodični paket hrane i higijene za socijalno ugrožene porodice koje nisu korisnici narodnih kuhinja'', zaključila je Milenović.
Prema podacima Crvenog krsta u pojedinim mestima će u 2014. godini doći do povećanja broja korisnika, dok će u nekim broj korisnika biti manji - porast će zabeližiti u Šapcu, Požarevcu, Aranđelovcu, Gornjem Milanovcu, Požegi, Medveđi, Boru, Sremskoj Mitrovici, Staroj Pazovi i Vrbasu, dok će u Smederevu, Leskovcu, Merošini i Adi broj korisnika biće smanjen.