Đukanović će u ponedeljak i utorak boraviti u prvoj zvaničnoj poseti Beogradu od raspada Državne zajednice SCG.

Ova tema praktično se poklapa sa odlaskom crnogorskog ambasadora Igora Jovovića, kojem se ovog meseca okončava mandat u srpskoj prestonici, i sa dolaskom njegovog naslednika Branislava Mićunovića. Vrlo brzo će se znati i da li će gospodin Mićunović za zgradu ambasade izabrati "Crnogorku" ili, pak, neku drugu vilu, s obzirom na to da je ova pod sporom.

Agencija za restituciju vratila je, u junu, vilu sa parkom princezi Jelisaveti Karađorđević i njenom bratu Aleksandru, kao naslednicima kneginje Olge, čiji je plac bio vlasništvo. Na odluku Agencije, Republičko javno pravobranilaštvo uložilo je žalbu Ministarstvu finansija, kao drugostepenom organu, i odluka se još čeka.

Vila ima 875 kvadrata, dvorište i vrt od 6.847 kvadrata, mali bazen, mozaike i fontane. Kneginja Olga je ovu nekretninu kupila početkom 1940, a nova vlast ju je oduzela 2. avgusta 1947. Posle rata u njoj je živeo Edvard Kardelj. Princeza Jelisaveta podnela je Agenciji zahtev za restituciju 8. novembra prošle godine.

Jedna strana tvrdi da plac jeste nesporno imovina Karađorđevića, ali ne i kuća, s obzirom na to da je tu bila mala kuća, a nova, velelepna, izgrađena je tek 1952. i 1953, i nema veze sa kneginjom Olgom. Druga strana tvrdi da kuća jeste renovirana i dozidana, ali da je reč upravo o kneginjinoj kući, u kojoj je ona želela da boravi sa knezom Pavlom kada borave u Beogradu.

Osim vlasništva nad vilom, problem vezan za "Crnogorku" jeste i višegodišnje neplaćene zakupnine i računi, u vrednosti od oko četiri miliona dolara. Republička Direkcija za imovinu Srbije i MSP su ranije već donosili zaključke da se pokrene tužba zbog duga, i traži raskid ugovora, ali zbog dobrosusedskih odnosa dveju država to se nikada nije desilo.

Sva ova pitanja naći će se na stolu dva premijera.

U međuvremenu, princeza Jelisaveta odlučila je da zatraži povraćaj i pokretne, pored nepokretne imovine, koja je pripadala njenim roditeljima. Tako se i ona uključila u ostavinski postupak posle smrti Josipa Broza Tita, potražujući iz "depoa 555" iz NBS, poznatijeg kao Titov sef, očevu numizmatičku zbirku.

Ona će tražiti da zbirka bude izuzeta iz Brozove zaostavštine i da sud otvori novi ostavinski postupak iza smrti kneza Pavla i kneginje Olge. U tom dopunskom postupku, i ona i njen brat zahtevaće da se utvrdi i gde se nalaze ostale dragocenosti koje kneževski par nije mogao da ponese prilikom internacije. Pre svega, izuzetno vredna kneževa umetnička kolekcija slika, ali i porcelan.

"Deo slika knez je kupovao plaćajući iz kase Uprave dvora, a drugi deo iz lične kase. I dok se prve slike sada nalaze mahom u Narodnom muzeju, gde su izmeštene iz Muzeja kneza Pavla (danas Predsedništvo na Andrićevom vencu), druge su u kompleksu na Dedinju, u Belom i Starom dvoru, i Slamnatoj kući.- Znam da su na Dvoru slika Nikole Pusena „Tri monaha", kao i delo Alberta Altdorfera, koji su vlasništvo mog oca, zatim vrlo vredan kineski paravan u duborezu, kao i skupocen porcelan u trpezariji", kaže za "Novosti" princeza Jelisaveta, i dodaje da je na Dvoru jednom videla i ulje na platnu na kom je njena majka.

Zna da je njen otac imao i numizmatičku kolekciju, a i sama je na putovanjima, kao dete, skupljala novčiće i igrala se.

"Mi još ništa nismo dobili od države i mislim da je ovo što tražimo fer. Ne želimo ništa tuđe, samo ono što je nesporno pripadalo mojim roditeljima", naglašava princeza.

A da je nešto nesporno vlasništvo kneza, dokazuju priznanice koje su nađene u Narodnoj banci i Arhivu Jugoslavije. Iz njih se tačno vidi šta je kupovano iz državne kase, odnosno Uprave dvora, a šta iz privatne. Slike koje je kupovao za državu, i koje ostaju kao narodno blago, detaljno su opisane u časopisu "Umetnost" u periodu 1936-1939.