Dok mladi u potrazi za poslom napuštaju selo i odlaze u grad, Bojana Veličković (30) iz Kragujevca napustila je rodni grad da bi u kuršumlijskom planinskom selu Merćez radila kao učiteljica, u školi bez struje koju pohađa samo jedan učenik.

Ona se zaposlila u isturenom odeljenju Osnovne škole "Miloje Zakić" iz Kuršumlije, smeštaj je pronašla kod jednog bračnog para koji su i jedini meštani tog sela, a ima samo jednog đaka koji u školu dolazi iz drugog sela.

Bojana Veličković je iz srca Šumadije, sa gradskog asfalta, juče stigla u opustelo planinsko selo Merćez za koje, po sopstvenom priznanju, ranije nije ni čula.

Ona, međutim, kaže da joj nije bilo teško da se odluči da napusti grad i dođe u to selo, jer joj se prvi put ukazala prilika da se zaposli.

Selo je od Kragujevca udaljeno 250 kilometara, od Kuršumlije 25 kilometra, a škola nema struju.

"Bila sam veoma srećna kada su me predstavnici te škole pozvali, rekli da ispunjavam uslove i da sam primljena na posao. To mi je prvo zaposlenje, a konkurisala sam kod desetak škola u Kragujevcu. Uprkos teškim uslovima za rad, život na selu prihvatila sam bez postavljanja bilo kakvih pitanja. Spakovala sam potrebne stvari i došla", kaže Bojana Veličković.

Bojana je u to selo stigla "jugom", a ponela je sve što je moglo da stane u taj automobil. Najviše knjige, jer u selu nema interneta, a u stanu nema televizora.

U tom selu nema ni signala za mobilni telefon, a smeštaj nema kupatilo.

Ona je, sa roditeljima, došla i pre nekoliko dana kako bi obezbedila drva za ogrev i namirnice, jer predstoji duga zima koja u tom planinskom kraju ume da bude veoma oštra.

"Nije mi bilo teško da se odreknem centralnog grejanja i da počnem da ložim stari šporet, na njemu da grejem vodu i pripremam hranu. To će mi biti svakodnevni ritual, koji ima posebne čari. Već sad sam sigurna da sam ovde pronašla nešto što u gradu nisam imala, a to je mir i odmor od gradskog života. Čak sam ponela i lampu na gas, za svaki slučaj", kazala je Bojana.

Direktor Osnovne škole "Miloje Zakić" iz Kuršumlije Slobodan Šindić kaže da je jedino uciteljica iz Kragujevca ispunila uslove konkursa - položen master ispit.

"Učitelj koji je radio u toj školi je nedavno otišao u penziju, pa smao raspisali konkurs za novog učitelja. Bojana je prihvatila da u dosta teškim uslovima iz Kragujevca dođe ovde i da uči samo jednog đaka. I veoma mi je drago što se bez razmišljanja odlučila na jedan ovakav korak", kaže Šindić.

Učenik Milinko Kostić, koji pohađa 4. razred, svakodnevno dolazi iz susednog planinskog sela Magovo. On preko planine svakodnevno prepešaci nekoliko kilometara do škole.

Kaže da dalje od Kuršumlije nikada nije bio, na ekskurziju nikada nije išao, Deda Mraza nije do sada video, ali se učiteljici mnogo obradovao.

"Moji roditelji nemaju novca da me pošalju na ekskurziju i ovde odavno nema druge dece, pa nisam ni imao sa kim da idem dalje od Kuršumlije. Gledao sam na televiziji kako Deda Mraz deli poklone za Novu godinu u drugim školama, ovde nikada nije dolazio. Ja mu ne zameram jer možda ne zna put do ovog sela. Ali sam srećan zbog nove učiteljice", rekao je Milinko i ponosno pokazao na natpis koji je sam postavio iznad klupe na kojem piše "Bez muke nema nauke".