Odlukom Ministarstva finansija odbijena je žalba Republičkog javnog pravobranilaštva na rešenje Agencije za restituciju i, posle 66 godina, potvrđen je povraćaj nekadašnje imovine kneginje Olge, supruge kneza Pavla, njenim naslednicima, pišu "Novosti".

"Konačno je ispravljena nepravda. Nisam smela ni da se nadam ovome, plašila sam se bilo šta da očekujem. Ali sam negde u dubini duše ipak verovala da će pravda pobediti. Ovo je za mene veoma prijatno iznenađenje. Zahvalna sam Vladi Srbije, Agenciji za restituciju i svom advokatu" rekla je princeza Jelisaveta neposredno pošto joj je rešenje uručeno.

Ona nikada nije živela u vili u Užičkoj 1 (pre rata Rumunska 1).

Rođena je, i prve četiri godine života provela na Belom dvoru, gde je živela porodica u vreme dok je knez Pavle bio namesnik. Kraljica Marija i prestolonaslednik Petar živeli su u okviru istog kompleksa u Starom dvoru.

"Mislim da je plan oca bio da se, kada prestolonaslednik postane punoletan, preselimo u dvor na Brdo kod Kranja. Majka je kupila ovu vilu od svog novca da imamo kuću i kad dođemo u Beograd", rekla je princeza Jelisaveta.

Dva puta je imala priliku da vidi svoje nasledstvo.

Oba puta kada ju je bivši ambasador Crne Gore u Srbiji Anka Vojvodić pozvala na prijeme povodom Dana državnosti. Tada nije mogla da oceni koliko se sadašnja vila razlikuje od one predratne, jer ni u jednom arhivu nije uspela da nađe sliku ili plan stare kuće. Našla je samo priznanice koje potvrđuju da je izvršena rekonstrukcija vile odmah po kupovini.

Vilu "Crnogorka" kneginja Olga kupila je od Beogradske zadruge.

Ugovor o kupoprodaji potpisali su, 25. marta 1940, u ime kneginje upravnik Dvora general Jovan Leko, a u ime Zadruge advokat Dušan Marinković. Imanje se sastojalo od parcele 181 sa zgradom, dvorištem i vrtom, i parcele 180 sa vinogradom na Topčiderskom vencu.

Tih 14.354 kvadrata plaćeno je u ono vreme 260 dinara po kvadratu, odnosno ukupno 3.732.179 dinara.

Odlukom Predsedništva Prezidijuma Narodne skupštine FNRJ, 8. marta 1947. godine, kneginji i njenoj porodici oduzeto je državljanstvo i konfiskovana celokupna imovina, a u ovoj vili je posle rata živeo Edvard Kardelj.

Početkom godine, tačnije 23. januara, Viši sud u Beogradu rehabilitovao je kneginju, čime je postao ništavan ukaz Predsedništva Prezidijuma i sve pravne posledice proizašle iz njega, pa i odluka o konfiskaciji. Tako su stvoreni uslovi da naslednici podnesu zahtev za restituciju.

"Sad ostaje još mogućnost da Republičko pravobranilaštvo pokrene upravni spor u roku od mesec dana. Nadamo se, međutim, da do toga neće doći jer su i Agencija za restituciju i Ministarstvo finansija odlučili da vila bude vraćena. Kneginja Olga se nije bavila politikom, ona je proglašena izdajnikom samo zato što je bila supruga kneza Pavla. Ova država je sada konačno ispravila tu nepravdu", kazao je zastupnik princeze Jelisavete Dušanka Subotić Homen.

Od daljih poteza Pravobranilaštva zavisi i kada će princeza i njen brat moći da uđu u nasledstvo. Najranije, ako RJP ne pokrene upravni spor, to bi moglo da bude za mesec dana.

Ukoliko država tada ne omogući naslednicima kneginje Olge da uđu u posed, oni će pokrenuti izvršni postupak.

U međuvremenu, 15. decembra, i aktuelni crnogorski ambasador Igor Jovović, kome ističe mandat, napustiće ovo zdanje.

"Kada sve bude gotovo useliću se u majčinu vilu. Nadam se da ću do tada dobiti i njen portret, koji sam našla u ormanu u Belom dvoru. Volela bih da ga okačim na zid odmah kod ulaza, da me večno podseća na majku. Nadam se da ću dobiti iz Belog dvora i porcelanski zeleno-beli servis, iz trpezarije, koji je otac majci kupio na poklon u Parizu, 1932. godine", rekla je princeza Jelisaveta za "Novosti".